Ma ko se toliko dere!Polako sam ušao u dnevnu sobu kad...Moj otac je razgovarao telefonom,tačnije,svađao se sa nekim.Eh,skoro mi je bilo žao tog telefona,jer se činilo kao da će svakog trena da ga razbije u zid.Hteo sam da čujem o čemu razgovara sa tom osobom,koja ga je očigledno toliko nervirala da je uspela samo jednim telefonskim razgovorom da ga razbesni.Nije me video,bio je pre iše zaokupljem iskaljivanjem besa na jadni telefon.Pokušao san da mu čitam misli i da čujem razgovor:

R:Nema šanse,rekoh ti!

N.N.:A ja ti kažem da ako vi ne dođete,ja ču kod vas.

R:Dođi,pa ćeš da zažališ!

N.N.:Ne razgovaraj tako sa mnom!

R:Au,a šta će da bude ako budem tako razgovarao?Doćićeš ovde da me kritikuješ? Kažem ti,samo dođi!I ti i bilo ko!

N.N.:Stvarno si jedno razmaženo derište!

R:Samo iznosim svoje mišljenje i ozbiljan sam.Prestanite svi da me proganjate!

I prekinuo je.Tek tad ne je primetio i pitao:

-Slušao si sve,zar ne?

Klimnuo sam glavom.Hteo je nešto da kaže,kad je naišla Valeri,koju je očigledno buka digla iz kreveta jer je bila u kućnom mantilu i još je imala viklere u kosi.Sanjivo je pitala:

-Rede,za ime svega,zašto vičeš?Probudićeš i mrtve ako tako nastaviš...Šta se desilo?

-Onaj matori fosil mi opet dosađuje!-odgovorio joj je šetajući se besbo sa jednog kraja prostorije na drugi.

-Ko bi trebalo da bude matori fosil?-pitao sam ga,mada nisam dobio odgovor.

Samo me je pogledao,promrmljao nešto sebi u bradu i nastavio da se šetka okolo,kao da razmišlja o nečemu.Video sam da nema vajde od njega,pa sam pogledao u Valeri,koja je uzdahnula i rekla:

-To je njegov otac,lord Edmund Kiler.

-Izbaci to ,,njegov otac'',jer bih ga se rado odrekao,a možeš i to ,,lord'' jer jedino što kod njega ina veze sa Plemstvom je ta ljigavost i umišljenost!-ubacio se,nastavljajući da ide gore-dole.

Brate,probušićeš rupu u podu ako tako nastaviš!I to,a i ono kako je svog oca,očigledno mog dedu,nazvao ,,matori fosil'' me je nateralo da se smejem k'o lud.

-Šta je toliko smešno?!-pitao je nervozno.

-Zato što neko kao ti,tako uglađen, ,,elitni'' tip,koristi takve reči poput ,,matori fosil'' u svom rečniku.-rekao sam podrugljivo se smešeći i pokušavajući da što vernije imitiram njegov glas.

-Ajde umukni!

-Sad vidiš kako je meni.-nisam odustajao-I ti si mene svojevremeno proganjao i takve stvari...

-Ako smeata ne umukneš,sav bes prema njemu ću ds usmerim na tebe...-prosiktao je kroz zube.

Valeri je uzdahnula,uhvatila me za ruku,povukla i rekla:

-Rekse,dušo,idemo odavde dok se on.malo smiri.

Kad smo konačno bili ,,na sigurnom'' u trpezariji,pitao sam je:

-Koji je njegov problem?!

-Ma pusti ga,samo je nervozan...

-Ko ga to zove pa ga toliko nervira?

-Rekoh ti malo pre,njegov otac.-rekla je uzimajući kafu sa stola.-Bljak,ohladila mi se kafa.Uh,sad moram opet da je zagrevam...

-Čekaj,ja ću.-rekao sam i dodirnuo šolju,a kafa u njoj je odmah počela da se puši.

-Hvala ti!Mogao bi lako da radiš u nekom kafiću,bio bi im jako koristan.

-Dobro,nego,zašto toliko ne voli oca?

-Ko,Red?Ne voli bi bilo preblago.Ustvari,nema reči koje bi opisale taj njihov zategnut odnos.Eh,kad pomislim da sam ja delimično kriva...-rekla je,a veseli smešak je nestao.

-Zašto si ti kriva?

Očigledno nije htela da odgovori,pa je nabavcila lažni smešak i rekla:

-Ma nije važno,to je stvar prošlosti...Nego,gladan si?

-Ne baš.

-Dobro,idem ja sebi nešto da naručim.

