Baš je našla da bude kod drugarice koja živi na 7. spratu!A još gore je što lift ne radi pa moram peške i sad trčim što brže mogu uz one izuvijane stepenice.Prokleti liftu,zašto ne radiš?!Hvala bogu,konačno sam stigao i počeo da lupam ko lud na bela drvena vrata.Inače,nisam ni primetio da se pored nalazi zvono.Posle minuta očajničkog lupanja,otvorila mi je jedna žena od oko 35 godina,sa crnom kosom i plavim očima.

-Kako mogu da ti pomognem?-pitala je gledajući me kao najvećeg ludaka.

Kako i ne bi kad joj u dva sata noću lupam na vrata!?

-Treba mi...Valeri.-jedva sam rekao sav zadihan.

-Odakle tebi da je ona ovde?!

-Ona mi je rekla...Molim vas,mnogo je hitno,recite da je traži Reks.

-Hm,mislim da nije baš raspoložena za priču,skroz je slomljena,raskunula je sa dečkom i...

-Baš je on u pitanju!Treba mi hitno!

-Mislim da neće hteti da razgovara o njemu,ali dobro...Val!Neko te traži!

-Reci mu da odlazi!-čuo se plačan glas iz unutrašnjosti stana

-Valeri!-viknuo sam-Ja sam,Reks!Hitno je!

Odjednom,pored one crnke se stvorila ona i...O moj bože,izgledala je užasno! Plava,inače savršena kosa joj je bila skroz raslupana,kovrdže su joj štrčale na sve strane a njene divne zelene oči su bile crvene od plakanja.

-Ako se tiče Reda,ne zanima me!-rekla je čim je došla.

-Slušaj,mnogo je hitno!Jeste,u vezi njega je i moraš da me slušaš!

-Dobro,slušam te.

-Možemo li nasamo?

-Naravno!-ubacila se njena drugarica-Idem ja da spavam,a vi pričajte.Laku noć!

-Laku noć,draga!-rekla je Valeri-Uđi,Rekse.

-Ok,samo mi,molim te,daj čašu vode,crći ću od žeđi!

-Sigurno je nešto mnogo hitno,čim si toliko žurio.

Kad sam na iskap popio onu čašu vode koju mi je donela,počeo sam da pričam brzinom svetlosti:

-Ona je njega hipnotisala i sad on ne zna šta radi i ona hoće nešto od njega,ona je sad kod nas i...I...

-Smiri se malo.Ko je kod vas?

-Njegova nova devojka!

-Redova?!

-Aha.

-E sad stvarno!Znala sam da zna da bude užasan,ali toliko...Zar je već stigao da naše novu devojku!?-pričala je sama sebi.

-Ne,ne razumeš!Ona je demon i hipnotisala ga je!

-Zašto bi ga ona hipnotisala?

-Nemam pojma,hoće nešto od njega,nemam pojma šta.

-Hah,sigurno će da mu uzme lovu i da pobegne.Tako mu i treba kad je onakav kreten.

-Ne,nije to!I ja sam to mislio,ali,je Elena,to jest ta devojka,rekla da će mu uzeti nešto mnogo važnije.

Odjednom,Valeri je prebledela,stavila je ruku preko usta i tiho rekla za sebe:

-O moj bože...

-Šta?Šta je bilo?

-Moj bože,ja sam za sve kriva!-počela je da paniči i da hoda levo-desno po sobi.

-Hoćeš li mi reči šta se dešava i za šta si ti,dođavola,kriva?!

-Kriva sam zato što mu je ona to uradila.

-Šta?!Što ga je hipnotisala?!Pa kako ti možeš da budeš kriva!?

-Jesam!Da nisam otišla,sigurno ne bi to uspela!

-Kako znaš?

-Zato što znam da nikad ne bi uspela da Red nije bio u takvom psihičkom stanju!Uvek je takav kad se ovakvo nešto desi!

-Bez uvrede,ali mislim da ga vaša svađa nije ni dotakla.

Nasmejala se sarkastično i rekla:

-Dušo,mislila sam da si do sad skapirao da on nikad ne izgleda u skladu sa onim što oseća.Previše dobro kontroliše emocije,a ta gadura koja mu je to uradila je to sigurno znala.

