-Olivere,odkud ti?Nisi se javio da si u Americi,drago mi je što te vidim!-skočio je odmah moj otac sa svojom klasičnom učtivošću,mada iznenađen kao i ja.

Šta će,dođavola,Aidenov otac ovde!?Za njim je ušao neki stariji čovek,vidno besan.Odnekud mi je poznat,ali ne sećam se odakle.Gospodin Dankan se,kao i moj otac,dosta trudio da bude što učtiviji:

-I meni je takođe drago,Rede,ali bih voleo da je ovo prijateljska poseta.

-Zašto?Zar se desilo nešto loše?

-Naravno da se desilo nešto loše!-viknuo je ovaj drugi.

-A ko ste vi,ako smem da pitam?

-Ja sam Edvard Tajler,Roksanin otac,a taj huligan od tvog sina mi je odveo unuke!

-Molim?!-skočio sam odmah-Ja njih odveo!?Pa vaša užasna ćerka je htela da ih ostavi,šta sam trebao da uradim?!

-Sve jedno,ti nisi dužan da ih čuvaš,zato mi smesta vrati moje unuke!

-Samo sanjaj,matori!Ni u snu!I jesam dužan da ih čuvam!

-Dobro,sine,smiri se.-ubacio se Oliver-Znam da ste ti i Roksana prijatelji,ali nije tvoja dužnost da ih čuvaš,zato mislim da bi bilo najbolje za sve da ti nama lepo vratiš to dvoje i...

-Jel si ti normalan,čoveče?!Kakav,bre,prijatelj?!Ako sam i ikad bio prijatelj sa njom,nisam više!

-Pa zašto ih onda čuvaš?

-Došavola,zato što sam im otac!

Čini mi se da im je obojici vilica udarila u pod.Hm,izgleda da im je Roksana samo napomenula odakle je njihov otac,iz Kalifornije,gde ja trenutno nisam,kao što i sami vide.Roksanin stari se prvi smirio i rekao i dalje besno:

-Ne!To nije moguće!

-Jeste moguće!-odgovorio sam-Ako hoćeš,uradićemo DNK test,pa ćeš da vidiš!

Ponovo se zbunio na trenutak,pa se pribrao i rekao:

-Sve jedno,i da je to istina,ti nemaš sudsko pravo za starateljstvo!

-Da,a ima ga ona lujka od tvoje ćerke!

-Još jednom li kažeš nešto loše za moju Roksanu,ja ću da te naučim pameti,derište jedno!

-To su mnogi pokušavali,ali meni nema pomoći.Sad ću jednom lepo da vas zamolim da izađete smesta iz moje kuće,a ako ne,zvaću obezbeđenje!

-Mislim da neće biti potrebe za tim...-rekao je gospodin Dankan,a moj otac ga je prekinuo.

-Naravno da neće,neće biti nikakvog isterivanja niti ničeg sličnog.Izgleda da moram da podsetim svog sina da je ovo moja kuća i da sam ja glavni,tako da jedini imam pravo da izbacujem.

-Ok,onda ih izbaci,da ja to ne radim!

-Rekoh da neće biti nikakvog izbacivanja! I ponašaj se pristojno!

-Ti si stvarno skrenuo!Kako da se ponašam lepo kad ova dvojica hoće da mi uzmu rođenu decu i vrate je kod jedne ludače kao što je Roksana!?

-Sad ću ja tebi da pokažem...-zarežao je Roksanin otac i počeo preteći da mi se približava,ali je moj stari stao između nas dvojice.

-Gospodine,mislim da zaista neće biti potrebe za ikakvim nasiljem-rekao je svojom krajnje mirnim glasom.

-A ja baš mislim da hoće i to samo zato što ti nisi dobro vaspitao sina!

-Da si ti naučio ćerku da bude normalna osoba koja ne ostavlja svoju decu tek tako,sad bi sve bilo u redu!-razdrao sam se na sav glas.

-A da ti nisi toliko derište,ovo bi bilo mnogo lakše!-ovaj put je rekao moj otac.

