-Da li si ti totalno skrenuo sa uma?!

Njih dvoje su imali potpuno različite poglede.Ona je imala onaj ,,jao,ja sam nevinašce,nisam imala pojma da če ovo da se desi,bože,kako sam srećna!''.Bože,kako ću ja jedan dan da te isprašim ti... Ti...Uf,još nisam našao reč koja može nju da opiše!Što više razmušljam,to,sam sigurniji da ni ne postoji reč toliko loša da bi se ona opisala,tako da ču da ostanem na ,,crvena veštica''.A on je bio sušta suprotnost njoj.Upravo joj je stavio prsten na ruku i sad me strelja onim svojim ,,sad ću da te ubijem ako ne umukneš'' pogledom.Kako možeš da provališ o čemu nejo razmišlja samo na osnovu pogleda,to je pravo čudo.

-Rekse,sedi i ne viči toliko.-rekao je tiho,ali dovoljno preteče i zapovednički da sam ga zamalo poslušao.

Tek sam u tom trenutku skapirao da stojim na jedno metar i po od njih dvoje sa šakama stisnutim u pesnice i da izgledam(valjda jer nemam ogledalo)kao da ću sad nekog da napadnem.Naravno,meni je jezik uvek brži od pameti:

-Ma šta da sednem kad...

-Sedi kad kažem!-dreknuo je sa onim njegovim zapovedničkim tonom.

Još uvek ne kapiram zašto,ali kad mi se god obraća ovim tonom,ja ga poslušam šta god mi kaže,što je i sad bio slučaj.Stvarno se ponašam kao kučence kom gazda naređuje.Ako sam pre mislio da je tiranin,nemam pojma šta sad da mislim,ovo je deset puta gore nego išta što je ikada uradio i ovo nije zbog neke brige ili nečeg sličnog,ovo je prosto zbog zlobe one crvene veštice.Oh,kako ću da uživam kad jednog dana budem čupao toj gaduri pramen po pramen,a onda ću da je nateram da pojede te svoje crvene uvojke! Hm,te reči su mi mnooogo poznate,a znam i odakle.

-Ili pričaj normalno ili nemoj da pričaš-rekao je posle nekog vremena,možda u posle par trenutaka,ali sam ja toliko bio zadubljen u misli o tome kako ću se osvetiti ovoj veštičari ovde.

-Ok,pričam normalno i pristojno,baš kako vi volite,gospodine.-rekao sam uz svoj prepoznatljivi hrabri smešak-Normalno u veoma učtivo vam kažem da ste vi najveći idiot kog poznajem.

Ošinuo me je pogledom i stao ispred mene sa svom svojom visinom i prekrstio one svoje ogromne i jake ruke,one koje su mi pre nepunih pola sata zamalo slomile vrat.

-Zašto se tako ponašaš?-pitao me je krajnje ozbiljno i ispitivački.

Da nije izgledao tako ozbiljno,mislio bih da je to šala.Mislim,ozbiljno?!Zašto se tako ponašam?!Ti se ponašaš kao da upravo nisi napravio najveću grešku u svom životu i zaprosio ovu vešticu koja sad sedi previše blizu mene,čak na tri metra od mene,i da napomenem da te ona ne voli i da hoće nešto od tebe,nešto što je jako važno a Valeri neće da mi kaže gde je to ni šta je uopšte,ali mi je zato rekla da moram da se postaram da ona to nikad ne dobije. ,,Tamo gde ti ne smeš da ideš,ne dozvoli ni njoj da ide''...Uf,ta njena zagonetka me prosto frustrira!Šta joj sad to znači?!Gde to ja ne smem da idem?Ne pada mi ništa na pamet,bar ne ništa pametno.

-I?Još mi nisi odgovorio.-trgnuo me je dubok,zapovednički glas ispred mene.

