Ustala sam u deset sati i obukla se. U sobi je bila i Katja, ali Rubi je još uvek u tamnici, ne znam da li je dobro. Po onome što sam videla sinoć, jako se plašim za nju. Ne znam kako je to podnela. Volela bih da vidim kako je, ali ne znam da li smem da odem kod nje. Samo da joj je dobro. Ustala sam i sela na ivicu kreveta. Katja se obukla, a ja sam je samo gledala. Nikako da ustanem sa kreveta i krenem u kupatilo. Otišla je do ormana i izvadila neke stvari. Zapravo to je moja garderoba. Stavila je na moj krevet farmerice i svetlo rozi štrikani dukser koji se spušta na jedno rame. I belu majicu na malo deblje bretele koja ide ispod dzempera.

" Obuci se i dodji na doručak, uskoro stižu ostali učenici. " osmehnula se " Po tvom izvledu kao da nisi spavala tri dana. Sredi se malo. Znam da ti je bilo teško kada si videla Rubi." izašla je iz sobe i ostavila me samu. Mrzovoljno sam ustala iz kreveta i otišla u kupatilo. Svi su sigurno već dole i doručkuju. Moram da požurim, zaboravila sam da će oko dvanaest, a možda i ranije stići ostali. Jedva čekam da vidim Lenu i Aniku.
Pogledala sam se na ogledalo. Iskreno plašila sam se same sebe. Bila sam bleda. Oči su mi bile crvene sa ogromnim podočnjacima. Kosa je sva rasčupana i umršena, jedva ću uspeti da se oćešljam. Umila sam se i oprala zube. Sve sam radila tako usporeno. Još uvek sam umorna i spava mi se. Vratila bih se u krevet, ali vraćaju se ostali učenici, pa oram da ostabem budna. Izašla sam iz kupatila i krfnula prema krevetu. Skinula sam pidzamu i obukla stvari koje mi je Katja stavila na krevet. Stavila sa pidzamu na jastuk i lepo namestila jorgan. Krenula sam prema vratima jedva stojeći na noge. Kada sam izašla iz sobe nekako je hodnik delovao toplije. Uputila sam se prema stepenicama. Trebalo bi da što pre doručkujem da bi izašla i sačekala Lenu i Aniku. Barem nije padao sneg od onog dana kada smo Katja i ja čistile, inace bi morale sve ispocetka. Nesto ne bih vise to da radim, dosta mi je nevolja.
Stigla sam do trpezarije, svi su sigurno tamo čim je Katja rekla da dodjem na doručak. Još malo pa sam stigla, ipak čujem neke glasove. Došla sam do vrata i otvorila ih.
Bila sam upravu, svi su sedeli za stolom i smejali se. Približavala sam se i videla poslužavnik sa hranom koji je stajao kod prazne stolice pored Rubi.

" Korina, napokon. Mi smo skoro, pa završili sa doručkom " rekla je Katja. Nisam baš obratila pažnju na nju, već na Rubi koja je mirno jela i jedva obratila pažnju na mene.
Sela sam pored nje i gledala je zabrinuto. Podigla je glavu i pogled uperila u mene, a zatim se osmehnula.

" Kori, stigla si. Nisam primetila " ubola je viljuškom parče slanine i stavila ga u usta " Brzo jedi. Odlicno je." promrmljala je punim ustima.

" Da stigla sam. Imam još malo vremena. Taman ću završiti sa doruckom pre nego što se ostali pojave." nasmešila sam se " Rubi,da li si dobro?" upitala sam je zabrinuto.

" Dobro sam. Zašto ne bih bila?" gledala me je zbunjeno.

" Videla sam te sinoć, bila si van kontrole, pa me interesuje kako si. " masmešila sam joj se, ali sam ipak delovala ozbiljno, jer me interesovalo kako se oseća posle svega toga.

" Ne sećam se ničega. Kada si ti otišla, pojavili su se Ian i Brendon i nekoliko minuta posle, samonse sećam da je bilo mračno. Kao da sam zaspala, to je sve. Ne znam nista više." uzdahnula je " Kada sam se probudila ležala sam na zemlji, bilo je to jutros. Tih nekoliko sati su mi u potpunom mraku. Izgubila sam kontrolu, ali kada budem počela da se kontrolišem neće biti potrebno zatvaranje i onda ću se sećati. Tako da do tada moram na svaki pun mesec da budem zatvorena."

Pogledala sam u Brendona koji me je gledao malo nervozno. Verovatno se nešto desilo čim se se tako ponaša. Pogledao je u tanjir i nastavio da jede, tada sam primetila da ima ogrebotinu na vratu. Zapravo na dnu vrata, ali je majica zaklanja tako da se teško primećuje. Verovatno je Rubi uspela da ga zakači, pitaću Iana kasnije. Nateraću ga da mi kaže šta se desilo. Verovatno će biti teško, ali potrudiću se " Verujem da će biti sve uredu. Naučićeš kako da se kontrolišeš." uzela sam viljušku u ruke.

