Nisam htela da se vratim nazad na bal, a ostali jesu. Obukla sam pidzamu i legla u krevet. Držala sam pismo u ruci, još ga nisam pročitala. Nisam htela ispred ostalih, ne znam šta piše. Nekako se plašim reči koje ću zateći na papiru. Upalila sam noćnu lampu i polako izvadila papir iz koverte. Ipak moram da saznam šta je upitanju. Možda je napisao zašto je otišao. Otvorila sam papir i počela polako da čitam.

" Kori,
Žao mi je što moram ovako da ti saopštim, ali ja odlazim. Sigurno će ti Izabela reći da zna za plan. Tako da ti neću ništa ponavljati. Znao sam ovo onog dana kada smo otišli u tržni centar. Sve mi je rekla. Nisam želeo da budeš povredjena, zato sam pristao da podjem sa njom. Ne znam da li ćeš je upoznati, ali Izabela se udružila sa Šarlot. Prijateljice su od malena i obe su podjednako opasne. Ona te je povezala sa Izabelom, tako da smo je ubili i ti bi umrla. Jedini način da on skine čini je da krenen sa njom. Zato je bolje da odem. Tako ćeš biti bezbednija. Mislim da bi trebalo da se suočim sa svojim roditeljima. Nisam siguran da li ću se vratiti, ali želim da ti kažem da mi je drago što sam te upoznao.
Stalo mi je do tebe, moja osećanja se nisu promenila, samo nisam želeo da me zamrziš, pa sam se držao po strani. Video sam da ti je stalo do Iana. Svaki put kad bih vas gledao srce mi se slamalo, ali sam se pravio da mi nije ništa. Shvatio sam da trebam da te pustim, jer sam ja višak u tvom životu. On odlično brine o tebi. Shvatio sam neke stvari. Shvatio sam da je najbitnija stvar ljubav, poštovanje, poverenje. Nikada nisam imao ništa od toga,svaka devojka je bila sa mnom iz koristi. Zato sam postao sebičan i nikada nisam pričao o svom životu. Smatram da je moj život bezveze. Usamljen sam i nikome nije stalo do mene. Prijatelji iz detinjstva su me gledali drugačije zbog mog porekla. Zato sam došao ovde, zavidim ti. Imaš ono što je najvažnije. Ja nemam ništa. Želim ti sve najbolje, takodje se čuvaj Leone. Budi pažljiva i ne odustaj. Pobedićeš je, siguran sam.

Zbogom,
Silvio"

Suze su mi navirale na oči. On je otišao da bi mene zaštitio. Mogla sam da budem mrtva. Da smo je ubili, bila bi. Takve cini povezivanja su mi poznate. Može samo da ih skine osoba koja ih je i bacila. Ne bih imala nikakve šanse da preživim da smo je napali. Silvio je zaslužan za to što sam živa. Trebalo je ranije da shvatim, da on pokušava da bude voljen, ali ja sam ga gurala od sebe. Kao i svi ostali. Niko ne zaslužuje da bude sam. Usamljenost je jako bolna, trebali je barem da budem dobra prijateljica, ali nisam. Spustila sam papir sa strane i stavila ruke na oči. Znam da neću tako zaustaviti suze, ali osećak krivicu. Ja sam kriva za sve. Bila sam i gruba prema njemu, samo je u poslednje vreme bio drugačiji. Ponašao se kao pravi prijatelj, koga sam sada zauvek izgubila. Kada bih znala gde živi. Otišla bih kod njega, zamolila da se vrati. Znam da nije govorio sve o sebi, ali zašto je takav? Volela bih da mi je sve ispričao o sebi. Nije trebao da se stidi svog porekla. Niko nije savršen, svako je poseban na svoj način. Ne treba se stideti sami sebe i pretvarati se da ste neko ko niste. Treba biti ono što jesi, ako se ne svidjaš nekome, ne trebaš sr menjati. To samo znači da ta osoba ne zna šta je izgubila. Da mi je dozvolio da upoznam pravog Silvia, ništa od ovog se ne bi desilo.
Okrenula sam se na stranu i pokrila preko glave. Kasno je, ostali su još na balu. Nisam više raspoložena. Kajem se što nisam probala da shvatim kako se on oseća.
Uvek se kajem zbog propuštenih prilika, nego zbog nečega što sam pogrešbo uradila. Propuštena prilika ume da zaboli i to jako. Mene sada boli, ali ću ispraviti ovo. Pitaću direktorku da mi kaže tačno gde Silvio živi. Otićiću da ga nadjem.