-Molim?!I ti si na njihovoj strani!?E stvarno ne verujem...Rođeni otac da me ostavi na cedilu...

-Nisam ni na čijoj strani i mislim da ovakve stvari ne trebaju da se rešavaju nasiljem!Sad umukni da te ja ne ućutkujem!

-Svi su poludeli!Svi ste vi krajnje ludi!Nema nikakvog dogovora,ne idu njih dvoje nikud odavde,preko mene mrtvog ćete da ih odvedete!

-Zvaću policiju i tužiću te za kidnapovanje dece!-vikao je Roksanin stari.

-Slobodno,matora dosado!A ja ću da kažem da je tvoja ćerka htela da napusti to dvoje pa ćemo da vidimo kome će da veruju!

-Veruj ti meni,provešćeš ceo život u zatvoru ako mi smesta ne predaš moje unuke!

-Uf,baš sam se uplašio!Slobodno,jedva čekam da vidim kako ćeš to da uradiš!

-Mislim da neće biti potrebe za tim...-rekao je Oliver,a moj otac se nadovezao.

-Naravno da neće biti potrebe,mi smo razumni ljudi i možemo ovo da rešimo.

Kako da ne?!Gde bre da rešimo išta,ovaj tip je skroz lud,nema nikakvog rešavanja,dogovora i tih gluposti,isteraj ih što pre možeš!

Hajde više prestani sa tim!Neće niko nikoga da isteruje,razumeš?!

A zašto ti opet ulaziš u moju glavu?!I pravo da ti kažem,ništa ne razumem

Onda se bar pravi da razumeš i umukni!

Posle par trenutaka neprijatne tišine,onaj smarač je rekao:

-Dobro,može u dva?

-Naravno,samo recite mesto.

Dogovorili su se da se nađemo sutra u sva u jednom restoranu,kad sam.se ja setio da sutra u to vreme idem za San Francisko!

-Ne možemo u dva!-rekao sam dok su ova dvojica izlazila.

-Zašto ne?-pitao je moj otac zbunjeno kao i ostali.

-Eto tako,bar ja ne mogu.Imam nekakve obaveze.

-Nemaš ti nikakve obaveze,vidimo se sutra,gospodo.-rekao je i otpratio onu dvojicu do vrata.

Kad se vratio,dobacio mi je pogled koji je jasno govorio da neću dobro da se provedem kad naši dragi gosti odu.Tako je i bilo.On im se izvinio zbog večerašnje scene,malo su još pričali,a kad su izašli,on mi je besno prišao i počeo da viče iz sve snage:

-Da.Li.Si.Ti.Normalan???!!!

Kad tako priča,kako sam skapirao do sad,ništa se neće završiti dobro,bar ne po mene.Obično se u ovim slučajevima umiljavam,ali me je ovaj put mrzelo,pa sam.se samo pravio lud.

-Što?-pitao sam zbunjeno.

-Kako što?!Kakvo je ono ponašanje?!

-Onakvo kakvo priliči jednom davežu poput njega...

-Sve jedno,ne možeš da se ponašaš tako prema nekome starijem!

-Ima da se ponašam kako hoću prema kome hoću!

-Ne u mojoj kući!A i mogao si bar da budeš uljudan zbog Olivera,ipak mi je on prijatelj!

-Baš mene briga i da ti je rođeni brat! Ponašaću se kako hoću!

-Lepo je onaj gospodin rekao,ti si jedno nevaspitano,drsko,bezobrazno derište koje ne zna da se ponaša!

-Takav sam kakav sam,ne možeš to da promeniš.

Odjednom je sa njegovog lica nestao svaki tračak besa,a pojavio se zlobni smešak.Brate,on je šampion u menjanju raspoloženja!

-To ćemo još da vidimo...-rekao je jezivim tonom.

-Šta ti to sad znači?!-pitao sam pomalo uplašeno.

Pa ko ne bi bio uplašen pored te njegove face koja kao da kaže da će nekog da ubije sledećeg trenutka?!Uf,skini taj pokvareni osmeh,tako ti svega!