" Hoću, uskoro. Potrudiću se." uzela je poslužavnik i ustala sa stolice "Umorna sam, nisam spavala uopste. Zapravo, ne znam ni sama, ne sećam se. Vidimo se kasnije. " nasmešila se i otišla da vrati poslužavnik na sto za poslugu. Zatim se vratila do mene i zastala " Imam svoju sobu, na drugom kraju Akademije je. Četvrta vrata sa leve strane. Tu je i Katja, delimo sobu."

" Tako je, vraća se Lena, oa vi dobijate vaš sobu. Naspavaj se, pa se vidimi kasnije " osmehnula sam joj se, a i ona je meni uputila osmeh i otišla.
Ian i Brendon su posle par minuta krenuli da se odmore, proveli su celu noć sa Rubi i probali da je drže u tamnici. Ostali smo samo Katja, Nik i ja, ali ipak ostaviće me samu, znam da hoće. Tako da ću biti sama i čekati da dodju autobusi ispred Akademije. Valjda će uskoro stići trebalo bi da to bude za sat vremena. Samo neka požuri, želim da vidim Lenu i Aniku. Nedostajale su mi.

* * *

Autobusi su poceli da se parkiraju. Ima ih tri. Ne znam u koji je Lena, a u koji Anika. Jedino da čekam i vidim kada budu izašle. Vrata su se otvorila i učenici su počeli da izlaze, ali još se nije pojavila nijedna od njih dve. Čekala sam sa strane i gledala u ucenike koji su polako izlazili. Neko je stao sa moje leve strane. Okrenula sam se i ugledala Nika sa Katjom. Verovatno je Nik ovde da sačeka Dana. Ipak su oni prijatelji. Jedino je Dan ostao od Nikovih prijatelja. Dva njegova druga su završili Akademiju, tako da se Dan pridružio našem društvu.
Ugledala sam Lenu koja je upravo izašla iz autobusa i gledala unaokolo, nije me primetila, već se okrenula i otišla po svoj prtljag. Čekala sam da uzme svoj kofer i uputi se prema ulazu gde sam je čekala.
Ugledala me je i osmehnula se, ubrzala je korak i išla prema meni vukući kofer za sobom.

" Kori " viknula je i pustila kofer kada je stigla malo bliže meni, a zatim mi se bacila u zagrljaj. " Tako si mi nedostajala "

" I ti meni " čvrsto sam je zagrlila.

" Otkrila sam neke stvari. Iznenadićeš se kada vidiš. Nisam mogla da poverujem." uzbudjeno je rekla i okrenula prema Niku i Katji " Hej društvo" izvila je obrvu kada je videla da se drže za ruke " Opa, znači zajedno ste, aaa??" nasmešila se i bocnula Nika u stomak. On se samo nasmejao. Kada bolje razmislim. Rekao je da mu se Lena svidja. Nikada joj to nije rekao, ali sada svi znaju, sem Iana i Brendona koji su kasnije došli.

" Pa, hajde da mi pokažeš šta si našla " osmehnula sam joj se i pokazala na ulazna vrata " A i ja imam nešto tebi da kažem " ipak imamo novu prijateljicu.

" Hej, nisam vas videla odavno. Gde su ostali?" upitala je Anika. Primetila sam je kada je to izgovorila.

" Ko zna. Možda treniraju. Uvek to rade." ubacio se Dan koji je stao pored Anike.

" Spavaju. Umorni su. To je duga priča." nasmešila sam se.

" Moram svima da pokažem šta sam našla. Tako da se nadjimo u našoj sobi." uhvatila me je Lena za ruku i povukla " Za petnaest minuta dodjite u nasu sobu " promrmljala je dok me je vukla unutra.

* * *

Ležala sam na svom krevetu dok sam čekala Lenu da se raspakuje. Za to vreme su došli Nik, Katja i Brendon. Naravno, otišla je do njega da ga probudi i dovukla ga ovde. Jos uvek je umoran, spavao je jedva sat ipo vremena. Još nisam Leni ispričala za Rubi.

" Evo, ovo sam pronašla." donela je knjigu i stavila na krevet pored mene. Sedela sam na njenom krevetu, a ostali su sedeli na mom.
Bila je velika i braon sa zlatnim ivicama. Nije imala nikakav natpis. Uzela sam je i pocela da listal, ali sam samo zbunjeno gledala u listove. Nije bilo ničega, knjiga je bila prazna.

" Nema nikakve cini, niti reci. Samo prazni listovi" stavila sam knjigu na krevet.

