-Zašto o tome sad da pričamo?-pitao sam glumeći zbunjenost.

Napominjem,to je bila samo gluma.Naravno da sam znao da će se kad tad dotaći te teme.

-Moraćemo jednom.-odgovorio je na moje glupo pitanje.

Bio je potpuno u pravu.Definitivno bi smo kad-tad pričali o tome.Nije imalo smisla da više išta poričem ili slično.Svejedno me je uhvatio na delu.

-Dobro,dobro,žao mi je.U redu?

-I ne baš.Zanima me zašto si to uradio iako sam ti sto puta rekao da ne radiš to.

Nasmejao sam se na njegove rečo,a on me je pogledao kao nekog ludaka.

-Šta je tu smešno?-pitao je zbunjeno.

-Smešno je to da si sam sebi odgovorio na pitanje.

Idalje me je gledao zbunjeno,pa sam rešio da ga prosvetlim:

-Ah,slušaj,time što si mi ti stalno govorio da tamo ne ulazim,naterao si me da jednostavno moram da saznam šta se dešava i šta je tako posebno tamo.

Onaj zbunjeni izraz mu je nestao sa lica,a zamenio ga je pomalo zloban smešak:

-Šteta što to nikad nećeš saznati.

Dakle,tamo sigurno ima nešto.Mislim,ne bi bio onako besan kad m eje zatekao tamo da nema nočeg posebnog.Hteo sam još da ga ispitujem,ali je tad ušla Valeri,strogo ne odmerivši,pa je rekla:

-Rekse,moraš nešto da pojedeš.

-Dobro,dobro jedem,ali nisam baš gladan.

Toje bila najgpra laž koju sam ikad rekao.Bio san gladan kao ris,mogao sam konja da pojedem.Ipak već par dana nisam jeo kao čovek.Jedini razlog zašto sam rekao tako nešto niko je to što me je užasno mrzelo da žvaćem,mrzelo me je čak i usta da otvaram.Zatim se Valeri obratila njemu:

-Pa,jesi li mu rekao?

-Šta da mi kaže?-pitao sam,mada nisu baš obraćali pažnju na mene.

-Nisam još.Možda bi ti trebala.

-Šta to?-bio sam uporan.

-Sve je da radim,jel tako?!Ništa ne možeš sam!

-Dobro,da li ćete se udostojiti da mi kažete o čemu se radi?!-pukao mi je film.

-Dobro,ja ću...-rekla je Valeri i uzdahnula.-Slušaj me,Rekse,posle svega što se desilo,ja i Red smo se nešto dogovorili.Ipak si ti mlad dečko,ne bi trebalo da traćiš vreme u kući i...

-Čekaj malo.Ako mislite da ne pošaljete na neki fakultet,grdbo se varate!-prekinuo sam je besno.

-Hah,nismo to ni imali na umu!Nego,znamo da nisi imao ništa lošr na umu kad se ono desilo,ali trebalo bi da radiš nešto pametno,tako nećeš da radiš stvari koje nesmeš i ovo se više.neće ponavljati...

-Još nešto,ako misliš na nekakav posao,sa šefom i to,ni nr pomišljaj!

-Ma šta je više prekidaš!?Pusti je da završi!-ubacio se on.

-Rede,polako,nemoj tako lako da gubiš živce.Dakle,Rekse,voliš li ti da izlaziš?

-Zavisi na šta misliš.

-Pa sa devojkama i tome slično.

-Ne da volim,ja živim za to!

-Odlično,jer ćeš to morati da radip sledećih mesec dana.

-Šta?!

Stvarno nisam ništa kapirao.O čemu ova priča?!Eh,sa kakvim ludakom živi,nije ni čudo da je prolupala.Izgleda da mij- je pročitao misli,čim je napravio onako glupu facu.

-Slušaj,Rekse,pravimo dogovor,važi-rekao je naposletku.

-Zavisi kakav.