" Ponovo se srećemo" taj poznati glas.
Celim telom me je prošla jeza. Sklinila sam pokrivač sa glave i ugledala plavokosu ženu u tridesetim. Imala je zao pogled koji ledi krv u žilama. Imala je ogrtač, a haljina joj je bila dugačka, delovala je poznato, kao da da sam je već negde videla. Ovo je, ne mogu da verujem. Skočila sam sa kreveta i potrčala prema vratima koja su se odhednom zaledila. Stala sam ukopana od straha. Šta sad da radim?

Okrenula sam se prema njoj, zlobno se smešila " Napokon si se pojavila, Leona."

" Naravno. Vreme je da dovršim započeto, ja ću uspeti, za razliku od Natalije."

" Želiš moju moć. Baš kao i ona, ali je nećeš dobiti" krenula sam unazad.

" Moćnija sam od nje, imam veće šanse da uspem. Tako da volje podji sa mnom. Ne teraj me da upotrebljavam silu." ispružila je ruku prema meni, izgleda da želi da baci čini.

Moram brzo da delujem, prvo ni treba zaštita " Ice obice " idmahnula sam rukom i oko mene se stvorio led, skroz do plafona. Okrenula sam se prema vratima " Ignis " led je počeo da se topi. Sada sam mogla da izadjem iz sobe. Otvorila sam rata i zakucala se u nekog, oboje smo pali. Nisam videla ko je to bio, ali kad sam otvotila oči ugledala sam Iana. Koje se držao za kičmu. Ublažio mi je pad, nisam se povredila. Šta on radi ovde?

" Kori, jesi li dobro?" gledao me je nervozno.

" Ona je tu, vratila se." ustala sam i uhvatila za ruku " Moramo da bežimo, hajde" puvukla sam ga, ali nisam mogla da ga pomerim.

" Ko se vratio?" upitao je " O čemu pričaš?" pustio mi je ruku i ušao u sobu " Ovde nema nikoga."

Nema nikoga,ali bila je tu pre minut. Verovatno je otišla kada se on pojavio.

Došla sam do njega, soba je bila prazna. Nestala je. Prozor je bio širom otvoren. Izgleda da je tako ušla u sobu. Sada počinje borba, izgleda da je krenula u akciju. Vreme je da ispričam sve.

" Kori!" gledao me je zbunjeno.

" Objasniću. Svima." oborila sam pogled " Imamo problem, koliko znam, veći od Natalije i moćniji."

Zgledao me je zbunjeno i delimično uplašeno. Ne zna o čemu pričam, ali shvata da je opasno.

* * *

Kada sam ustala ispričala sam ostalima sve o Leoni. Lena je bila preplašena, mnogo više nego ostali. Nije se plašila Natalije, a izgleda da je Leona ostavila drugačiji utisak na nju.

" Kori?" Lena me je gledala " Znaš za Klarisu?"

" Da, znam za Klarisu. Zašto? Nešto znaš" upitala sam je. Same smo bile u sobi. Danas nismo imale časove, nedelja je i odmaramo. Za vreme doručka sam im sve ispričala.

" Ja, pa znam neke stvari o njoj. Zapravo, u srodstvu sam sa njom" gledala me je zbunjeno " Saznala sam da sam iste krvne loze kao i ona. Razgovarala sam sa mamom o njoj. Tako da sam to saznala. Njena ogrlic sa priveskom u obliku ruže je izgubljena. Ne znam kakve veze ima ta ogrlica, ali mislim da je to neka veštičja amajlija i da ima neke moći"

" Ti si Klarisin potomak? Zašto mi to nisi ranije rekla.?" iznenadjeno sam je gledala.

" Ne znam. Zašto ti nisi ništa rekla za Leonu? Čuvala si to kao tajnu. Ona je veoma opasna" sela je na krevet.

" Nisam htela da budete zabrinuti. Mislila sam da vas štitim, time što vam nisam rekla, ali sam pogrešila. Silvio je otišao zbog mene" oči su ni zasuzile, naravno da osećam krivicu "U pismu je lepo rekao sve."

" Šta je rekao?" gledala me je zainteresovano i iščekivala odgovor.