" Nije bila prazna kada sam je uzela prvi put, ali onda je postala vremenska knjiga. " rekla je i okrenula knjigu prema sebi i otvorila na sredninu.

" Vremenska knjiga? " zbunjeno sam je upitala, a videla da su je i ostali zbunjeno gledali.

" Ova knjiga ti pokazuje ceo život osobe kojoj je pripadala. Postoje čini koje te ubace u knjigu i pokažu sve. Tako sam saznala neke stvari o Klarisi. Ima baš dosta. Takodje je vezano i za Silvia. Kad smo kod njega, gde je on? " upitala je.

" Ne znam gde je " rekla sam. Iskreno nisam ga videla od kad sam ga poljubila. Zapravo ne znam ni zašto sam ga poljubila. Verovatno je u svojoj sobu, otićiću do njega kasnije. Barem da proverim gde je. " A koje su čini? Kako da pogledam u knjigu?"

" Pokazaću ti ono što sam ja videla. Iznenadićeš se sigurno. Zapravo, to je moja baba videla jer ovu knjigu dele moja baka i Klarisa." nasmešila se " A prvo, šta si htela ti da kažeš.?"

" Pa, imam prijateljicu koja je obična devojka zove se Rubi, ali sam ja malo iznervirala Nejta, jer nisam htela da mu donesem napitak besmrtnosti. Ipak, ne znam gde ga je Serena sakrila. Onda je on našao Rubi i pretvorio je u vukodlaka. Tako da je i ona sada ovde. Zato su umorni Ian i Brendon. Juce je bio pun mesec i celu noć su bili budni zbog nje, jer ne zna da se kontroliše." čekala sam njenu reakciju. Okrenula se prema Brendonu koji samo što nije zaspao. Gledala ga je koji minut, a onda došla do njega.

" Izvini, nisam znala da nisi spavao celu noć. Mislila sam da se samo nisi probudio da me dočekaš" poljubila ga je u obraz " Idi da odmoriš, videćemo se kasnije. Može?" zatim mu se osmehnula.

" Važi " zevnuo je " Trebao sam da ti to kažem odmah, pre nego što si me izvukla iz kreveta." ustao je sa krevet i samo se sagnuo da poljubi Lenu u čelo." Vidimo se kasnije" polako je krenuo prema vratima i izašao napolje.

" Sada me je stvarno žao što sam ga probudila. Odužiću mu se zbog toga " uzdahnula je " Pa, gde je ta tvoja prijateljica? Hoću da je upoznam."

" Odmara, ne seća se ničega od sinoć. Zna da je izgubila kontrolu. Zatonsada spava." nasmešila sam joj se.

" Dobro onda. Pokazaću ti Klarisin um." došla je do mene i sela. Uzela je knjigu u ruke i približila mi se. " Stavi ruku na levu stranu,a a ću na desnu"

" Dobro, i šta onda?" upitala sam je.

" Vi čekajte tu, onda ćemo vam objasniti sve. Može?" obratila se Katji i Niku.

" Može, čekaćemo vas. Da li ste za toplu čokoladu?" upitao je Nik.

" Može " rekla je Lena.

" Mi idemo po toplu čokoladu taman dok vi ne završite." ustao je i uhvatio Katju za ruku. Krenuli su prema vratima.

" Meni bela cokolada" odjednom je rekla Lena. Ona samo belu pije, kaže da ima lepši ukus nego crna.

" Znamo " nasmejala se Katja, a onda su izašli iz sobe.

" Pa, reci Leno, sta sad?" nestrpljivo sam čekala.

" Ovo su cini, moramo da ih izgovorimo u isto vreme. Samo tako možemo da se nadjemo u Klarisinim sećanjima." stavila je mali papirić na knjigu, bacila sam pogled i procitala ih u sebi.

" Dobro." uzdahnula sam " Kad da pocnem"

" Sad " rekla je.

" Ostendite mihi verba libri pyram pretium praebens tempestate mihi imperium " izgovorile smo u isto vreme i odjednom sam osetila hladan vazduh. Svetlo se pojavilo i kao da me je nešto vuklo, nalet vetra je dolazio iz knjige i odjednom uvukao u nju. Zatvorila sam oci od čudnog osećaja kada me je knjiga progutala. Plašila sam se da otvorim oči, ali sam osetila ruku na svom ramenu.

" Kori. Tu smo. Baš u vreme koje sam htela." rekla je Lena, a zatim sam otvorila oči. Nisam mogla da verujem kada sam ugledala mesto na kom smonse nalazile.

-----------------------------------------

Napokon sam ga završila. Izvinite što kasnim sa nastavkom, nikako da započnem sa pisanjem. Nadam se da će vam se svideti. Potrudiću se da sledeći nastavak napišem do ponedeljka. 😊