Iskreno,iako mi nije bio omiljeni,više mi se sviđao onaj njegov mafia stil jer mu ovaj diktatorski uopšte ne odgovara.On je kao stvoren da izgleda poput nekog ultrabogatog mafijaša kog se svi plaše,osim mene,naravno.Ne sviđa mi se kad sam u ovakvoj situaciji,da budem toliko uplašen od nekoga da ne mogu da ga pogledam u oči.Uf,najviše mrzim kad sam bespomoćan,a to je pravi epitet za ovakvu situaciju.Nemam predstavu zašto,ali sam se nasmejao zbog svojih misli.

-Šta je smešno?!-pitao me je sa mešavinom zbunjenosti i ljutnje u glasu.

-Tvoje pitanje.-slagao sam.

Ili nisam?Hm,bilo mi je smešno što pita takvo nešto,ali to nije bio razlog mog smeha.

-Šta je u pitanju toga toliko smepno,ako smem da pitam?

-Zar sam ne kapiraš?

-Nemam vremena za tvoje gluposti!

-Naravno da nemaš,treba ti vreme za t oju novu verenicu.

-Šta imaš protiv nje?

Ok,sad sam počeo da se valjam od smeha,a ovaj put definitivno zbog pitanja.

-Šta je sad smešno?!-upitao je krajnje besno dok sam ja pokušavao da smirim ludački napad smeha.

Kad sam konačno uspeo da se smirim,rekao sam:

-Samo prosto ne mogu da poverujem da me pitaš šta imam protiv ove umišljene,pakosne,zlobne,odvratne,bezobrazne gadure koja sedi ovde.-rekao sam ogorčeno pokazujući ka Eleni.

-Nemoj da si više nikad rekao ništa takvo o njoj!-zarežao je zapovednički.

-Bap da vidim ko će da mi zabrani.-odvratio sam prkosno.

Ne znam šta je ovo,ali odjednom se osećam baš,baš hrabro.

Hm,prošli put se to nije završilo baš najbolje...Ali ako ovo znači da ću ponovo moći da ga isprašim i zabijem u zid,onda prihvatam oberučke.

-Ljubavi,znam da je ovo za tebe brzo ali moraš da se navikneš...-počela je Elena nežno,ali sam je prekinuo.

-Ne troši reči.Elena,ako je on toliko glup da ništa ne kapira,onda ja nisam.Znam dobro zašto si ovde i šta tražiš i,veruj mi,neću ti dozvoliti da to nađeš!

Oči su joj se raširile od iznenađenja.Ne znam da li je to zbog mog malig protestnog govora ili zbog toga što sam joj se uneo u lice i delilo nas je tek par centimetra,možda i manje,ali mislim da je od oba pomalo.Ok,istina je da sam blefirao,ali sam očigledno bio previše dobar u tome da nije ni primetila da lažem.

-Ne ponašaj se tako prema njoj,upozoravam te poslednji put!-čuo sam preteći glas iza sebe.

-Ima da budem kakav hoću prema kome hoću!-viknuo sam i otrčao na sprat.

***
Uf,kakva užaana noć...Pa naravno da će da bude užasna kad zaspiš u tri ujutru sa toliko problema koji mi se vrte po glavi.Mozak če da mi eksplodira od ovolikog razmišljanja,to mu ipak nije primarna upotreba.Tek sam onda skapirao da se nisam sam probudio,već je to uradio neko drugi,a kad sam video ko,prekrstio sam prste i rekao:

-Beži od mene,Sotono jedna!

Elena je sedela na ivici kreveta,gledajući me i proučavajući svaki detalj na meni.

-Šta je toliko zanimljivo na meni!?Nisi valjda pokušala da me ubiješ na spavanju?!

Nasmejala se široko.Uf,neka bude odvratna ili kakva god hoće,sve jedno je pre-le-pa.Prelepa.Izgleda kao pravi top model,samo mi je čudno što nije plavuša jer nas porodično privlače plavuše.