-Ovako,zbig toga što se desilo,moraćeš da itlaziš sa jednon devojkom mesec dana.To će da ti bude i kazna i da te drži dalje od nevolje.

-Ma vi stvarno biste normalni!Kako u ovakvom stanju da izlazim igde?!

-Ne odmah,kad ti bude bolje.-ubacila se Valeri.

-Dakle,ja trebam da dopustim da mi vi birate društvo?!

-Dušo,to je samo na mesec dana,a ona je jedna veoma dobra i lepa devojka.Naravno,biće ti lakše ako se družiš sa nekim svoje vrste.

Malo me je zatekla ovime.Ustvari,puno.

-Ti znaš za to?

-Ha,pa naravno da znam.Da ne znam,odavno bih mislila da je Red prolupao.

Ok,ovo je stvarno bilo urnebesno.Nisam mpgao da se suzdržim,pa sam odmah počeo da se cerekam k'o lud.Još više me je zasmejavala njegova faca,jer mu je ona očigledno povredila ego.

-Da,Valeri,baš ti hvala.Dakle,ona je naše vrste i...

-Čekaj,postoje i ženski demoni?-prekinui sam ga kad sam konačno uspeo da prestanem da se smejem.

-Pa naravno.Šta si ti mislio?-pitao me je gledajući me u čudu.

-Dobro,dobro,nov sam u ovome,nastavi.

-Dakle,zove se Breana,ona je plemkinja,pa se lepo ponašaj sa njom...

-Kakvo sad plemstvo!Zabole me glava više.

-Eh,da bi shvatio kako naš svet deluje,trebače ti bar jedno stotinak godina,
više-manje...

-WTF?!Brate,do tad ću već da budem mrtav.

-Ah,zar još nisi shvatio...-uzdaznuo je beznadežno.-Mi smo besmrtni.Čudi me da to još ne kapiraš.

-Aha,dakle tako...Kolko ti onda imaš godina?

-Nemam blage veze,prestao sam da brojim posle trista...

-Trista?!

-Ma da,samo...Zašto uporno skrećeš sa teme?!

-Dobro,nastavi.Zove se Breana,plemkinja je.Dalje...

-Plemenite je krvi,zato se lepo ponašaj pred njom,lepo je vaspitana,pametna i bila je oduševljena kad sam je pitao za ovo.

-Šta si je tačno pitao?

-Pitao sam je da l ibi mogla neko vreme da izlazi sa tobom,znaš,dok se ne uklopiš u društvo i to...

-Dobro,kad izlazim sa njom?

-Doćiće kod nas za par dana,kad ti bude bolje.Sad nas dvoje idemo dole,a tise odmaraj i ako ti nešto treba,imap interfon pored kreveta.

-Pa šta može da mi zatreba?

-Ako si gladan,pozovi kuhinju,neko će ti doneti da jedeš.Ako ti opet ne bude bilo dobro,zovi nas dvoje.Znaš šta,zovi za sve što ti treba...

-Dobro,ajde ćao.

Tako su njih dvoje otišli,ostavljajući mi mali milion pitanja u glavi.Znate,mnogo je cool kad imate sobnu dostavu.Šta god poželim,doneae mi se u krevet.Predveče sam,kao što sam i obećao kad sam došao,zvao mamu ijuš uvrk sam je lagao da sam samo prehlađen.Stvarno ne verujem kako je poverovala u tu laž,ali bolje da je lažem nego da se brine.Bar tri dana nisam uopšte izlazio iz sobe.Konačno,četvrtog dana,Valeri mi je dopusrila da izađem,ali uz njenu pratnju.Hvala bogu,konačno malo sunca!Bilo je sred leta,nedostajalo mi je vrelo kalifornijsko sunce i pesak koji prži stopala dok hodaš bos po plaži.Ah,opet me hvata nostalgija.Moram što pre da idem da ih posetim.Polako se približavao dan kad sam trebao da počnem da izlazim sa Breanom.Ne znam zašto,ali bio sam sve nevozniji.Kopkalo me je to oko plemića,oko besmrtnosti,oko svega,ali nikako nisam uspeo nikog da pitam,ni Valeri,ni Reda,ni nikog.E,tad sam provalio nešto.Tačnije,sam mi je priznao.Maks ustvari nije bio čovek,nego
polu-demon.Kako mi je on bio najbolji prijatelj tamo,rešio sam njega da pitam da ni kaže nešto o tome.