Čim je izašla,ja sam se iskrao i potražio Maksa.On je sigurno jedina osoba koja mi na neko pitanje neće odgovorite ,,nije važno'',jer je ovo očigledno bilo važno.Nažalost,nisam ga našao.Koji užas.Bezvoljno sam se dovukao do dnevne sobe i postao svedok još jedne svađe,ovaj put između Valeri i Reda.

-Ne mogu stvarno da poverujem šta tražiš od mene,Valeri!Posle svega što se desilo...

-Dušo,ti ih više mrziš nego ja,logičnije bi bilo da je obrnuto.Ako ja mogu da pređem preko svega,možeš i ti.

-Joj,kako mrzim tu vašu ljudsku osobinu! Da li je stvarno moguće da vi možete sve svakome da oprostite?!Stvarno vas ne razumem!

-Prošlo je dosta vremena od tad.Ne znam koliko tačno,dvesta-trista,zar ne?Trebalo bi posle toliko vremena da im oprostiš.

-Neće biti sile koja će na to da me natera.Ni za dvesta,ni za hiljadu,ni za milion godina!

-Šta se dešava?-konačno sam se ubacio.

-Nije te briga,napolje!-odbrusio mi je i ponovo se okrenuo prema Valeri.

-Rede,nije ti on ništa kriv!Rekse,dođi,sedi.Ionako se sve ovo tiče i tebe.

-Šta se tiče mene?-navaljivao sam.

-Sad ćemo sve da ti objasnimo.Inače,Rede,imam sjajnu ideju.Zašto Reks ne odluči o tome,ipak je sve ovo u vezi njega?

-Nema šanse da jedno derište odlučuje u vezi toga.

-Au,izvini Kremenko,nisam te prepoznao-dobacio sam.

Ošinuo me je besnim pogledom,a zatim opet počeo da se šeta po sobi.

-Rede,mislim da je to najbolje rešenje.Najbolje je da on donese tu odluku.

-Rekoh da nema šanse!

-Ali zašto?!

-Prvo,on je još dete da donosi tako važne odluke,drugo,zar zaista ne razumeš da je on samovizgovor onim snobovima da me dovuku tamo?

Taman sam se spremio da dobacim neku zajedljivi komentar,ali me je Valeri udarila u rebra,ne prejako,ali sam shvatio poruku.

-Dušo,mislim da samo žele da provedu neko vreme s tobom.Ipak se niste dugo videli.Oni su ti porodica,vole te.

-Ma da,vole me najviše na svetu!Da je tako,odavno bicdošli da se izvinjavaju.

-Nisi im to dopustio.Ovo što se desilo je savršen razlog da se pomirite.Reks nek donese tu odluku,pa ćemo da vidimo.

-Reksov odgovor će.sve jedno da bude ne.on se slaže sa mnom,zar ne,Rekse?

-Kako da slažem kad ne znam ni u vezi čega.-pitao sam zbunjeno.

-Nema veze što ne znaš,samo kaži ne i sve će biti ok.

-Rede,presrani.Sad ću ja da ti sve objasnim jer tvoj dragi otac baš i nema nameru.

-Naravno da nemam nikakvu nameru da mu pričam o čistom zlu.

-Na koga misliš?Svoju porodicu?-pitao sam ga.

-Aha

-Što ih toliko mrziš?

-Da ih poznaješ,shvatio bi.-rekao je uz tužni uzdah.

-Ućutite,obojica!Sad ću lepo da ti objasnim,Rekse.Reda su zvali njegovi roditelji i izrazili su želju da te upoznaju,ustvari,cela Redova porodoca bi to htela...

-Da,jedva čekaju da ti malo ispiraju mozak.-prekinuo ju je.

Tada je izgleda njoj prekipelo,pa je počela da se dere na njega:

-Umukni više!Ne možeš da ućutiš ni na par minuta i pustiš me da završim?! Stvarno će da mi dođe da ti ustanem i lupim ti takav šamar da ćeš da padneš!

On ju je pogledao u čudu,zatim je seo i nasmejao se.Izgleda da ga je njena pretnja pre zabavila nego uplašila.Izazivao ju je:

-Slobodno.Neće biti nikakvih problema,osim što ćeš ti pre da polomiš šaku nego što ću ja išta da osetim.

-Dobro,samo ućuti.Rekse,oni hoće da ih vas dvojica posetite i htela bih da ti o tome odlučiš.

-Zašto ti ne kreneš sa nama?-pitao sam je u čudu.

-Mene baš i ne vole,ali biće presrećni da upoznaju tebe.Dakle?

Pogledao sam u oca,a on je,čim je video da ima moju pažnju,počeo da priča:

-Slušaj,Rekse...Rekao si da voliš da surfuješ,zar ne?