-Ne,ali sam smatrala uljudnim da te bar probudim i pozovem na doručak kad sam ti već buduća maćeha.

-Ne pominji to jer se to neće desiti.Ne kapiram samo kako si mogla da pristaneš na takvo nešto kad si već verena.

-Kao prvo,to nije bila moja ideja,a kao drugo,ja sam naterala Reda na to,tako da nisam morala da pristajem,to je bila moja odluka,moralo je tako da bude.

-Stvarno si užasna,znaš?!

-A ti si veoma samouveren,što me jako nervira.

-Šta da se radi,to mnoge ljude nervira,nisam ja kriv.

-Kako god,budi kakav hoćeš,samo mi ne pravi problem.Nisam čak ni sigurna kako znaš za Knjigu,ali sad si mi još veća pretnja.

Knjiga?!Dakle ona traži neku knjigu?!Zh,koja glupost,ja sam mislio da je nešto zanimljivije,neko oružije za masovno uništenje ili tome slično.Mora da je to veoma važna knjiga,čim je toliko traži.Naravno,ponovo sam računao na blef kao na svog najboljeg prijatelja.

-Pa,šta će ti to?-pitao sam posle par trenutaka.

-Šta?

-Pa Knjiga,šta će ti?

-Da budem bogata,naravno.

-Samo sanjaj...

-Snovi se ponekad ostvaruju,dušo.

Ne znam zašto,ali te njene reči su mi bile mnogo jezive,a taj osećaj je pojačao taj njen jezivi osmeh koji je nagoveštavao da če se desiti nešto,nešto loše,siguran sam.Sumnjam da može da se desi nešto dobro pored nje,taki da sam siguran da je nešto loše.Kako bili,izgurao sam je napolje i presvukao se.Za divno čudo,nisam zaspao u odeći,a ona nije imala potrebe da me gleda kako se presvlačim.Obukao sam pocepane farmerke i majicu sa natpisom I DON'T CARE.To me detaljno opisuje u ovom trenutku.Sišao sam dole bezvoljno i zatekao njih dvoje kako se ljube.Uf,zar oni to planiraju da se poljube kad god ja naiđem!?Povratiću ako to urade ponovo.

-Dobro jutro!-rekla je Elena zvonko sa onim njenim ruskim akcentom.

-Sve je samo ne dobro.-promrmljao sam mrzovoljno.

-Prestani tako da se ponašaš,počinješ da mi ideš na živce.

Uf,opet taj zapovednički ton.Kako mrzim kad mi se tako obraća!

-Razlig više da to radim.-rekao sam sebi u bradu,što je očigledno čuo,čim me je onako prostrelio pogledom.

Nisam gladan uopšte,mrzi me i da žvaćem,sigurno zato što je ovako rano.Deset je sati,mislim,to je nečuveno da se ja budim ovako rano.U stvari,možda je tako bolje,možda bi ova veštičara uradila nešto dok spavam.Kako god,nema šansr da išta pojedem,a postaje sve gore jer njih dvoje počinju da se vaćare tu,pored stola.Pored stola!To je skoro jednako loše kao da ti radiš u crkvi,jedino je gore da to radiš dok gledaš TV.Tako svete stvari ne bi trebale da se skrnave njihovim ,,izlivima strasti''.Još je gore što on uopšte ne zna šta radi,a ona to radi za inat meni da bi me nervirala,vidim joj to u pogledu.O.živote,kako ću te jednog dana isprašoti,ti crvena veštice.Uf,što mi nije sad onaj snajper iz njegove kancelarije pa da...Čekaj malo!Kancelarija,to je to!Mesto gde ne smem da idem,tu je ta prokleta knjiga.

-Kako se toga nisam setio ranije...-pitao sam samog sebe ne znajući da sam.to izgovorio naglas.

-Čega to?-pitala je Elena radoznalo.

-Ma ničeg,samo trebam da zovem Džoanu,mislim moju devojku,rekao sam joj da ću da je zovem danas i to moram i da ispunim.