-Naravno,šta želiš da znaš?-prihvatio je kao iz topa široko se osmehnuvši.

Maks je možda izgledao opako,onako visok,u odelu i naočarima za sunce,ali je ustvari bio veoma dobar i pomalo smotan.Ne,bio je mnogo smotan.Dakle,nas dvojica smo bili kao stvoreni jednp za drugo.Čak su nam se i imena slagala.Maks i Reks...Cool,zar ne?

-Ok,da li bi mi rekao nešto više o tom plemstvu?

Lice mu je postalo ozbiljno.Pitao me je:

-Siguran si da želiš da znaš takve stvari?

-Ja da nisam siguran,ne bih te ni pitao.A i uskoro izlazim sa jednom plemkinjom,moram da znam nepto o njim.

-Koliko ta tvoja ima godina?

-Ma odakle znam!Znam samo da se Zove Breana i da je plemkinja.

-Breana...Hm,to mi je nešto poznato.A da,znam!Ona pripada dinastiji Beliks.To je ugledna dinastija,mada ne i najmoćnija.

-Dobro,ali pored tih plemića sigurno postoji još neka grupa.

-Naravno da postoji.Eh,život bi bio fantastičan da smo svi arisokratija,ali nismo...Dakle,zvanično postoje tri grupe.To su Plemstvo,Čuvari i Sluge.

-Kojoj ti grupi pripadaš?

-Ja pripadam Čuvarima.Njihova dužnost je da štite našu vrstu.

-Od koga?

-Od Lovaca,naravno.

-Opet oni!?Pa šta smo im mi to skrivili panas toliko ne vole?

-Slušaj,objasniću ti pomoću ljudskog sveta jer si u njemu do sad živeo.Znaš šta je policija?

-Znam.

-Dobro,dakle,Lovci su nešto slično.

-Misliš,Lovci na demone?

-Ne,oni se službeno zovu Lovci i to je to.Oni se brinu da sve vrste žive u savršenom redu.To pretežno znači da ne napadaju jedni druge.Najzaštićeniji su ljudi,jer oni ipak ne znaju da ostale vrste uopšte postoje.To je za mene pomalo površno,ali šta da se radi.

-Dobro,shvatam to,ali još ne kapiram zašto smo mi u centru svega.

-Pa da ti iskreno kažem,većina pripadnika naše vrste nije bila baš najbolja u poslednjih par hiljada godina.Sve vrste u univerzumu imaju svoju mračnu stranu,ali je kod nas nekim čudom dosta izražena.Znaš dobro to i sam.Sigurno ti se do sad desilo da si prebrzo planuo ili da si napao nekog a da toga nisi bio ni svestan.

-Da,nažalost znam sve o tome...

-Dakle,većina Lovaca nas smatra pretnjom i zato mnogi od njih specijalizuju za hvatanje nas,umesto da rade svoj pravi posao.

-Dobro,a kojoj ja onda grupi pripadam?-pokušao sam da pređemo na drugu temu

-Ti...Kod tebe je situacija veoma čudna.Većina njih ne može da izabere svoj put i to kojoj grupi pripadaš određuje se po porodičnoj tradiciji.Zvanično,postoji tri grupe,ali,iako nisu priznate,postoje još dve.U prvoj,koje zovu Izdajnici,su oni koji su rešili da se okrenu protiv svoje vrste.Njih,srećom,nema puno,možda ih je ostalo tek dvoje ili troje u celom univerzumu.Oni se odriču svega što ih čini demonima i prihvataju to da ubijaju svakog pripadnika te vrste na kog naiđu.Ustvari,to im je životna potreba.

