Večeras trebam da budem sa Ianom. Jedva čekam da budemo sami, nismo dugo bili sami. Samo sam ga se uželela. Časovi su nam se završili, a ja sam u svojoj sobi u krevetu. Izležavam se i gledam u plafon. Samo mi treba odmor i to dosta odmora. Trebam da odem do direktorke da vidim hoće li da kontaktira Darkvič i pita da li imamo dozvolu da dodjemo po kutiju. Po Derenovoj reakciji, nekako sam se uplašila. Ne znam šta nas čeka, ni kakva je to Palata kostiju. Plašim se da se nešto loše ne desi nekome. Moraćemo da budemo pažljivi.
Čulo se kucanje na vratima, a onda se pojavio Deren. Ispravila sam se u krevetu i zbunjeno ga gledala.

"Znam da ne smem da budem ovde, ali pričao sam sa direktorkom i kontaktirala je Darkvič." gledao me je, pošto sam ja njega gledala radoznalo i isčekivala da mi kaže šta je bilo. "Jedva su dozvolili da budemo tamo, ali ne možemo da budemo na Akademiji. Tako da bićete gosti u našoj kući. Silviovoj i mojoj. Složio se tata sa tim, jer želi da upozna tebe. Morganinu reinkarnaciju. "

" Odlično, barem možemo da odemo. Sad, još da vidimo ko ide. Ti i Silvio ste obavezni, Brendon takodje. Trebaće mi i Katja. Ian ne znam da li će hteti da ide. On ni ne zna gde idemo."

" Ne znam ništa. Ne znam ni kad krećemo, ali direktorka želi da priča sa tobom. Tako da nemoj ništa da smišljaš, bar dok ne pričaš sa njom." uhvatio se za kvaku "Vidimo se posle, idem da prenesem i ostalima" zatvorio je vrata za sobom, a ja sam se vratila nazad u ležeći položaj.
Moram do direktorke, a mrzi me da se pomerim. Koliko god me zanimalo šta zeli da mi kaže, tako me mrzi da ustanem. Ipak, ovo je bitno. Ispravila sam se i teška srca ustala sa kreveta. Sve ovo je previše za mene, ne znam ni šta da radim. Da li osloboditi Vilijama? Šta ako je on zao? A šta ako je dobar? Ključ je kod njega moram da ga uzmem, potreban mi je. Čak i da uzmem ključ i kutiju, ne znam šta da radim sa ogrlicom. Samo znam da moram da je uzmem, ali koju poentu ima ta ogrlica.?
Izašla sam iz sobe i upitila se niz stepenice. Prolazila sam pored par učenika, gledali su me jako čudno, nekako preplašeno. Znam da me se neki učenici plaše zbog mojih moći, ali uopšte nisam strašna, ne bih nikog ni povredila.
Stala sam ispred direktorkinih vrata i pokucala.

" Slobodno" čuo se njen glas.

Otvorila sam vrata i ušla unutra "Tražili ste me!"

" Da, Korina, sedi molim te." nasmešila mi se. Prišla sam joj i sela na fotelju preko puta nje " Brendon mi je ispričao šta se desilo i kako je prošao vaš put. Pa, svaka ti čast. Drago mi je da je sve dobro prošlo i da ste našli ključ."

" Ja sam htela vas nešto da pitam." zastala sam " Što se tiče našeg odlaska na Akademiju Darkvič."

" Da, Deren mi je rekao." osmehnula se " Zvala sam direktorku I odobrila je vaš dolazak. Raduje se što može da te upozna, a i Brendona želi da upozna takodje. Čim je čula da je to Morganin pomoćnik koji je još uvek živ. Što se tiče smeštaja, bićete u Vili kod Silviovih i Derenovih roditelja. Tako da, možete da krenete kad god hoćete. I odlučila sam koga vodiš sa sobom. "

" Drago mi je da imamo smeštaj, a što se tiče odlaska. Volela bih da odemo što pre."

" Možete već sutra da odete, oni se raduju vašem dolasku. Vodiš sa sobom, Derena i Silvia, iako je Silvio primoren da ide. Brendon, Ian i Katja."