Uzdahnula sam i sela preko puta nje "Pojavila se veštica koja se zove Šarlot, povezala je Izabelu i mene. Tako da smo ubili Izabelu i ja bi umrla. Kada mu je Izabela rekla da zna za plan i da ću ja umreti. On je pristao da podje sa njom samo da bi ja ostala živa i sada ne znam da li će se vratiti" oči su mi se punile suzama. Neću joj reći ostatak, baš i ne želim da kažem ništa o njegovin osećanjima. 

" Ne brini Kori. Sigurno će se vratiti. Samo je otišao da ispuni ono što je rekao Izabeli."osmehnula mi se.

" Kada bi samo znala gde živi. Otišla bih po njega i vratila ga nazad, a Izabelu bih zadavila golim rukama." gtizla sam se za usnu.

" Zašto ne pitaš direktorku za njegovu adresu.?" predložila je, nije joj loša ideja, ali ne nogu da tražim od direktorke.

" Našla sam njegovu upisnicu i ne piše gde živi. Zapravo sam malo prelistala neke papire kod direktorke. Ona to ne zna, želela sam da saznam neke stvari o njemu, ali nisam ništa našla."

" Nisam ni pomislila da bi preturala po privatnim dokumentima učenika. Iznenadjuješ me." gledala me je baš iznenadjeno. Znam da ne bi ni posumnjala da bih to uradila.

" Morala sam, ali je bilo uzalud"oborila sam glavu.

" Pričaću sa tatom. Možda on nože da nam pomogne. Radi kao detektiv, možda uspe da sazna neke informacije o njem."

" Jao, hvala ti. Želim da saznam gde živi. Po tome kako mi je opisao svoje roditelje i šta je rekao o njima, nikada se ne bi vratio tamo." rekla sam nervozno. Zanima me kako je on sada.

" Kori. Znaš da se sutra svi vraćamo kućama? Msm za praznike. Imam Klarisinu knjigu kući, to je porodično nasledstvo. Doneću je kada se budemo vratili na Akademiju. Možda nadjemo nešto o Leoni. Znam neke stvari o njoj. Zapravo nešto malo, bila je učinica. Klarisina učenica,baš kao i Morgana. Samo što je Klarisa sebi produžavala život činima i napicima za podmladjivanje. Na kraju se pretvorila u pepeo, ali njen duh je ostao netaknut i preživeo. Samo jaka čin može da prebaci njen duh u neko drugo telo. Tako može svaka veštica, ali ona nije želela. Razlika izmedju Leone i Morgane je sto godina. Ne znam kako je Leona preživela tolike godine, ali sigurno postoji neka caka. Moramo da otkrijemo kakva."

" Znaš baš dosta. Mogla si sve da kažeš ispred ostalih. Ovo je stvarno bitno. Molim te donesi tu knjigu, možda nadjemo način da je se otarasimo." nekako mi je lakše, mislim da ćemo uspeti. Samo da saznamo još neke stvari o Leoni. Još mi nije jasno kako je ona Legendarna. Crna magija? Silvio je pominjao crnu magiju. Ona se sigurno bavi zlom magijom.

" Važi,doneću je." ustala je " Idem do Brendona. Neću ga videti nekoliko nedelja. Tako da ću provesti dan sa njim" krenula je prema vratima. Izgleda da ostajem sama. Opet.

Pazi se dobro Korina. Ona je zla, veoma zla. Ne znam šta želi od tebe. Mogu ti reći neke stvari o njoj, ali ne previše. Ne smem da se mešam u život ljudi. Više nisam medju živima,tako da mi je zabranjeno mešanje. Samo mogu da ti pokažem neke stvari. Ako želiš da znaš nešto, dodji u tajnu biblioteku. Ponesi pet sveća,biće ti potrebna. Moraš da uradiš tačno šta ti budem rekla, takodje i ponesi neku kredu. Čekaću te tamo, ako odlučiš da saznaš.

Klarisa. To je njen glas. Naravno da ću otići. Moslim da imam ovde neku sveću. Videla sam da ih ima nekoliko u regalu. Poneću sveće, a kredu moram da uzmem iz neke učionice.
Došla dam do ormara i izvadila pet žutih sveća. Nisu velike, tako da je jedna uspela da mi stane u dzem, a ostale tri sam nosila u rucu jer nije bilo mesta za njih. Sada da pronadjem kredu i da odem neprimetno u biblioteku.

------------------------------

Uspela sam da napišem nastavak. Nadam se da je dobar i da ova priča izmedju Kori i Lene ne smara. Nisam baš imala neku inspiraciju za njihov razgovor pa sam pisala sve što mi je prvo palo na pamet.
😊😊