-Stvarno je lepo da si se konačno setio da imaš porodicu posle toliko vremena.-nastavio je gospodin.

-Da nije Reksa,ne bih došao ni da ceo svet zavisi od toga.

-Naravno da ne bi.Ti i onako misliš samo na sebe.

-Ok,sad je dosta.Rekse,idemo istog trena.-zarežao je i povukao me za zglob.

-Rede,dušo,došao si konačno!-čuo se radostan glas iza nas dok smo se spremali da krenemo.

Instinktivno sam se okrenuo i video neku ženu u suknji i košulji kako nam se brzo približava raširenih ruku.Pritrčala je mom ocu i zagrlila ga jako da je skoro prestao da diše.Da,to mu je sigurno bila majka.Eh,čini mi se da mu baš i nije prijalo njen izliv ljubavi.Tako smešnu facu nisam skoro video.Da je bila neka druga prilika,ja bih već odavno ležao na zemlji i valjao se od smeha,ali nije baš bilo pametno da to uradim,barem ne sad.

-Mama,radije ne bih da me ugušiš sad.-pokušavao je da se izvuče iz njenog zagrljaja.

-Šta da radim,dušice,tako si mi nedostajao!-cvilela je razvlačeći mu obraze.

Ok,ovo je previše,ja ću da puknem ako se ne nasmejem.

Samo probaj.

Ma zar ne mogu na miru ni ovde da mislim??

Samo ti kažem,nemoj da se usudiš da se nasmeješ.Ipak si ti sledeći.

-A ovo ti je sin,zar ne ljubavi?-okrenula se ka meni ostavivši ga na miru.-Bože,kako je sladak!Ah,na oca si nasledio izgled.Stvarno,kao da ste blizanci.-počela je mene da grli.-Rekla meni lepo kraljica Melani,njena ćerka Enera je upoznala sina Reda Kilera,kaže da je stvarno sladak.Samo ne verujem da si pustio da Ksanderovi saznaju pre nas da imaš sina.A znaju i Beliksovi.Ustvari,sad svi znaju.Naravno,nisam mogla a da se ne pohvalim na par čajanka da mi sin konačno dolazi u posetu.-ovaj put se obraćala njemu.

Ah,gde se gasi ova žena?

Sad sam ja njemu čitao misli.Pogledao me je zbunjeno,shvatio je šta radim.

Prestani sad ti meni da čitaš misli!

Oh,ti meni možeš,a ja tebi ne?R pa nećemo tako da se igramo,ortak,vudi malo fer.Uzdahnuo je,iako sam samo ja kapirao zašto.Njegova mahka je opet počela,ovaj put govoreći meni:

-Nego,dušice,zaboravila sam,kako se beše zoveš?

Brate,čula je sve o meni,ali je zaboravila ime?Au,kako je ova žena čudna.

-Reks.-rekao sam što sam ljubaznije mogao.

-Reks,dobro.Ti mene zovi baka Vanesa.Ovo je deda Edmund.-rekla je kezeći se od uva do uva,pokazujući na svog muža,koji nije bio baš previše zadovoljan nadimkom.

-Rede,Drejk i Leona će sigurno biti jako srećni da te vide!-nastavila je srećno vukući nas ka kući.

-Da,sigurno...-odgovorio je sarkastično.

Ko su sad oni?Brate,kolko ljudi ima ovde?

To su moji brat i sestra.Čudno,imam brata i seatru kao i ti,razlika je samo što sam ja ovde najmlađi.

Dobro,baš mene briga za to.Što si toliko sarkastičan kad se pomenu njih dvoje?

Ako do sad nisi shvatio da nisam baš ljubitelj svoje porodice,onda si stvarbo glup.

Pa za ime svega,ja sam ti porodica!Ti si izgleda glup!

Ti si drugo,kao i Valeri.Ovi su nešto potpuno drugo.