-Dobro,koja je druga grupa?

-Druge zovu Slobodni i ti pripadaš njima.Ustvari,tvoj otac,ali kako je to porodična tradicija,i ti si isto Slobodan.Njih,nažalost,smatraju izdajnicima,ali oni to uopšte nisu.

-Koja je razlika?

-Ogromna.Izdajnici su odlučili da napuste svoju vrstu,Slobodni samo ne žele da slušaju naređenja Plemstva.Po njihovom pitanju su svi podeljeni.Neki ih takođe smatraju Izdajnicima,dok ostali samo misle da je to njihova odluka.Da ne zavise od nikog.

-Kako misliš da ne zavise od nikog?

-Pa,dok spadaš u neku od osnovne tri grupe,zavisiš od nekog.Čuvari čuvaju ostale od Lovaca,Plemstvo se stara oko novca,a Sluge rade sve ostalo,kao što je proizvodnja hrane i drugih proizvoda,ali i služe u kućama Plemstva.Ako si Slobodan,nemaš zaštitu,nemaš nikog ko će da se postara da imaš dovoljno novca i hrane.Sve radiš sam i ne zavisiš od drugih.

Nešto mi je tu bilo čudno.Jedno pola minuta sam razmišljao,pa sam ga pitao:

-A zašto onda ti i ostali koji ovde pripadaju našoj vrsto,ako ima još nekog,radite ovde,kad smo mi Slobodni?

-Kao prvo,većina njih ovde pripada našoj vrsti,sem par izuzetaka.Kao drugo,tvoj otac,a sad i ti,ste izuzetak iz tih pravila.

-Kako to?

-Pa tvoj otac je kroz dugo vremena zadobio veliko poštovanje u svim grupama,tako da bi dosta njih htelo na svojoj strani.Zato se trude da mu što više udovolje,a on,kao što vidiš,to i te kako koristi.

-Pa šta je uradio da stekne toliko poštovanje?

-Prvo zbog svoje naravi.Kao što si video,ima veoma čudnu narav.Kao drugo,on je oduvek imao tu neku sposobnost da brzo savlada sve moći.Sve ono što on sad zna,većina najmoćnijih iz našeg društca ne zna.Nekako mi se čini da je tu svoju sposobnost preneo na tebe.

-Stvarno?

-Pa naravno.Kako misliš da si mogao tako brzo da naučiš da koristiš sve te moći iako do tad nisi znao ništa o njima?Dakle,tu devojku su očigledno roditelji naterali da izlazi sa tobom zbog toga iz koje si porodice.A možda i grešim.Možda je to sama prihvatila jer shvata da je to velika korist za nju.Ipak su mladi iz grupe Plemstva oduvek bili razmažena derišta koja misle samo na sebe.Mislim,ima izuzetaka,ali je to obično opšte.

-Wow,brate,ti si toliki profesionalac u davanju uteha!

-Ja ti samo pričam istinu.To je ono što te očekuje.I ne misli da ćeš da izađeš sam sa njom.Oko vas će da bude bar dva Čuvara,zbog njene bezbednosti.

-Dobro,to mi ne smeta.Valjda...

-Ok,ja sad moram dalje na posao.Ti nemoj previše da se opterećuješ ovime,trebaće ti malo duže da sve shvatiš,nisam ti akoro ni pola ispričao.

-Neki drugi put.Vidimo se.

Tih par dana do našeg susreta su prošli kao od šale.Za tren oka sam stajao pored ogledala,dok me je Valeri nameštala kao lutku.Bilo je oko 8 uveče.

-Zar je zaista neophodno da me ovoliko lickaš?!-pitao sam iznervirano.

-Dušo,izlaziš.sa nekim važnim,trebaš da budeš što lepši.

