O,brate,gotov sam!Šta da radim kad sam sin jednog ludaka koji je definitivno besan zbog ovoga i koji sad sigurno kuje plan kako da me ubije a da ne ostavi previše dokaza.Volim da izazivam sreću,ali sam ovaj put preterao.Od svih ljudi na svetu,ja sam našao sa kim da se zezam...Polako otvaram vrata,trudeći se da budem što tiši,ali,kao u inat meni,vrata zaškripe tako glasno da bi probudila i mrtve.Ali,u kući je isključeno svetlo,možda su otišli da spavaju.O,hvala Bogu,možda mogu da se izvučem.Otićići da spavam,a sutra ću da.se pravim lud.Taman krenem ka stepenicama,kad...

-Rekse,ti si?-čujem iz dnevne sobe hladan glas.

Bože,zašto si me izdao?Tiho odgovorim:

-Aha.

-Dođi čas ovamo,molim te.

O,nebesima,gotov sam.Razmišljam,da li će Roks doći na moju sahranu ako sazna da je sve ovo zbog nje.Ili,možda je dobra ideja da bežim.Da se vratim za Kaliforniju i da se pravim kao da ništa nije bilo.Ne,opet loša ideja.Ne bih sigurno ni do aerodroma stigao!Polako otvaram vrata sobe i drhteći ulazim.Vidim njega i Valeri kako sede na trosedu i gledaju televiziju.On jednom rukom grli nju,u drugoj drži čašu šampanjca.Brate,jel on to svaki put kad ja naiđem drži šampanjac?!Kako se ne napije od toga?!Očigledno mi je pročitao misli,čim se nasmejao.Više sam i na to navikao,ne mogu ni slobodno da mislim...Nije me uopšte ni pogledao,nastavio je da gleda TV,ali me je zato pitao:

-I,kako je bilo u Engleskoj?-rekao je ljubazno kao da me pita kako je bilo na godišnjem odmoru.

-Dobro...-kažem trudeći se da izgledam normalno,mada mi to očigldno nije išlo od ruke.

-Morao si odmh da napraviš glupost...

-Čekaj,mogu da objasnim...-pokušavao sam da se izvučem.

-Misliš za odlazak u London bez mog odobrenja?Ne pričam o tome,bar ne za sad,o tome ćeno kasnije,nego pričam o tome da si napao tu jadnu devojku.Rekao si da bi samo da je vidiš,zar ne?

-Koga sam napao?!

-Pa tvoju bivšu.Na skoro svim je vestima.Nije baš pristojno upasti nekome u sobu i napasti ga,zar ne?

-Nisam je napao.Dobro,jeste da sam pokušao malo pregrubo da je poljubim i jesam ušao u sobu,ali zašto bi je ja povredio?!

-Pa ne znam,hteo sam ti da mi kažeš.Očekivao sam da ćeš pre da napadneš njenog verenika,ali...

-Nisam nikog napao...Ah,hteo sam da je poljubim,ona nije htela,naišao je taj kreten i ja nisam mogao da kažem: ,,E,ćao ja sam bivši od tvoje verenice,došao sam da je vidim,ne napadam je,ne brini''.-rekao sam u jednom dahu.-Naravno da ću da bežim,inače bi zvao obezbeđenje,došla bi policija i ja bi morao da priznam ko sam,pa bih i njoj napravio problem.

-Aha,dakle,tako...Dooobro.To bi moglo malo da oteža naše putovanje sutra,ali nekako ćemo da se izvučemo.

-Naše?Misliš,idete ti i Valeri?

-Idemo svo troje.Zašto?

Tad sam ja rekao najgluplju stvar koju sam mogao da smislim ili kažem:

-Čekaj,ti nećeš da.me.ubiješ ili nešto slično?

Koji sam ja ortodoksni idiot!Mislim,taman da se izvučem sa svime i ja ga podsetim na sve!Bravo,Rekse,genije!Na moje(glupe)reči,oboje su ne pogledali čudno,kao da sam pobegao iz ludnice.

-Molim?-pitao me je zbunjeno

I ja,genije nad genijima,umesto da se pravim lud,ja nastavljam:

-Ok,citiram te: ,,Ako ne poštuješ neko od ova četiri pravila poželećeš da ideš u pakao na letovanje'' Tačno tako si rekao...

Tek sam sad shvatio šta sam rekao,ali,bilo je kasno.Pameti moja,zbog tebe sam gotov!Pustio je Valeri i sa sve onom čašom sa šampanjcem je ustao.E pa,zbogom svete!Kad je ustao,pitao me je smeškajući se:

-Misliš na ono što sam ti rekao kad si došao?