-To je lepo...Nego,Džoana kako?

-Džoana Keli.

-Dakle,nije plemkinja.

-Ona je ljudsko biće.

-Dakle,vi porodično imate aklonost ka Zemljankama...

-I plavušama,što ti nisi,tako da me čudi kako si njega upecala.Kako god,idem sad.

Nisam ni čuo kad je neko od njih rekao još nešto,nego sam potrčao na sprat,ali ne u svoju sobu,nego u potpuno drugom pravcu.E,sjajno!Sad se setio da zaključa,i to još elektronskom bravom!Šifra,šifra...Treba da ima osam brojeva...Možda neki datum?Da pogodim,Valerin datum rođenja.Rošendan joj je 15 maja,dakle 1506...Koje godine je ona rođena?Njih dvoje su se upoznali pre 120 godin,bar sam tako skapirao iz njihove priče,ona je tad imala 28 godina...Bingo!Možda je malo potrajalo jer nisam baš neki matematičar,ali su se sve jedno prokleta vrata otvorila.Baš mu je neka šifra...Može da je razbije ko hoće,dovoljno je da bar malo poznaje njih dvoje.Kako bilo,ušao sam unutra drugi put u životu.Sve je isto,malo staromodno...Ništa drugačije nego prošlog puta.Najgori deo je to što ovde ima bar pet polica krcatih knjigama,kako onda da nađem onu koja mi treba kad ne znam ni kako izgleda!?Hm,čim je toliko važna,sigurno ima specifičan izgled,neki važan detalj ili slično,osim što če mi trebati večnost da proverim sve ove knjige...Ne,bilo bi previše očigledno da je ta knjiga na polici.Svako bi mogao da skapira da je knjiga na polici za knjige,a znam dobro svog oca i ako je hteo da neko ne nađe nešto,onda će da se svim silama potrudi da tako i bude.Prošao sam rukom kroz kosu i zavalio se u ogromnu fotelju na jednom kraju prostorije.Šta sad da radim?!Moram da nađem tu prokletu knjižurdu gde gos bila.Pogledom sam prešao preko cele prostorije i fiksirao ga na onom superkul snajperu.Šta bih sad dao da uzmem tu pušku i Eleni izrešetan glavu.Ali,sigurno je da nije pun,što sam,po običaju,odmah morao da proverim.Kao što sam i mislio,prazan je.Logilno,jer ko bi normalan zakačio napunjeno oružije na zid?!Ljudi,pričano o Redu Kileru,on je sve samo nije normalan.Lini mi se da njega možeš da nazoveš bilo kako,ali običan,to nikad neće moći da bude,tako da me ne bi čudilo da je puška bila napunjena.A šta bi idiot kao ja uradio u ovakvoj situaciji?Uzeo da se igra sa puškom.Kao malo dete sam počeo da.se zezam sa sanjperom,iako sam ga jedva držao.Brate,zar je oružije ovoliko teško?!Hvala bogu pa nisam vojnik,ili plaćeni ubica,ili terorista ili bilo ko drugi ko koristi oružije,čini mi se da bi mi ruke otpale,ali je sve jedno bilo zabavno jurcati sa jednog kraja prostorije na drugi sa tim opasnim predmetom u ruci.Zbog moje smotanosti mi niko nikad nije dopustio da držim oružije,čak ni vazdušno,što je totalna glupost,tako da je ovo mnooogo ekstra.Nemam pojma koliko sam se tako pretvarao da Elenu gađam u glavu.Dobro,to je ne bi povredilo,a sumnjam da bih uspeo i da joj se približim,ali,kao što je i,sama rekla,snovi se nekad ostvaruju...Kao što rekoh,nemam pojma koliko sam se tako zezao kad sam skapirao da uopšte nisam tu zbog toga.Pametni moj mozak se konačno setio da me podseti zašto sam ovde.Taman sam krenuo da vratim pušku,kada sam na mestu gde je donedavno stajala zapazio vrata ili nešto što je ličilo na njih što se potpuno uklapalo sa bojom i teksturom zida.Bio je to mali obris,kak pukotina,ali baš ravna pukotina u obliku pravougaonika.Lupnuo sam prstima po tome i unutra je bilo šuplje,zid je tu bio šupalj.Šta sam ja rekao?Moj otac je veoma pametan čovek,iako me trenutno nervira do krajnjih granica.Kako li se otvaraju ova prokleta vratanca?!Nije bilo nikakve brave ni ničeg sličnog,pa sam probao da ga gurnem i ništa.Taman sam nameravao da odustanem i oslonio se rukom na vratanca,kad su se odjednom otvorila klizeći u stranu,a ja sam izgubio ravnotežu i pao.Taman sam počeo da psujem i vrata,i prokletu knjigu,i Elenu i sve živo u mrtvo čega sam se setio tog trenutka,kad sam skapirao da su se vrata otvorila.O,bože,hvala ti što si me stvorio ovako smotanog!Pogledao sam u mali otvor koji se stvoruo preda mnom i unutra video još jednu električnu bravu,nemam pojma zašto,ali sam pokušao da unesem istu lozinku kao i na vratima i,za divno čudo,uspelo je.Dakle,bio je dovoljno pametan da ovako dobro sakrije tako važnu stvar,ali se nije setio da stavi drugaliju šifru!?Lepo ja rekoh,sve samo ne normalan.Kako god,otvorio sam nešto što je ličilo na sef u zidu i izvukao neku knjižurdu toliku da sam je jedva držao.Nije bilo nikakvog natpisa na njoj,samo ukrasnih vijuga boje zlata preko crvene kože.U par navrata sam čak pomislio da je pravo zlato,što znači da je baš vredno.Dakle,zato ona gadura hoće da je uzme.Pa,to se slaže sa onim da planira da se obogati sa njom,ali zar joj nije lakše da prosto uzme novac iz sefa,što joj onaj tupan sigurno neće zameriti,nego da se maltretira tražeći jednu knjigu?Sigurno ima nečeg bažnog u vezi sa ovom knjigom,a ja ču da otkrijem šta.Vratio sam sve kako je hilo,iskrao se i otrčao nazad u svoju sobu.