Zaista,ne mogu da kažem da nisam izgledao fenomenalno u onim svetlim farmerkama,beloj košulji i crvenoj
leptir-mašni,ali mi je bilo užasno dosadno.

-Nije me briga ko je ona.

-To je moj sin.Nikad i ne treba da te bude briga.-ubacio se moj otac,koji je nameštao buket koji su me naterali da joj dam.

-Ali i ti se toliko trudiš.-odgovorio aam podrugljivo.

-Trebaš da se potrudiš,ali nikad ne zbog toga ko je ona.Ustvari,počinjem da mislim da je ovo loša ideja...-naglo je promenio raspoloženje.

-Rede,prestani!Nemoj da ga plašiš pred sam izlazak!-prekorila ga je Valeri.

-Dobro,ali,šta god da se desi,Rekse,nemoj da ti ubacuje neke lude ideje u glavu i ako počne da priča nešto loše,odmah dođi kući.

-Rede,znam da ne voliš mnogo Plemstvo,ali moraš da ga pistiš na miru.

-Šta ću ja kad su oni manipulatori prve klase.Ko zna šta mogu da mu utuve u glavu.

-Sad je stvarno dosta!Ako nećeš da pomogneš,bolje ne odmaži!-već joj je pukao film.

-Dobro,ali...-prekinulo ga je zvono na vratima.

-Eno,stigla je!Rede,idi otvori,a nas dvoje ćemo uskoro da siđemo.

On se bezvoljno odvukao do vrata i sišao dole.Sve mi se više činilo da ovo nije njegova ideja i da mu se uopšte ne sviđa,a posle razgovora sa Maksom,shvatio sam i zašto.

-Hajde,Rekse,idemo!Uzmi cveće i ne obraćaj pažnju na Redove reči,sve će proći u redu.

Sišli smo u hol.Tamo se Red pozdravljao sa nekom devojkom.To je sigurno bila Breana.Iza nje je,kao što je Maks rekao,stojalo dvoje ljudi obučeni u odela i sa naočarama za sunce.Nisam baš kapirao šta če im te naočare,sano sam znao da sigurno ne služe za zaštitu od sunca.
Kako sam se približavao,uspeo sam da joj vidim lice.Bila je stvarbo lepa,mada malo sablasna sa tim crvenim očima i bledim tenom.Kosa joj je bila dugačka,do polovine leđa, i plava,skoro bela,a presijavala se u ružičastim nijansama.Bila je visoka,zgodna,malo snobovskog držanja,ali ok.Nekako sam mislio da će doći u haljini ili nečim sličnim,ali je ona nosila jednistavnu odeću,tačnije belu bluzu,crne helanke i crnu traku za kosu. Jedino što mi je smetalo je što je njena faca odavala veliko prisustvo nadmenosti i uobraženosti u njenom karakteru.Pozdravila se sa Valeri,a zatim prišla meni.

-Ti si sigurno Reks.

-Da,drago mi je...

-I meni.Ja sam Breana.Da li si bolje?Rekli su mi da si bolestan.

-Ma,to je samo obična prehlada.Nego,ovo je za tebe...-rekao sam dok sam joj pružao cveće.

-Hvala ti,nisi morao.Hoćemo li?

-Naravno.

Pozdravili smo se sa Redom i Valeri i izašli iz kuče.Čekala nas je limuzina i vozač je otvorio vrata.Nešto je bilo čudno u njenom govoru,kao da ništanod onog što je rekla nije bilo istina.Limuzina je stala i ona je rekla:

-Ovde izlazimo.Čeka nas par mojih prijatelja.Biće ti ovo nezaboravno veče!

Nadam se samo ne na pogrešan način...

...................................................................

Konačno,napisan i ovaj deo.Danas mi se tako nije pisalo,ali evo ga.Nemam ništa posebno da kažem,tako da...Bye do sledećeg dela!

PS:Na slici je Breana.

Pozzzz od
SweetyEvil