Kako mi je drago što ide Ian. Sad se već radujem odlasku. Ipak sam sada odlučila, vodim Brendona sa sobom i oslobodiću Vilijama. Želim da uzmem ogrlicu, čim se kutija bude našla u mojim rukama. Ne želim da rizikujem." Imam još jedno pitanje. Grobnica tame, šta znate o njoj?"

Iznenadjeno me je gledala, deluje mi kao da razmišlja da li ista da mi kaže o njoj, a onda " Znam nešto malo. Što te interesuje?"

" To je jedan od tri predmeta koja su napravila tri brata i želim da znam malo više o njemu. Samo znam o Mračnoj knjizi i kristalnoj kutiji. Ali o tome, ne znam ništa. Čak ni zašto je napravljena." ubedljivo sam joj rekla i čekala.

" Grobnica tame je stvorena da zatoči i onesposobi bilo koga. Nije bitno da li je unjtra vampir, vukodlak ili vestac. Što duže je unutra on slabi. Jedino vampir, ne slabi toliko brzo. Zato ako je veštac, bukvalno bih posle par godina bio bespomoćan čak i da se kreće. Unutra je samo jedna osoba ikada bila zatvorena. Jedan od ta tri brata. Onaj koji je stvorio Mračnu knjigu." zastala je " Znam da si je našla, na tavanu je. Pristup je tamo zabranjen, trebalo bih da te kaznim. Bićeš kažnjena kad se budete vratili iz Darkviča. Pošto ti je ostalo jos 40 poena, biće ti skinjti na 10. Tako da bolje pazi šta radiš inače ćeš biti izbačena. Na to ne mogu da utičem."

" Žao mi je. Znam da nije trebalo da odem tamo, ali ipak čula sam priču i morala sam da je proverim." slegla sam ramenima.

" Drago mi je da barem nema nikoga u toj grobnici. Prazna je, ali je veoma opasna. Zato je i sklonjena. Bolje nemoj da ideš više tamo, za tvoje dobro. Ne znam kako ona funkcionise, tako da ne idi gore" upozorila me je.

Nema nikoga u grobnici!? Ovo je čudno. Ona izgleda ne zna za Vilijama. Verovatno je on i greškom ubačen tamo. Čim ne zna za njega. Zato ću ga osloboditi, večeras. Moram o tome da pričam sa Brendonom. Trebaće mi njegova pomoć.

* * *

Stojim kod tavana i čekam Brendona. Nestrpljiva sam, jer kasni pola sata. Ne sme niko da nas vidi ovde.

" Kori evo me" čula sam ga, ali videla sam da nije sam.

" Derene, šta ri radiš ovde?" iznenadjeno sam ga upitala.

" Ne mogu da pustim da sami kršite pravila, moram i ja sa vama. Plus vezan sam za tebe,sećaš se, ne smem da pravim gluposti." nasmešio se.

" Dobro, hajde, ulazimo" otvorila sam polako vrata i ušlaa unutra. Držala sam ključ u ruci i približila se Grobnici.

ĆAO

Dim je dormirao reč "Ćao Vilijame, da li si spreman da budeš slobodan?"

ČEKAM TO JAKO DUGO

Pa, vremen je. Odlučila sam da ga oslobodim. Tako da ne znam šta više čekam. Okrenula sam sr prema Brendonu i Derenu i klimnula im glavom. Želim da budu u pripravnosti za svaki slučaj. Brendon je stao sa moje desne strane, a Deren sa leve. Prišla sam lancima i stavila ključ u ključaonicu koja sr nalazila na samoj grobnici. Ruka mi je drhtala, znam da nisam sigurna u sebe i u ovo što radim, ali ključ je kod njega. Moram da ga uzme. Okrenula sam ključ i čula zvuk brave koja se otključala. Lanci su odjednom isparili. Ključ sam izvadila iz ključaonice i stavila ga u dzep. Odmakla sam se i čekala.