Klimnuo sam glavom.Nisam imao snage,a ni hrabrosti da išta kažem.

-Ne brini,nisam ja zaboravio na to.Zato sutra i putujemo.

E,sjajno,bar neće da.me ubije ovde!Lepa je pomisao da ćeš da umreš na Maldivima ili Baliju.Izgleda d mi je pročitao misli,pa me je zbunjeno pitao:

-Zašto uporno misliš da ću da te ubijem?! Mislim,sin si mi,ne mogut ek tako da te ubijem.Ali,da bi sve svatio,hvataj...-rekao je i bacio mi nešto,što sam u letu uhvatio.

Bila je to neka koverta,adresirano na porodicu Kiler.I on mene još pita zašto mislim da će da me ubije?!Pa prezime mu sve govori!Pogledao sam ga upitno.On mi je pitao:

-Šta je bilo?Pa otvori ga.

Polako sam ga otvorio.Zašto se toliko plašim dok otvaram glupu kovertu?! Mislim,šta može da se desi?Da se u koverti nalazi bomba?Ma daj,Rekse,stvarno si paranoičan!Polako izvlačim neki karton iz koverte,kad...To je pozivnica,pozivnica za venčanje.Pročitao sam na glas:

-,,Poštovani gospodine Kiler,pozivamo vas i vašu porodicu da prisustvujete venčanju mog sina,Aidena Dankana i njegove verenice Roksane Tajler.Nadam se da ćete biti u prilici da nas počastvujete svojim prisustvom.

S poštovanjem
Oliver Dankan''

Prvo sam pogledao u njega,pa u Valeri,pa sam opet u sebi pročitao,da se uverim da sam sve lepo pročitao.Zatim sam pitao iznenađeno i besno u isto vreme:

-Šta?!

-Pa,bolje se idi spakuj,krećemo sutra ujutro.Idemo nekoliko dana pre venčanja,boravićemo u kući gospodina Dankana.On je moj stari saradnik i prijatelj,tako da je velikodušno pristao da nam obezbedi smeštaj.

-Ne,nema šanse!Ni mrtav ne idem tamo!

-Zašto?Rekao si da bi da vidiš bivšu devojku jednom pre venčanja.Eto,sad ćeš je videti dva puta,čak ćeš i da prisustvuješ njenom venčanju.

-Rekoh,nema šanse!Radije bih sad skočio sa krova ove kuće!Ne dolazi u obzir!

-Pa,ideš sa nama šta god da se desi,tako da ne troši snagu bezveze.Ipak,nisam te ja terao da me ne poslušaš.Prvo smo mislili da idemo samo nas dvoje,ali,poale svegašto se desilo,to ti je kazna...Nego,da sam na tvom mestu,otišao bih da se pakujem,nećeš stići sutra,krećemo rano.

-Ja sam rekao da ne idem!

-To ćemo još da vidimo.Slobodan si...Rećiću nekom da ti donese u sobu nešto za jelo.

-Nemoj,nisam gladan!-rekao sam besno i krenuo ka sobi.

Sad kad malo razmislim,bi bih duplo srećniji da me je ubio!To je duplo...Ne,troduplo bolje nego ovo!Užas!Najgora stvar koja mi se desila u životu!Nema šanse da idem,nema nikave šanse,to ne dolazi u obzir!Evo me,ušao sam u sobu.Taman sam hteo da se bacim u krevet,ali sam za par sekundi uhvatio sebe kako udaram glavom u zid.Ko zna,možda bih se tako i ubio(bilo bi mi lakše),da me nije zaustavio nečiji glas:

-Hej,šta radiš to?!

Bio je to onaj čovek koji mi je dao pare za put.Ajoj,nije valjda ćale saznao da mi je on dao lovu?

-Kako šta radim?!Lupam glavom u zid.

-Vidim ja šta radiš,samo nekapiram zašto.

-Možda će da mi bude lakše.

-Što,zato što ideš u Englesku?

-E,sjajno,svi znaju za to!

-Ne znam ko još zna,ali ja moram,ipak sam šef obezbeđenja.

-Zna da si mi ti dao novac?

-Pa.naravno da zna,zašto imamo video nadzor?

-Znao si da ovde ima kamera,a dao si mi novac?!

-Aha,mada sam mislio da ideš na neku žurku ili slično...

-Nije te valjda odpustio zog mene?!

-Hahah!Ma ne...Ustvari,za malo,ali ipak nije.Nego,čuo sam neko lupanje,pa sam mislio da vidim šta se dešava,ipak sm j aobezbeđenje,radim svoj posao...

-O,pa sad znaš šta radim.Sad,molim te izađi,da nastavim da se samosažaljevam.