-Znaš šta traži,zar ne?

-Naravno da znam i to ne smemo da dozvolimo.

-Reci mi bar šta je to.

-Ne mogu,ali moramo to da sprečimo.

-Kako da sprečim nešto što ne znam?!

-Dovoljno je da znaš da moraš tu Elenu da isteraš iz kuće.

-Kako da je isteram kad je onaj idiot od mog oca zakucan u nju i prati je kao zaljubljeno kučence?!

-Zašto si došao ovde?Sumnjam da mogu išta da ti pomognem.

-Baš je fora da samo ti možeš da mi pomogneš!

-A zašto bih to radila nakon svega?

-Zato što ga voliš.

-Ne,ne volim ga više i ne zanima me.

-Zašto si onda bila onako uznemirena kad sam ti rekao o čemu se radi?

-Uznemirena sam jer se brinem za to što ta gadura pokušava da uzme.Hvala bogu pa je dobro sakrivena...

-Hoćeš li mi reći šta je to toliko važno ili ne?!

-Nažalost,ne,to je tajna,ali imam da ti kažrm jedno...Nikad nemoj da je ostaviš samu.

-Koga?!Elenu?

-Baš nju.Ako budeš sve vreme uz njih,manje su šanse da će da dobije to što hoće.

-Čekaj!Ti...Nećeš da mi pomogneš?

-Nije da neću,nego ne mogu.

-Naravno da možeš!Ako tebe vidi,možda će malo da se trgne.

-Dušo,za takvo nešto ti je potrebno nešto snažno,a to nisam ja.On me više ne želi u svom životu i ako tsko hoće,ja ću to poštovati.

-I ostavićeš ga tek tako?!

-Ne,ali ja ne mogu da mu ponognem...

-Možeš,siguran sam!Samo sam te pomenuo,pa se na čas trgnuo!Odakle znam,poljubite se,pojavi se neka čudna svetlost,dim i tako drugi specijalni efekti,njemu bude bolje,otera onu crvenu vešticu i budete srećni zauvek,kao na nekom filmu.

Ovo što sam reklao je bilo krajnje glupo,što je sigurno i ona mislila,jer se nasmejala i rekla:

-Rekse,ovo nije film,ovo je stvaran životne završava se sve srećnim krajem.

-Pa,meni su pričali da ne postoje natprirodna bića,pa vidiš...Ja sam jedan od njih.Ako sam poverovao u to što sam,onda sigurno verujem i da možeš da uradiš nešto.

-Ali ja ne verujem.

-Ne veruješ da će se sve završiti lepo?

-Samo se bajke završavaju srećno,a ja sam odavno naučila da ne verujem u to,niko ne može da bude zauvek srećan,ne znam zašto sam se tome uopšte nadala...

-Slušaj...Rekao sam da je hitno i to sam i mislio,moramo da vidimo šta ćemo da ovim što pre!

-Misliš,šta ćeš ti sa tim.Ja zaista ne mogu da se uplićem...

-Ne možeš ili nećeš?

-Rekse,slušaj...

-Neću ništa da slušam,odgovori mi na pitanje!-rekao sam zapovednički.

Iz meni nepoznatog razloga me je prvo gledala u čudu,kao da se priseća nečega,a onda joj se na licu pojavio smešak.

-Šta je smešno?!-potao sam nervozno.

-Ništa,samo me toliko podsećaš na njega.

-Na kog...Ok,ne moraš da mi kažeš,već znam.

-Red je isti takav kad se naljuti...

-Kako god...Super,ličim na njega toliko da je to bizarno,a sad...Hoćeš li mi pomoći ili ne?!

Gledala me je pat sekundi,a onda je viknula:

-Ema,moram da idem negde,ne znam kad se vraćam!

-Ok,dušo,vidimo se!-čuo se sanjiv glas iz susedne sobe.

Valeri je taman pošla ka vratima,a ond aje zastala na par trenutaka i ponovo viknula:

-Em,ne smeta ti da uzmem skuter?

-Uzmi slobodno ako ima goriva.Znaš gde su ključevi.

-Ok,vidimo se!

-Čao,dušo!