" Gde je on?" upitao je Brendon

" Vilijame možeš da izadješ" rekla sam mu, a onda su se metalna vrata otvorila. Pojavio se tamnokosi dečko sa tamnim očima. Nosio je iscepane pantalone sive boje i belu košulju koja je imala crvene mrlje. To je verovatno bila krv. Napravio je korak i nasao se na škriputavim daskama, a onda je pao na kolena. Prišla sam mu i stavila ruku na njegovo rame, bio je hladan. "Da li si dobro?"

" Jesam" jedva čujno je izgovorio, a onda dotakao moju ruku koja je počivala na njegovom ramenu. "Odlično sam" podigao je glavu prema meni, videla sam zao pogled, a onda prema plafonu. Zgrabio me je i skocio kroz prozor na krovu.
Pokušavala sam da se oslobodim, ali nisam uspela. Deren je krenuo za nama, a onda smo sišli sa krova. Odnosno Vilijam je skočio i okrenuo se prema Derenu koji nas je sustigao.
Imam modrice i ogrebotine po rukama. 

" Pusti je " siktao je Deren besno na njega.

" Nema šanse. Tako naivna devojka." osetila sam njegove prste koji klize po mom vratu " Dobra uzina, i to Morgana. Veštičija krv je jako ukusna." Prstom je uzeo krv sa koje rane koja je bila na ruci i liznuo je sa svog prsta.

" Ti si veštac" jedva sam prozborila.

" Lagao sam, ja sam vampir. Kao i moj otac, a nisam pio krv jako dugo, sada sam mnogo žedan." stegnuo me je za vrat, mislila sam da ću se ugušiti.

" Ako je ne pustiš, ubiću te." pojavio se Brendon, njegovi očnjaci su se videli i oči su mu promenile boju.

" Neću je pustiti, ona mi uopšte nije potrebna" okrenuo je glavu, verujem da gleda u Derena koji je uputio jako iznenadjen pogled. " Bićeš paralisan neko vreme".

Vidim da se Deren odjednom muči da se pomeri, ali mu ne uspeva " Ne mogu da verujem, kako to utiče na vampire."

" Utiče na svako natprirodno biće, ja sam malo drugačiji vampir. Ipak mi je majka veštica. Tako da sam malo eksperimentisao i povećao svoje sposobnosti. Ne možete me povediti" okrenuo je sad glavu prema Brendonu koji je pao na kolena i stezao vilicu, bukvalno kao da je u bolovima." Sada mogu i da užinam".

Popistio je stisam i okrenuo me, oči su mu bile tamno crvene sa žutim linijama, gledao me je u oči " Budi mirna i ne pomeraj se" kako je to izgovorio, nisam mogla ništa, osim da posmatram. Pojavili su mu de očnjaci i polako priblizavali prema mom vratu, a onda su se zarili u moju kožu, bolelo je i peckalo, osecam kako mi pije krv, nisam mogla da odreagujem. Samo sam tako stajala bespomoćno, ako mi popije svu krv, umreću. Suze su mi se slivale niz lice, nisam želela da umrem. Pogrešila sam, nije trebalo da ga oslobodim. Silvio je bio upravu, kao i uvek. Trebalo je da ga slušam. Napravila sam grešku koja će me koštati života.

" Skloni se od nje" to je bio Silviov glas. Nisam mogla da se okrenem, ali je Vilijam stao, videla sam da su mu usta krvava, prekrivena mojom krvlju. Samo mu se nasmešio i sklonio mi kosu sa lica.

" Ona je sada moja, znaš kako funkcioniše ovo. Kada ujedeš nekog, zapravo sa njom je sve uredu. Za sada. " ispružio je ruku prema Silviu, čula sam samo pad, a onda je nastavio da pije moju krv. Počinjem da se osećam malaksalo, oči mi se zatvaraju, ne verujem da je ovo kraj. Izdržala sam još par sekundi, a onda odjednom samo je nastala tama.

KRAJ
__________________

NOVO POGLAVLJEEE
I POSLEDNJE U OVOJ KNJIZIII.
USKORO OČEKUJTE I ZAHVALNICU I OBAVEŠTENJE ZA TREĆI DEO.
Nadam se da će vam se svideti ovaj deo i volela bih da čujem vaša mišljenja.