Klimnuo sam glavom,a on je nastavio:

-Dobro onda.Samo kaži da nećeš da ideš i ja te vodim mesec dana na Havaje da surfuješ.Ustvari,ne moraju Havaji.Može bilo gde.Bali,Karibi,Maldivi bilo šta.Kupiću ti i Hondu,Lambordžini,Mercedes,bilo šta,samo reci ne.Kupiču ti i vikendicu na Alpima,kuću na plaži na Floridi,samo reci ne,važi?

-Rede,ne može to tako!Ne možeš dete da potkupljuješ da bi uradio šta ti hoćeš!

-Bolje to nego da ga hipnotišem,zar ne?

-Oh,pta ču ja sa tobom...Rekse,slušaj...Nema veze šta izabereš,neće biti nikakvih posledica.Sve će biti samo tvoja odluka i tvoj izbor,shvataš?

Klimnuo sam glavom.Onda sam se okrenu o Redu i rekao:

-Ne brini,tata .Sto posto bih prihvatio tvoju ponudu da Valeri nije ovde.

-Oh,bože,vi sze svi isti!Uradićete sve za dobar provod i skup automobil.-uzdahnula je ona.

-Ne zaboravi i zgodnu konobaricu koja tu donosi koktel.-nasmejao sam se.

-Dakle,odlučio si?-pitala me je ozbiljno.

-Gde oni žive?

-U drugom svetu,naravno.Tamo je njihovo prirodno stanište,ali većina njih se doseljava na Zemlju.

-Zašto?

-Da živiš tamo,shvatio bi.-ubacio se Red.

-Ma ućuti više!Rekse,odluči već jednom!

Počeo sam da razmišljam.Dakle,ako prihvatim,dobijam šta god poželim.To je zaista primamljiva ponuda.Taman sam hteo da im kažem da neću da idem,kad,setio sam se nečega.Da nije on mene skoro odvukao u Englesku,čak i protiv moje volje?Hm,ovo bi bila idealna osveta.Havaji mogu da me sačekaju još neko vreme,jer je ovo savršen prilika.Nabacio sam neki zloobni smešak i rekao Valeri:

-Biće mi ogromno zadovoljstvo da idem tamo.

-Stvarno?O,hvala nebesima,konačno neko razuman u mojoj blizini!Idem odmah da vam spremim kofere.Rede,najavi im se da dolazite.-rekla je u jednom dahu srećna i izašla je.

Čim je izašla.Red je skočio na mene:

-Da li si ti normalan?!Idi joj odmah kami da nećeš!

-Nema šanse.Zašto bih,inače?

-Pa ne možeš tako nešto da uradiš rođenom ocu!

-Kao što ti nisi mogao da me odvučeš na venčanje moje devojke?Oko za oko,zub za zub,batice.

-Slupaj,moraš odmah da joj kažeš da nećeš ili...

-Ili šta ćeš da uradiš?

-Ne znam,ali neće da bude lepo.

-Ja sam sad glavni.Šta da se radi,sreća se uvek okreće,čas si gore,čas dole...

-Nemoj molim te da filozofiraš!

-Ko god kaže da osveta nije slatka,pravi je idiot i ne zna šta propušta.

-Videćeš ti za ovo,znaš?

-Jedva čekam.Sad idem da pomognem Valeri oko kofera.Mogao bi i ti da budeš džentlmen pa da nam pomogneš.

Promrmljao je nešto u bradu,mada ga nisam čuo jer sam zatvorio vrata.Ušao sam u sobu i na brzinu spakovao par stvari u kofer.Tad je ušla Valeri i rekla:

-Srvarno je sreća što si pristao.Konačno će malo da se zbliži sa porodicom...

-Zašto ih toliko ne voli?

-Imali su nekih nesuglasica u prošlosti,ali to sad nije bitno.Bitno je da vas dvojica krenete što pre.Hajde,požuri!

Pomogao sam joj da spusti kofere i stavi ih na sred dnevne sobe.

-Rede,spremni ste za polazak!-rekla je zvonko

-Da,baš divno.-odgovorio je mrzovoljno.

-Srećan put!-mahnula nam je.

-Nego,kako idemo?-pitao sam konačno.

-Samo zatvori oči i ne otvaraj dok ti ne kažem.

-Ok,kad ti kažeš...-rekao sam i zatvorio oči.

Osetio sam da me je uhvatio za podlakticu.Au,šta će sad da bude.Odjednom,osetio sam kao da odozdo duva neki vetar,podižući mi kosu i odeću.Ugh,zašto ne mogu da otvorim oči?Konačno,njegov stisak je popustio i rekao mi je tiho:

-Možeš sad da ih otvoriš.

Ne znam zašto,ali sam ih polajo otvorio,kao da se plašim pta ću videti.Jedno oko,pa drugo i...