Svetlosnom brzinom se sjurila u prizemlje zgrade i pošla ka parkingu.Au,ala sam ja dobar pregovarač!Baš sam je ubedio.Bilo mi je nekako neprijatno što je ona vozila,ali,naravno,ja nemam vozačku.Ugh,moram što pre da položim taj prokleti ispit za vožnju,imam 26 godina a nemam vozačku...Pa gde to ima osim ovde?!Nigde,naravno!Kako god,ona je vozila,zbog čega sam ja sve vreme gunđao,ali me je skoro profesionalno ignorisala.Znate ono,s kim si,takav si.Konačno smo stigli do kuće i upali smo,tačnije ja a ona je išla za mnom,kao specijalci,što je ovih dana meni svojstven način ulaska u kuću.Inače,zatekli smo njih dvoje kako se strastveno ljube na kauču,pa mi se čini da je Valerina vilica pala na pod.

-Me zaboravi,bišta od ovoga nije istina.-šapnuo sam joj,a ona je klimnula glavom i vratila onaj samouvereni izraz lica koji samo ona zna da napravi.

Kad nas je video,moj stari je skočio,bukvalno skočio sa onog kauča i stao ispred nas kao tigar koji se sprema da zaskoči svoj plen.

-Šta češ ti ovde?!-zarežao je.

-Živim ovde.-rekao sam glumeći ležernost.

-Znaš dobro šta pitam,ne pravi me budalom.

-Zašto bih se mučio?

-Kako god.Šta će ona ovde?!

-Isti odgovor kao malolre,ona živi ovde.

-Ne više,reci joj da smesta izađe iz moje kuće!

-Nisam gluva,Rede.-ubacila se Valeri-A i ti imaš usta koliko znam,možeš sam da mi kažeš.

-Dobro onda,gubi se iz moje kuće!

-Hej,dušo,pa nemoj tako.-dobacila je Elena-Ne želiš da se spuptaš na njen nivo.

-Izvini,a šta je to značilo?!-odvratila joj je ljutito.

Hm,izgleda da moje nade da ubijem tu crvenu vešticu padaju u vodu.Čini mi se da će Valeri to da uradi pre mene.Kako i ne bi?Da meni neki idiot otme Džoanu,pa ja bih ga sravnio sa zemljom,a čini mi se da Val planira nešto jop gore za ovu gaduru,bar po njenom pogledu kojim ide preko njih dvoje kao mitraljezom.Elena je rešila da izazove sreću,pa je zagrlila onog idiota od mog oca koji je samo besno gledao u mene i Valeri i položila mu glavu na rame.

-Mislim,dušo,-rekla je prkosno-da nas dvoje ne bi trebalo da se spuštamo na takav nivo kao onaj na kom si ti.Na taj ljudski nivo.Šta ti misliš?

-Mislim da si ti jedna lažljiva,glupava,zla,pohlepna kučka koja samo gleda sebe!

Au,da li je to ona rekla?!Valeri?!Pa,brate,ona je oduvek bila tako smirena,fina,učtiva,pristojna,uvek se ponašala kao što i dolikuje jednoj ženi iz visokog društva,a sad...Sad je definitivno bila jaaaako ljuta.

-Odakle pravo jednoj običnoj Zemljanku poput tebe da tako priča o njoj i to u mojij kući!?-pitao je besno onaj idiot od mog oca stavljajući ruku oko Eleninog struka.

Siguran sam da je to povredilo Valeri,i to što je rekao i to da je onako zagrlio Elenu,ali to nije pokazivala,samo je prkosno rekla:

-A vi,gospodine Kiler,ućutite inače ćete se provesti loše kao što će i vaša ,,devojka''.

Wow,ovo postaje sve bolje!Sad mi samo trebaju kokice i sok da uživam u ovom apektaklu od porodične svađe.On se nasmejao sarkastično,lagano odgurnuo Elenu i istupio.

-Hajde,gospođice Strong,da vidim kako ću to ,,loše da prođem''.

Inače,Strong je bilo njeno prezime jer njih dvoje nisu zvanično venčani,tako da ona ne nosi njegovo prezime.Hm,ja se ne bih kačio sa nekim ko se tako preziva,a naročito ne ako je to ozlojađena bivša devojka.I ona se nasmejala skoro identično kao i on i rekla:

-Možda vam zafali koja dlaka sa te vaše glave.