***
Pre par minuta sam zvao Valeri da joj saopštim da sam pronašao tu važnu stvar koju Elena želi,na šta se ona iznenadila i rekla da ni po koju cenu ne otvaram knjigu i,naravno,nije htela da mi kaže zašto,samo je rekla da ne smem da je otvaram i to je sve,a inda ni je prekinula vezu.Uf,kako me nervira kad uradi takvo nešto jer me trenutno izjeda želja da saznam šta je u toj knjizi,ali mi se činilo da je bolje da je poslušam.Sakrio sam knjigu na najočiglednije mesto u sobi kog se niko neće setiti,tamo gde obično držim sve važne stvari,ispod kreveta.Mislim,ko če da se seti da je knjiga ispod mog kreveta?Niko.Odjednom,zbog nečeg sam postao jako umoran,spavalo mi se,pa sam legao.Hm,ne znam koliko je pametno da spavam u ovoj situaciji,naročito kad je ispod mene nešto toliko važno,mislim na knjigu,ali me je umor brzo savladao.Sad,kad bolje razmislim,kajem se jer sam zaspao jer sam imao najgoru noćnu moru ikada.Još je gore bilo što se to stvarno desilo,dakle sećanje,tačnuje sećanja,ali ne na ono od pre mesec dana,već na nešto što,se desilo mnogo ranije,nešto što je možda najviše uticalo na mene,neke stvari možda mnogo gore od svega što mi se desilo u poslednje vreme.

.....................................................................
Well,nemam pojma šta da kažem dodatno,mislim da znate ko je na slici,tako da bye! :)

SweetyEvil