-Vidiš,shvatio sam nešto...

-Molim te,prosvetli me,to me baš zanima!-rekao sam sarkastično.

-Problem je u tome što sam ja do sad bio preblag prema tebi.Za svaku glupost koju ti napraviš,ja progledam kroz prste.U većini slučajeva je to sve bilo zbog Valeri,ali nje više nema,tako da ni ja više neću da budem popustljiv.

-Ok,samo napred...-rekao sam nezainteresovano.

-Videćemo da li ćeš da budeš tako hladnokrvan kad se sve ovo završi...

Dođavola,skini taj zli osmeh sa lica!Uf,kako me nerviraš!Nešto se ovde sprema i to ništa dobro...

-U pravu si...-rekao je-Nije ništa dobro,bar ne za tebe.

-Ma daj,koliko loše može da bude?!

-Videćeš od sutra...

-Bar mi daj neku naznaku.

-Evo,ponoviću ti opet jednu rečenicu koju sam rekao odavno,još kad si došao da živiš ovde,ali je se očigledno nisam pridržavao...Ako samo budeš napravio neku glupost,poželećeš da ideš u pakao na letovanje.

-Hah,baš ću da ti poverujem.Već jednom nisi bio ozbiljan oko toga,zašto bi sad bio?!

-Zato što sad nema ničega da me spreči.

-O,jel tako?A šta te je,molim te,sprečavalo do sad?!

-Valeri,valjda si do sad to skapirao...Ali,kao što sam rekao,nje više nema,tako da nema ni razloga da budem blag prema tebi.

-Ok,koliko je loše to što kažeš?

-Može se reći da nisi video ni pola...Mislim,ako ne praviš probleme,sve če biti u redu...

-Ali ja čisto sumnjam da neću da pravim probleme,zato hoću da znam šta me čeka.

-Napravi glupost pa ćeš da vidiš.

-Ok,eto meni novog izazova.

-Kako god,slobodan si do sutra do dva...

-Rekoh ti da ne idem,zar ne?!

-A ja sam rekao da ideš,kraj rasprave!

-Imam obaveze,idi ti bez mene,i onako ću ja na kraju da zeznem nešto.

-Ne sećam se zaista da imaš neke obaveze.

-E pa imam i kraj priče!Ne idem i tačka!

-Laku noć,Rekse,vidimo se!-rekao je i pošao na sprat.

-Čekaj,ti to mene tek tako odkačiš?!

-Za mene je ovaj razgovor završen,ti ideš sutra sa mnom,nemam ništa više da dodam,ne zanima me šta ti imaš da dodaš,zato laku noć!

-Ne idem nikuda!

-Slušaj,moram da spavam,idem sutra na posao,zato me ostavi.Još sutra ću da budem dobar pa neću da te budim.

-O,bože,kako si ti divna osoba!-rekao sam sarkastično.

-Hm,imam neki osećaj da si to rekao poslednji put...-dodao je i opet se pojavio onaj njegov zloban osmeh.

Uf,kako me nervira!I na koji način je sve ovo smešno?!

-Još nije ni ,,s'' od smešnog...-rekao je-...ali će postati uskoro,barem meni,tebi neće sigurno.

-Kako to misliš?!

-Nije važno,laku noć!

Jo,što me nervira kad tako ostavi sve napola rečeno!Kako god,nahbolje je da idem da spavam...

***
-Hantere,ne možeš sad da odustaneš od svega!

-Samo me gledaj,dečko,pa ćeš da vidiš!-odgovorio mi je dok se šetkao po prostoriji.

To im je neki porodični lek za smirenje,kako mi se čini.Kako bilo,mom ocu će trebati nešto za smirenje kad se vratim,siguran sam da sam gotov tada.Stvarno ne verujem!Dakle,upao sam u ozbiljnu nevolju i to sve za džabe jer je ovaj idiot naprosto odustao od svega!?

-Ma daj,Han,nemoj sad!Juče su hteo!

-Juče je juče,danas je danas.-odgovorio mi je hladno šetkajući se gore dole.