-Hm,shvatiću to kao kompliment,ali da li tako priznajete da mi ne možete ništa osim toga?

-Ko zna,možda vam zafali i cela glava,ne garantujem ništa,sve zavisi od raspoloženja.

-Hah,mogu da se kladim u to.-odvratio joj je sarkastično.

-Šta ti to znači?!

-Znači da sam siguran da ne možeš ni da me dotakneš,a kamoli da me povrediš.

Hajde,samo nastavi da je provociraš,pa ćeš da vidiš.Samo još fali tuča,i po ovome može da se snimi film.Ajde,fajt,fajt!Dajte,malo da sve ovo bude zanimljivo.

-Siguran si?

-Da...

Nije ni stigao da lepo kaže tu kratku reč,a ona ga je ošamarila što je jale mogla.Uh,Val,ispunila si mi želju!Udari ga još jednom za mene i onda se lepo pomirite i sve će biti ok.Uzgred,koliko ga je jako udarila,pomislio sam da će malo da pomakne glavu,ali ne...Čini mi se da se nije pomerio ni milimetar,kao da ništa nije osetio,samo je stajao ispred nje vojnički mirno sa rukama prekrštenim iza leđa.

-Zar si stvarno mislila da ću nešto da osetim?!-pitao je sa zlobnim smeškom.

-Možda sam se nadala da ću tako da te malo otreznim ali...

-Čini mi se da nisam pijan,bar ne od alkohola.Pijan sam od ljubavi,Valeri,ali ne zbog tebe.Moraš da se pomiriš sa činjenicom da ne želim više da imam ništa sa tobom,nikada više,razumeš li?!

-Ok,onda prelazim na plan B.

Zar imamo plan B?!Hm,izgleda da ga ona ima,a ja nisam ni u šta upućen.

-Baš bih voleo to da vid...

Nije ni završio rečenicu,a ona ga je strasno poljubila grleći ga oko vrata.Dobar plan B,ako mene neko pita.Ako ga ovo ne trgne,ne znam šta hoće.Moje nade su jop više porasle kad je i on nju zagrlio.I,hvala bogu,evo i onog dela o pomirenju i srećnom životu zauvek,napokon!Ali,znate ono,uvek postoji zla veštica da razdvoji princa i princezu,samo što je ova veštica ultraseksi,crvenokosa,sa ektrakratkom haljinom,ruskim naglaskom i ima moć da hipnotiše i kontroliše druge.Elena se tiho nakašljala,a on kao da je doživeo strujni udar,bar se tako trgnuo,a onda je besno odgurnuo Valeri i rekao hladno:

-Već sam ri rekao,Zemljanko,ne želim da imam ništa sa tobom.

Bio pod nečijom kontrolom ili ne,samo on može da bude takav kreten kad su u pitanju žene!Čini mi se da ima neki čudan talenat da povredi ljude u bilo kojoj situaciji.Hvala bogu pa bar nisam to nasledio od njega.Kad je video kolebanje kod nje,dodao je:

-Nikad više,Valeri,razumeš li?

Odjednom,zelene oči boje žada su joj se napunile suzama i potrčala je napolje.

-Valeri!Stani!-vikao sam,ali bezuspepno,pa sam morao da krenem za njom.

-Osravi me na miru!-rekla je odselno kroz plač kad sam je uhvatio za ruku.

-Ne!Ne možeš ovako da odeš!

-Da,mogu! i ne pokušavaj da me zaustaviš,samo me ostavi na miru!-par suza joj je skliznulo niz obraz-Znala sma da ovo nije dobra ideja.Ni jedna priča se u stvarnosti ne završava srećno,ni jedna!Znala sma to i ipak sam se pinovo ponadala da će sve biti dobro...Kako god,stavio je do znanja da me ne želi tamo,pa neću ni da budem tamo.

-Ali nije on kriv!

-Sve jedno,ne želim da budem tamo,a očigledno ni on ne želu,zato ću nestati iz njegovog života.Zauvek...