-Nema ništa od samosažaljevanja.Veruj mi,radim ovde već dosta dugo,poznajem tvog oca bolje nego bilo ko,odvućiće te tamo,makar i sa polomljenom glavom.

-Au,koja uteha...

-Ja ti samo kažem da s ne trudiš.

-Ah,dobro,onda bolje da se spakujem...

-I ja ti to predlažem.Nego,idem ja sad...

-Ok,ćao.-rekao sam mrzovoljno.

E sjajno,sad nemam baš ni-ka-kve šanse da ne odem.Znate,sad bih se definitivno vratio u Kaliforniju,ali ne mogu,već sam doneo odluku da živim ovde,pa ne mogu.da se vratim.Setio sam se da nisam pozvao mamu i da sigurno brine,pa sam joj poslao poruku:

Mama,nisam stigao da se javom,izvini!Sutra putujem negde,takp da ti se možda ne javljam učestalo par dana.Voli te tvoj Reks

Izgleda da ću ja svog oca da zamrzim.Dakle,manje bih se ljutio na njega da me je ubio ili bilo šta drugo uradio,ali ovo je totalni užas!Sad moram da gledam kako se devojka koju volim udaje za nekog koga čak i ne voli!Jao,koji užas!Na brzinu sam spakovao najpotrebnje stvari i taman sm legao u krevet,kad mi stigne poruka,tačnije,mamin odgovor:

Ok,Reksi,kako je tamo kod vas?

Nisam hteo da je zabrinem,pa sam lagao:

Ne brini ništa,sve je ok!Pozdravi sve tamo i laku noć.

Dođavola je sve bilo ok!Osećao sam se užasno,mogao sam da eksplodiram!Nikad nisam mislio da ču moći da mrzim člana porodice,ali,tako je.Dobro,lepo je on rekao,nije me on terao da ga ne poslušam,ali,zar nije malo zlobno(ustvari,mnogo!) da tako nešto uradi rođenom sinu?!Rešio san da spavam,da ne bih mislio o tome.Ujutro me je probudio neki ženski glas:

-Rekse,dušo,ustaj!Zakasnićemo na avion!

Bila je to Valeri i delovala je zabrinuto.

-Šta je bilo?

-Kako šta je bilo?!Ustaj brzo,sredi se i krećemo!Čak si i zaspao u istoj odeći koju si juče nosio,hajde,Red će da pukne kolko je besan!

Wow,ne znaš uopšte koliko mene to ne zanima!Sad sam čak i namerno odugovlačio,da bih njega nervirao.

-Rekse,molim te,požuri!-cupkala je Valeri oko mene.

-Oh,dobro,idem...

Uzeo sam kofer i krenuo u dvorište što sam sporije mogao i za inat sam stalno nešto uastajkivao.Konačno,posle jedno pola sata,smo izašli odavde.Čekaj,zar Valeri nije rekla da ,,Red hoće da pukne koliko je besan''?!Ok...Ako on ovako izgleda kad je besan,kakav je kad je smiren?Ne diše?Dobro,videlo se da je malo napet,ali besan,to nikako.Kad nas je video,konačno se videlo da je besan,ali ne kao ja kad se nešto iznerviram,jer ja tad lomim stvari po kući,a on me je samo prostrelio besnim pogledom.Ipak,to je bilo dovoljno da se naježim od glave do pete.

-Konačno ste se udostojili da dođete...-rekao je hladno.

Valeri je taman htela nešto da kaže,kad ju je on prekinuo:

-Nema veze,hajde da požurimo.

On je seo napred pored vozača,a ja i Valeri pozadi.Niko ništa.nije progovarao do aerodroma.Taj tip počinje stvarno da.me nervira!Zašto ne može da se ponaša normalno kao i svaki drugi čovek,pa da se lepo izdere kad je besan.Ali ne,on u svakoj situaciji ćuti i ponaša se normalno,ako to možemo nazvati normalnim.Zašto to radi?!

-Zato što nisam čovek.-odgovorio mi je na pitanje koje nisam ni postavio,ali sam pomislio.

Dođavola,on može da mi čita misli!Kako to uvek zaboravim?!Moraću da pazim šta mislim pred njim.Ok,ov9 stvarno glupo zvuči.

-Šta,dragi?-pitala je Valeri.

-Ništa,rekao sam Reksu,mislim da.me je shvatio,zar ne?

Ja sam samo klimnuo glavom.Ali to ne znači da te ne mrzim,ti,ti...Demonu jedan!

I ti si demon,zar ne?

Ok,ovo je zaista ludo,sad priča sa mnom mislima.Prava ludnica.

Nije ništa ludo,ovako nas bar niko ne čuje.

Zašto mi se uopšte obraćaš?