Baka Vanesa je brbljala sve vreme,tako da sam se ja nekako izvukao,ostavivši oca da se sa njom pozabavi .Bili smo u ogromnom predvorju,sa stotinama portreta raznih ljudi,čija je zajednička karakteristika bila da su.svi bili bledunjavi i da su imali te crvene oči.Sad sam počeo da promatram ljude oko sebe.Mo otac,deda i baka su bili bledi kao i ljudi na slikama.Sigurno je to bila neka karakteristika Plemstva.Uz to,imali su iste crvene oči,koje kao da isijavaju neku svetlost.Brrrr,svi su tako sablasni.Odjednom,uhvatio sam sebe kako pomno proučavam baka Vanesu.Stvarno,bila je jako lepa žena,sa par bora koje je dobro sakrivala,visoka,vitka,bleda,kao i svi ostali(osim mene izgleda).Oči su joj bile svetlo crvene,pomalo su išle na ružičastu,a kosa joj je bila plava.Imala je graciozno držanje i hod koji kao da je vežbala satima.Sa druge strane,deda Edmund je bio visok,možda viši od nje,širokih ramena i vojničkog držanja.Pogled mu je bio mrk,a oči jarko crvene kao krv,kao i mom ocu,a kosa crna kao noć.Što se tiče mene,ja iskreno nemam pojma kakve su mi oči,znam samo da su crvene.Nisam baš voleo da ih previše zagledam jer mi je mnogo nedostajala moja ljudska boja,ona nežna braon kakvu ima i moja mama.Osim toga,trenutno mi ništa ne smeta,osim možda povremene nostalgije za Kalifornijom u porodicom,ali,kad malo bolne razmislim,ja mogu da ih posetim kad god hoći,tako da to nije problem.Ostalo,sve je savršeno.Živim u elitnoj kući na Menhetnu,imam šta god poželim,pravo savršenstvo...Dok sam ja razmišljao o životu,stigli smo do dnevne sobe.Brate,ova soba je veličine jednog celog sprata naše kuće!Što se mene tiče,bila je jako staromodna,sa garniturom od nekog čudnog materijala i cvetnim printom,rezbarenim stočićem,par polica za knjige,starim klavirom,još dosta slika,prozorom,tepihom,kitnjastim tapetama,nekakvim statuama i bar deset vaza sa dosta cveća.Na jednoj fotelji je sedeo čovek plave kose u odelu i pio kafu,a za klavirom je sedela žena,takođe plava,hladeći se čipkanom lepezom.Bila je obučena u letnju haljinu,a kosa joj je bila svezana u elegantnu punđu ukrašenu trakicama.Po već poznatom šablonu,bili su bledi,sa crvenim očima koje su pre išle na ružičasto,kao i baka Vanesa.Ta svetla put i crvene oči su izgledale manje sablasno uz plavu kosu.Kad su čuli naše korake,trgnuli su se i zagledali u nas.Gospodin u fotelji je lagano spustio šolju,ustao i rekao:

-Rede,nisi se najavio.Drago mi je što te vidim.

-Aha,takođe...-rekao je bezvoljno gledajući po sobi,kao da traži nešto.

-Pa,kako je na Zemlji?-nastavio je sa pitanjima pokušavajući da uhvati njegov pogled.

-Dobro,klasika,ljudi svugde,neki Lovci,uobičajeno...

-Lovci ti ne prave problem?

-Ma neee.Do sad nisu uradili ništa posebno...Dosadno,ako mene pitaš.

Tip se nasmejao,idalje pokušavajući da ga pogleda u oči,mada mu on to nije dozvoljavao.Šta mu je?Što neće da se gledaju?

Ako ti hoćeš da ovaj kreten pokuša da te hipnotiše,slobodno mu gledaj u oči.

Hipnotiše?Misliš da radiš šta on hoće?

Baš tako.Ako hoćeš,probaj da ga pogledaš u oči,mada mi se čini da te ni on ni Leona nisu primetili.

Ko ti je sad ta Leona i ko je uopšte ovaj tip?

Ah,kako ništa ne kapiraš!Ovaj ovde mi je stariji brat,Leona mi je starija seatra i ona je ova za klavirom.Razumeš li konačno?

Aaaaa,to.Pa mogao si pre sve lepo da mi objasniš,znaš,umesto da me ovde nerviraš.Žena za klavirom je konačno ustala i pošla ka nama.Ona je,baš kao i baka Vanesa,imala taj kao uvežban graciozan hod.Zaista,izgledala je poput neke princeze u toj haljini i sa tom punđom.Začudo,prišla je meni i počela da me gleda u oči.Da i ova nije htela da me hipnotiše?!Brzo sam skrenuo pogled,a ona se nasmejala:

-Ne brini,ne pokušavam ništa,samo gledam dečka koji se usudio da flertuje sa princezom Ksander...Naročito kad joj je brat bio tu.

-Izvinite,molim vas,ali ja ne znam o čemu pričate.-rekao sam zbunjeno.

Svi su zurili u mene.Hm,izgleda da sam zaboravio da pomenem naš mali susret...Ali to je bilo sve,samo ne flertovanje.

-Stvarno ne znaš?Pa,Njeno Visočanstvo priča kako si je oborio s nogu.Čak se i raspitivala kod mene.

-Ok,sad stvarno ništa ne razumem...

-Nisi valjda njih sreo juče?-ubacio se moj otac.

-Jesam ih sreo,ali nisam s nikim flertovao,za ime svega,imali smo blagu svađu.