-Molim te,nemoj to da radiš...

-Moram,dušo,ali se ti čuvaj i zapamti.Ne ostavljaj ih same,ne dozvoli joj da uzme ono po šta je došla.

-Ali kako kad ne znam ni po šta je došla?

-Ne smem da ti kažem,ali...Tamo gde ti ne smeš da ideš,ne dozvoli ni njoj da ide.

Tek je završila rečenicu,a onda je nestala u mraku.Uf,zagonetka...Što mrzim zagonetke!Zašto prosto nije rekla:,,Elena traži to i to,to se nalazi tu i tu,ne dozvoli joj da ide tamo''!?Ali neeee...Ona mora da bude tajanstvena!Kako god,nije imalo svrhe da jurim za njom,sve jedno se ne bi vratila.,, Tamo gde ti ne smeš da ideš,ne dozvoli ni njoj da ide''...Šta li to znači?! Razmišlajo sam o Valerinoj ultrateškoj zagonetki dok sam se vraćao u kuću.Samo se nadam da neću d aprekinem još neki poljubac ili nešto još gore...Ne,dočekao me je poznati mračni i besni pogled.

-Zašto si je doveo?-pitao je krajnje mirnim i hladnim tonom.

-Zašto si ti uradio ovo?!

-Zašto si je doveo!?

Ovaj put mu je glas bio krajnje besan,zapovednički,toliko strašan da sam se brecnuo i odjednom su mi cipele postale zanimljive.

-Pitao sam nešto!-rekao je istim tonom,samo malo više zapivednički.

Ćutao sam.Ne znam razlog ali sam ga se u tom trenutku plašio.Ne znam zašto,ali mi je taj glas nekako ledio krv,prosto sam hteo da iskočim iz svoje kože od straha.Šta je ovo sad odjednom?!Nisam čak uspevao ni da dignem glavu.Čini mi se da nikad nisam čuo taj njegov ton,možda i jesam,ali sam zaboravio...Ne,ovako nešto se ne zaboravlja.Dobro,čak i prečesto sam slušao njegovu besnu viku,ali nikad to nuje zvučalo ovako strašno.Nožda je to bilo zato što je iz aristokratske porodice,oni prosto nose u krvi da ih se ljudi plaše,a možda su svi bogati i moćni ljudi takvi...Ko bi ga znao.Znam samo da se trenutno plašim da ga gledam u oči.

-Dakle,nećeš da mi odgovoriš?-pitao je tiše,ali jednako strašno.-Rekao sam da neću ni da je pominješ u mom prisustvu,a ti si je još i doveo u moju kuću!

-Ovo je i moja kuća,zar ne?-rekao sam čudeći se svojoj hrabrosti,iako još nisam mogao da dignem glavu.

-Ne mora da bude tako zauvek,znaš?

Molim!?Jel on to meni preti da će da me izbaci odavde?!Pa on je totalno skrenuo!

-Ok,vidim da trenutno nećeš ništa da mi odgovoriš,tako da...Sedi.

Nisam se ni pomakao,samo sam zevao u one svoje cipele proučavajući ih do najsitnijeg detalja.

-Rekse,sedi!-povisio je ton i dodao mu još malo zapovedničkog priglaska.

Nemam pojma zbog čega,ali sam brzinom munje došao do najbliže fotelje i tu se ukipeo kao statua gledajući u njega.Nekako mi je ova situacija delovala kao da sam pas koji izvršava vlasnikove naredbe,a ime nije baš doprinelo,zar ne?

-Tako je bolje...-promrmljao je više za sebe,a onda se okrenuo ka Eleni-Elena,moram nešto da te pitam...

-Reci,ljubavi.-odvratila je sa samozadovoljnim smeškom na licu.

-Ugh,siguran sam da oboje znaju u čemu je r...Čekaj,neće valjda...Ne,ne,šupljoglavče,ne možeš to da uradiš!

-Elena,hoćeš li da se udaš za mene?

Ne,ne,ovo ne može da bude istina!Ovo se ne dešava,ne sme da se desi,ovo je krajnje pogrešno!

.....................................................................
Paaa,nemam da dodam ništa za kraj,tako,da...Bye everyone!

SweetyEvil