-Wow...-uspelo je da mu se otme.

Mi amo bili na nekom skroz drugom mestu?Dobro,nije bila neka prestiž,ali bilo je lepo.Ogromna ulica bila je puna ljudi,ustvari demona(očigledno,imaju crvene oči) koji su išli gore-dole,obilazeći prodavnice,šetajući i razgovarajući.Uz sam kraj ulice stojalo je dosta njih sličnih Maksu,sa istim odelom i naočarimanza sunce.Odjednom,kad su nas ugledali,svi su počeli da zure u nas,a onda je svako od njih napravio neku verziju naklona.

-Rede,dobrodošao kući...-promrmljao je za sebe.

Prišla su nam dvojica Čuvara i rekla:

-Dobrodošli,gospodine Kiler.Da vas otpratimo do kuće?

-Čini mi se da još uvek znam gde mi je kuća.Mogu sam da odem.-rekao je krajnje neljubazno i drsko.

Ova dvojica su se pogledala,slegnuli ramenima,napravili neku verziju naklona i otišli.Pitao sam ga besno:

-Šta su ti oni skrivili da budeš takav prema njima?!

-Nervira me što većina njih ovde misli da što sam nekad bio pripadnik Plemstva ne mogu ništa da uradim sam.Koliko vidim,rekao sam istinu.Hajde,idemo.

Mislio sam da će da nam bude teško da se probijemo kroz gomilu,ali su se svi sklanjali da mi prođemo.

-Zašto se svi sklanjaju?-pitao sam začuđeno.

-Zato što me,nažalost,još prepoznaju.

-Izgleda da ovde imaš ugled,zar ne?

-Ono što ne steknem sam,ne smatram baš svojim.Tako je i sa tim ,,ugledom'' kako ga ti nazivaš.To je sve zbog moje porodice.

-Dakle,tvoja porodica je uticajna?

-Sve plemićke porodice su uticajne,a još što moja vlada ovim regionom,pogoršava sve.

-Mislio sam da dinastija Blekdragon vlada svime.

-Dakle ti si dirao onu knjigu,zar ne? Izgleda da nisi sve pročitao.Ostale četri dinastine vladaju sa četri dela,mada Blekdragonovi imaju vlast nad svima njima.

-Niste mi rekli,zašto toliko mrziš svoju porodicu?

-Sačekaj da ih upoznaš,sve ćeš da shvatiš.Ustvari,imaćeš priliku odmah.Stigli smo...

Stajali smo ispred kapije o-gro-mne kuće,ustvari, pre palate.Stvarno,lepšu kuću nisam video.Čak bi i naša kuća u Njujorku bila nula za ovu.Na tri ili četri sprata,sa belom fasadom i crnim krovom čudnog oblika.Definitivno,prelepo.Izgledalo je kao da je neki dvorac,sa puno terasa i kula.Celo dvorište je ušuškavao negovani jarkozeleni travnjak,a do kuće je vodila kamena stazica.Pred ulazom su stojala dva Čuvara,osmatravši okolinu.Kad su nas primetili,dali su nam jedan prijateljski smešak i jedan od njih je rekao:

-Gospodine Kiler,dobrodošli!Nismo vas očekivali!Da zovem lorda Kilera?

-Da,hvala vam...-promrmljao je.

Dok se Čuvar polako približavao vratima kuće,pročitao sam njegove misli.

Samo ne znam zašto tu matoru zmijurinu zovete lordom.

Očigledno je primetip šta radim i uputio mi je jedan preteći pogled.Šta je njegov otac toliko loše uradio da ga ovaj toliko mrzi?

Sačekaj da ga upoznaš,videćeš na šta misli.

Ok,ja sam tebi izašao iz glave,izađi i ti iz moje.Možda bi počela još jedna naša svađa u mislima,ali nam je pažnju privukao onaj Čuvar što je otišao,a pored njega je bio jedan gospodin,izgledom malo stariji,ali godinama sigurno mnooogo.Bio je obučen u odelo,sa sve kravatom i sakoom,a crna kosa mu je bila začešljana u nazad.Polako nam se približio,odmerio prvo mene,pa njega,pa je rekao:

-Konačno si se smilovao da nas posetiš.

Video sam da mu je zastala knedla u grlu.Odgovorio je tiho:

-I meni je drago što te vidim...tata.

...................................................................
Ok,ljudi,ovo mi je jedan od najkraćih delova,ali razumite me.Sada je oko 30 C u hladu,a tablet me nešto zeza,pa ae na pola isključio i sve se obrisalo.Od pola dva pokušavam nešto da napišem,a stvarno mi se ne piše.

PS:Gore na slici je ta kuća

Pozzzz svima
SweetyEvil