-Pa,izgleda da si je osvojio i tom svađom.Zamolila me je da ti prenesem njen pozdrav.

-Ovo sad stvarno nema smisla!Ma nisam ni pokušao išta!

-Oh,dušice,to je stvarno divno!-ubacila se baka Vanesa-Stvarno je fenomenalno kad se neko iz njihove.porodice zanima za tebe,a hoš je i princeza.Samo moramo da nađemo način da vas ponovo spojimo...

-Nema od toga ništa,meni se ona ne sviđa.-postajao sam nervozan.

-Ma nemoguće da ti se ne sviđa.Princeze se svima sviđaju!Pusti ti baka Vanesu da razmisli,a ti se samo opusti.

Ali meni se ona stvarno nihe sviđa.Briga ne što je princeza i sve to,užasna je.Mislim,uobražena,bolesno samouverena,narcis,misli da je bolja od svih...Zar joj ja tad nisma bio samo još jedan Izdajnik,a sad sam je kao oborio s nogu.Totalni užas!Sa tom vešticom ne želim da imam ništa!

-Ah,da,mama,setila sam se!-skočila je Leona-Večeras Vudbrendovi prave prijem,sigurno će svi važni ljudi biti tamo.Kolko se sećam,pozvani smo.

-Naravno!Dušo,ti si pravi genije!Hajde,vas dvojica,treba da se spremite!

Tad se moj otac trgnuo:

-Šta?!Ne idemo mi nigde!

-Naravno,dušo,da idete.Ne možeš da ostaneš kući.Svi oni bi rado želeli da te vide,i Njeno Visočanstvo kraljica Aneliz je skoro pomenula kako bi htela da te vidi.

-Wow,i sad trebam da budem nešto počastvovan?Rekoh ne i tačka!-bio je uporan.

-Rede,ne svađaj se sa majkom!Ima da bude kako ona kaže i kraj!-ubacio se konačno deda Edmund.-Dakle,idite se vas dvojica spremite,imate još par sati.

-Ma rejoh da neću da idem!Nema šanse,ostajem u kući ili ae vraćamo na Zemlju,pa vi odlučite!

-Znaš da ću da nađem način da te odvučem tamo,zar ne?-pitao ga je hladno.

Konačno,smirio se i rekao:

-Znam...

-Onda bolje pođi svojom voljom da te ja ne teram.

-Ah,dobro...

Brate,kako je to rekao,rekao bih da je bio tužan,uplašen,ne znam šta,samo je krenuo ka stepeništu.Naravno,ja sam krenuo za njim.Kad smo malo odmakli,rekao sam mu besno:

-E,baš ti hvala!Sad zbog tebe idemo na tu vašu glupost!

-Ja kriv?!Pa ti si očijukao sa onim derištem Ksanderovih!Naravno,mogao sam i misliti da će ona tračara Leona da satna sve to...

-Ali ti si mogao da kažeš da nećemo da idemo!

-Pa valjda vidiš da sam pokušao.I?Da li sam nešto promenio?Naravno da ne,pošto se ja ovde ništa ne pitam!Vidiš valjda da sam pokušao,ali onaj matori fosil me ništa ne sluša!

-A,to...Ono kad si se ponašao ko malo kučence kad se neko dere na njega?! Stvarno,ko da si dete od dve godine!

-Zbog ovog i nisam hteo da dođen,zato što znam da će sve onda da bude po njegovom!

-Pa mogao si da mu kažeš da nećeš da ideš i gotovo!

-Dobro,idi se vrati dole i reci mu da nećemo da idemo.Ajde baš da te vidim to da uradiš!

-Nije on meni otac da se ja svađam sa njim!

-Eto,vidiš,ne možeš...Nije to baš tako lako.Kad si nas već uvalio u ovo,onda...

-Kako nas ja to uvalio?!

-Koliko se sećam,ti si se spetljao sa onom Ksanserovom...

-Nije da sam baš to hteo!Nemam pojma kako se zaljubila u mene kad smo se samo svađali.

-Ja još manje znam,ali,sigurno si nešto uradio.Dakle,sad kad si nas uvalio u ovo,onda ćemo da idemo tamo na kratko,pozdravićemo se sa svima,nekako ćemo da pobegnemo,a onda sutra odmah idemo na Zemlju,važi?

-Misliš da ćeš da zadovoljiš Valeri što si bio ovde samo jedan dan,i to ne ceo?

-Bolje i bes jedne žene nego da ostabem ovde još dan duže.

-Ah,dobro,ali svađajte se popodne,da mogu da odspavam ko čovek.

-Samo na spavanje misliš.