Ne obraćam ti se,ćutim kao zaliven i gledam ispred sebe.

Dođavola ne pričaš,čujem te u glavi!

To je već druga stvar.

Ok,ali to ne opovrgava činjenicu da te mrzim!

Zašto?Nisam ja kriv za ovo,ti si,rekao sam ti da ne ideš tamo.

Ok,kako god,ne obraćaj mi se sve jedno,ni mislima ni rečima.

Ok,evo, stigli smo.

Pogledao sam ispred sebe,kad ono stvarno,stigli smo.Ovaj put smo putovali putničkim avionom,mada prve klase.Čim smo poleteli,prišla nam je stjuardesa:

-Dobar dan,hoćete li nešto da pojedete ili popijete.

-Da,ja ću jedan šampanjac,šta ćeš ti,Valeri?

-Ja bih,ako imate,jednu salatu...-rekla je ona stjuardesi.

-Ne brinite,imamo,a vi,gospodine?-obratila se meni.

-Ja neću ništa,hvala...-odgovorio sam mrzovoljno.

-Dobro,ako nešto zatreba,samo pozovite,uskoro ćr stići narudžba.

Zašto si takav prema ženi kad te je lepo pitala?

O,ne,evo ga opet,opet to radi...I šta kakav,nisam ništa loše rekao.

Pa tim glasom,ni ne pomišljaj da praviš gluposti kad stignemo!

Au,jel to pretnja?Bolje se priseti broja policije jer ću ja da ubijem onog idiota što se ženi sa mojom Roksi kad ga dohvatim.

Ti stvarno voliš da me nerviraš!

Šta da se radi,to mi je hobi.

Dobro,radi šta hoćeš,ali,samo da znaš,igraš se sa vatrom.

Wow,kako preti!Ako je to bila pretnja,uopšte.

Ja sam te upozorio,a ti vidi.

Došla je stjuardesa i pružila je Valeri činiju salate,a njemu čašu šampanjca.

-Uživajte!-rekla je stjuardesa široko se osmehnuvši.

Brate,kako se više ne napije od tolikog šampanjca!?

Šta da se radi,navikneš se vremenom...

-Ajde stvarno,prestani to da radiš!-nesvesno sam rekao na glas.

-Šta da radim?-pitao me je praveći se lud,dok su me ostali gledali kao nekog manijaka.

-Nemoj da radiš to što radiš,prestani!

-Rekse,ti izgleda imaš visinsku bolest.Bolje malo odspavaj.-umešala se Valeri.

Jao,kako me nervira!Šta se sad praviš lud?!

Pa eto,može mi se.Ne možeš da uradiš ništa povodom toga.

Rekoh ti da prestaneš,dosado jedna,izlazi iz moje glave.

Zašto,ovo postaje baš zanimljivo?

Kad se samo serim svega toga.Većinom,naš let je proša u našem prepucavanju u mislima,a jadna Valeri,koja je sedela između nas dvojice,očigledno nije shvatala šta se dešava.Kad smo konačno,posle burnog putovanja,sleteli na aerodrom,tamo nas je dočekala limuzina.Pored nje su stajala dva muškarca.Jedan,stariji,u odelu, nam je odmah prišao i počeo da se grli sa mojim ocem i sa Valeri.To je očigledno bio gospodin Dankan.Zatim je prišao meni u rekao:

-Ti si sigurno Reks.Ja sam Oliver,drago mi je.Rede stvarno liči na tebe.

Ali ja nisam skidao pogled sa onog drugog.Upravo he ugasio cigaru i krenuo ka nama.O,ne.To je onaj tip što je upao u sobu kad sam bio kod Roksi.Aiden valjda.Juče nisam imao vremena da ga pažljivo osmotrim.Bio je visok,plav,sa plavim očima.Nosio je odelo,kao i njegov otac,ali bez sakoa.Kakve su mu ono naočare?! Koja je fora da nosiš naočare sa plavim staklim.Nažalost,i on je mene prepoznao.Obratio mi se preteći:

-Hej,ti!Ti si onaj što je juče upao u Roksaninu sobu!

-Šta se dešava,Aidene?-čuo sam glas iz kola.

Tad je izašla ona.Roksi.Gledala me je kao da je videla duha.Aiden ju je pitao:

-Roksana,zar nije to onaj provalnik od juče?

...................................................................
Uh,dosta od mene za danas.Prošli deo je bio kratak,tako da sam htela da dodam još nešto,ali sam se malo zanela.Dakle,vidimo se sutra!Ustvari,čitamo se XD

PS:Na slici je Aiden(mada mislim da ste provalili pk naočarima XD)

Pozzz svima
SweetyEvil