-A da li ti kapiraš da sam ja u ozbiljnoj nevolji,koju sam još više pogoršao kad sam došao ovde!?

-Žao mi je što sam te uvalio u nevolju,ali ja to prosto ne mogu...

E pa,nek sve ide dođavola!Ovo je bio perfektan plan,bez ijedne mane,lepo bih ja nekako doveo onog mog nervoznog oca ovde,on i Han bi se pomirili,zaboravio bi na naše nesuglasice i sve bi bilo ok...Ali u mom životu ništa nije ok!Naime,hospodin Hanter je sad našao da se uprpi kao mala devojčica i da se plaši da mu sve lepo objasni.A kad samo pomislim da sam pobegao sa onog prokletog sastanka sa ona dva matora smarača...Kad god smo se ja i moj dragi tata videli danas,što je.bilo par puta,svaki put je imao pnaj pakosni osmeh koji je jasno poručivao da se nešto užasno sprema,nešto što sam ja upravo pogoršao.Rekao sam mu da idem da se spremim za naše ,,pregovore'' i onda sam se časkom stvorio ovde.Mislio sam da ću da se sve lepo dogovorim sa Hanterom i da će sve biti ok,ali je ovaj idiot od mog ujaka sad našao da izgubi svu hrabrost!

-Stvarno si užasan!-vikao sam na njega koji je sad sedeo i postiđeno gledao u pod-Zašto si tolika kukavica!?

-Nisam kukavica...-rekao je tiho.

-Kako nisi?!

-Lepo,samo ne mogu to da uradim...Hej,gde si krenuo?!

Nisam se obazirao na njega,samo sam ustao,udaljio se par koraka i stvorio se ispred onog restorana u kom su bili pregovori.Teška vremena zahtevaju radikalne mere.Ušetao sam unutra marširajući i jako odgurnuvpi konobara koji je hteo da me pita za rezervaciju.Kakva bre rezervacija,imam pametnija posla.Lako sam našao sto gde su bili ova trojica i očigledno je dosad sve išlo glatko,čim se i Roksanin otac blago smeškao,što je brzo prestalo kad me je ugledao i rekao malo ljuto:

-Oho,evo ga,gospodin se udostojio da nas počasti svojim prisustvom!Stvarno ne znam kako ćeš da brineš o mojim unucima ako ne možeš da dođeš ni na sastanak u dogovoreno vreme!

Uf,kako ću da ga...

Nećeš ništa!Gde si,dođavola,bio do sad?!

-Nije važno gde sam bio,nego to da sad ideš sa mnom.-rekao sam besno i povukao ga,izgužvavši njehovu savršeno ispeglanu košulju.

-Sad smo malo zamenili ulige,sad sam ja njega vucarao okolo,a on je pokušavao da se oslobodi,ali sam ja bio previše odlučan po pitanju svega ovoga da nisam imao nameru da ga pustim,makar mu pocepao košulju.

-Gde idemo,dođavola?!-pitao me je besno kad smo izašli odande.

-Videćeš kad stignemo.-promrmljao sam gledajući da li nas neko gleda,a sledećeg trenutka smo bili u San Francisku.

-Gde smo?!-pitao je jednako besno kao i malopre osvrtajući se okolo.

-Kalifornija,San Francisko.-rekao sam dok sam ga vukao ka kući.

-Šta ćemo ovde?!

-Videćeš.-rekao sam i pokucao na vrata.

Izašao je Hanter,pomalo tužan,ali je to brzo nestalo kad je video mene,a onda mu je pogled pao na njega.

-Ko je ov...-počeo je,ali je ućutao.

Shvatio je ko je i samo ga je nemo posmatrao,a to je isto radio i moj otac,ali je na kraju,kao i uvek,prvi započeo priču,iako je samo promucao:

-H-hantere...

.....................................................................
Jedino što sad imam da kažem je da treba da pročitate priču Trouble od GDRAGON16,stvarno je extra,obavezno pročitajte uvod.Vidimo se sutra!;)

SweetyEvil