-I ti bi da te svako jutro bude sa svađom.

-Ja za razliku od tebe ustajem u pet ujutru.

-E pa za mene si samo udaren i to je sve.Niko normalan ne ustaje tako rano.

Nekako smo odustali od svađe i svako otušao u svoju sobu.Nije nam trebao vodič jer je on znao svaki pedalj kuće,pa mi je pokazao sobu za koju je baka Vanesa(očito dok ja nisam slušao)rekla da je moja.Klasična,staromodna,nakićena soba,kao i ostatak kuće.Veliki krevet sa rezbarenom drvenarijom i baldahinom,tepih kao od krzna neke životinje,opet tapete,kamin,orman i par polica.Bišta posebno ako mene pitate.Neka devojka,očigledno služavka,mi he donela odelo koje je baka Vanesa poslala.Au,uvek sam znao da mi odela ne pristaju,ali baš ovoliko loše da mi stoji,to nisam mogao ni da sanjam.Napravio sam moju divnu čupavu frizuru(hvala bogu pa su imali gel za kosu!) i sišao dole.Svi su izgleda lekali na mene,što mi nije puno smetalo jer sam oduvek bio onaj koji kasni.Moj otac,deda Edmund i Drejk su imali ista odela kao i danas,ko da nemaju šta drugo da obuku,dok su baka Vanesa i Leona izgledale bo-žan-stve-no.Stvarno,kao prave boginje.Pomalo su ličile jedna na drugu,mada se na bakinom licu videlo da je nešto starija.Ona je bila obučena u dugu,crvenu haljinu od svile,a oko vrata je nosila glomaznu ogrlicu od dijamanata.Leona je bila obučena nešto diskretnije,u ljubičastu haljinu koja se presijavala,a od nakita je imala tek minđuše i neku narukvicu.Pošli smo,iako in se na licu videlo,netadovoljstvo zbog mog kašnjenja.Ovi ludaci su stvarno izgubljeni u vremenu.umesto da putuju kolima kao svi normalni,oni idu kočijama.Da,kočijama,onim što ih vuku konji.Nemam pojma kako smo se svi nagurali u ono čudo,ali nema ni veze.Bio sam izgubljen u avojim mislima dok nismo stali.Izašli smo ispred ogromne kuće,koja je,kao i njihova,podsećala na dvorac,sa puno prozora,velikim dvorištem,fontanom...Izgleda da je dosta njih došlo.Ušli smo u predvorje i tu je bilo još više ljudi nego napolju.Svugde su stajali stolovi ukrašeni crvenim stolnjacima,sa porcelanskim tanjirima,kristalnim čašama i srebrnim priborom.Na vrhu stepeništa nalazio se poseban sto,za čijim je čelom sedela neka žena,ako mene pitate,prelepa.Bilo mi je čudno zašto su na vrhu stepenica,pa sam ćušnuo Leonu i pitao:

-Nego,koji su oni tamo?-pokativao sam u tom pravcu.

-A,to.Tamo sede najvažniji članovi Plemstva,kraljica sa svojim najbližima.Pna tamo na čelu je kraljica Aneliz,naša vladarka,pored nje je njena sestra,kraljica Melani,majka princeze Enere.Princeza je nećaka kraljice,tako da je hoš bolje što joj se sviđaš.Čudno,nje nema tamo.Pa,sigurno ide okolo i razgovara sa ljudima...Ti gledaj okolo,pa,ako je nađeš,priđi joj.

A mene je baš bilo briga za Eneru.Više mi je privlačila pažnju kraljica Aneliz.Ne,nisam se zaljubio ili ništa slično,jer je sigurno starija od mene,ali ni je jednostavbo privlačila pažnju.Nisam bio predaleko,pa sam mogao da joj vidim lice.Imala je skoro belu kosu,oči boje između crvene i ružičaste,možda malo tužne,ten joj je bio svetao,nosila je belu haljinu do poda ukrašenu čipkom,tako da je izgledala poput nekog anđela.Kao što se i očekivalo od kraljice,nosila je krunu,mada je to pre podsećalo na tijaru.Zagledao sam se u nju da nisam čuo da mi se neko približava.Odjednom,trgnuo me je glas iza mene:

-Rekse,nisam znala da ćeš da dođeš.

Okrenuo sam se i,kad sam video ko mi se obraća,zbunjeno sam odgovorio:

-O,gospođice,to jest,pincezo Enera...Drago ni je što vas vidim.

...................................................................

Hvala bogu,konačno sam napisala i ovo!Ovih dana jeste da znam šta ću da napišem,ali jednostavno me mrzi -.-...

PS:Na slici je Aneliz

Pozzz svima
SweetyEvil