Ova dvojica stvarno nisu normalni,a prvenstveno moj dragi ujak Hanter! Mislim,čovek stvarno nema mozak...Dobro,nije čovek,ali sve jedno nema mozga u toj njegovoj šupljoj lobanji!Stoji tamo na vratima i gleda čas u mene,čas u mog oca,to jest njegovog brata,umesto da kaže nešto,da dođe da ga zagrli,da se izmire,da kaže nešto tipa:,,Drago mi je što te opet vidim,što smo se pomirili,i to zahvaljujući ovom divnom,pametnom dečku,jer smo mi bili toliki idioti da to pre ne uradimo sami,trebalo bi stvarno da ga ostaviš na miru,on je naprosto najbolja osoba na svetu.'',ali neeee!On samo stoji tu i ćuti kao riba!Uf,stvarno ću da ga zadavim!Ja mu sve pružim na tacnu,a on mene tako ispali!Dakle,stvarno ću da ispadnem pravi kreten ako on smesta ne kaže nešto!Da ne napominjem da ću da upadnem u gadnu nevolju...Hvala bogu pa je moj otac rečit čovek,pa je prvi počeo priču pitajući mene:

-Rekse,ti si odgovoran za ovo?

-Naravno da sam ja.-odgovorio sam zadovoljno-Ko bi drugi nego ja?Možeš da počneš da mi zahvaljuješ čim se vas dvojica izmirite i tako te gluposti...

-Možda i hoću...-zarežao je-Ali tek kad te ubijem tu na mestu!

-Molim?!

Pa jel taj čovek normalan?!Ja sam sve lepo organizovao,trebalo je da se pomire i...Uf,ubijanje mene nikako nije deo mog perfektnog plana!

-Dobro si me čuo.-ponovo je zarežao-Hajde,kreći!Ne,u stvari nemoj!Bolje sačekaj malo pa se vrati kući...Na tvom mestu se ne bih ni vraćao.-i krenuo je ka kapiji.

-Čekaj bre malo!O čemu ti pričaš?!-povikao sam za njim,ali je on već odavno izašao i nestao.

Jo,Hantere,sad ću ja tebe da ubijem na mestu!

-Pa zašto ćutiš tako,idiote jedan!?-vikao sam na njega.

Odjednom se njegov zbunjen pigled smračio,a onda mi je rekao hladno:

-Rekao sam ti da neću to da radim,sam si kriv.-okrenuo se i ušao u kuću.

-Stvarno nisi fer!-vikao sam ispred zatvorenih vrata-Sad ću ja najviše da zažalim!

I naravno,on mi ništa ne odgovara! Stvarno,ubiću ga čak i pored te njegove besmrtnosti!Ne nogu da verujem!Sad sam ja u nevolji,a on će lepo da nastavi da živi lagodnim životom,kao mafijaš...Ne znam šta mu je toliko teško da se izvini rođenom bratu,a nije mu problem da ko od šale ubije nekog!Samo je trebalo da kaže da mu je žao što ga je ostavio i da nije hteo to,mislim da bi bilo dovoljno.Ali ne,on ćuti,ćuti i uvaljuje me u još veći problem nego što imam!Pa,sad ni ne preostaje ništa drugo nego da se vratim kući...Hvala bogu pa nema nikoga.Sigurno je ponovo otišao u onaj restoran,da pregovara sa onim smaračima.Neka ga,ne mora da se vraća još neko vreme,bar će malo da razbistri misli pa neće toliko da bude ljut kad se vrati.Televizija,moj beg iz surove stvarnosti i možda moje užasne sudbine.Ali,kao za inat meni,nema ničeg zanumljivog,sve je na isti šablon,sve neke ljubavne gluposti.Na primer,ona je štreberka,on superpopularan kapiten ragbi ili bilo kog sportskog tima,slučajno se sudare kad je ona izlazila iz biblioteke i zaljube se na prvi pogled,ali tu je uvek ona zla navijačica koja hoće da se otarasi štreberke...Uf,totalna glupost!Jel ima nešto zanimljivo na ovoj televiziji!?Ne,samo ti glupi teen romantični filmovi,glupe sapunice,glupe emisije...Sve gluplje od glupljeg!Konačno sam našao neku emisiju o automobilima na Discovery-u,znate oni što popravljaju kola iz praistorije?Ništa pretererano zanimljivo,ali bar da mi prekrati vreme.Našao sam neki čips,zavalio se u fotelju u dnevnoj sobi i gledao ko zna koliko,znam samo da me je prekinulo besno otvaranje vrata.Ne trebam ni da se okrećem da bih znao ko je,samo sam pitao:

-Kako je prošlo?

-Ne obraćaj mi se!-čulo se besno režanje iza mene.

-Loše?-pravio sam se lud,iako znam da sam ja predmet njegove ljutnje.

-Ne,sve je prošlo odlično,a sad mi se ne obraćaj više...

-Što si ljut onda?

Seo je preko puta mene i pogledao me besno,pa je pitao:

-Zar ti stvarno ne znaš kad.da ućutiš?!

-Ma daj,samo pitam šta je razlog što si ljut.Nisam ja kriv...

-Ne,baš si ti kriv!Samo ti i niko više!

-Ma da,uvek sam ja kriv...Uvek okrivi mene!

-Niko ti nije tražio to da radiš!

-Nije,ali ipak jesam!I?!Mogao si bar da ne odeš tako!

-Imam potpuno pravo da se tako ponašam prema njemu!

-Bar si mogao da saslušaš šta je hteo da ti kaže!

-Vidim,baš je pričao nešto...Samo je gledao u nas kao da ni ne zna ko je.Ne bi me ni čudilo da je to istina...

-Daj,ne budi takav,samo se unervozio,to je sve!

-A odakle ti uopšte znaš za njega!?

-Nije važno,važno je samo da on hoće da ti se izvi...

-Nema on šta meni da se izvinjava!U stvari,može koliko hoće,ali ja neću nikad da mu oprostim!

-Ima dobar razlog!

-Briga me koji je razlog!Čekaj malo...Zato si me juče pitao ono?!

-Pa da,ali...

-Dakle,i juče si bio tamo?!

-Da,jesam!I to sam tražio na lap-topu onda kad sam rekao da je tajna!Hteo sam da se iznenadiš!

-I jesam,ali ne u dobrom smislu.

-Da si ga bar saslušao...

-Nemam šta da ga slušam!Ni njega,ni tebe!

-Oh,stvarno su nemoguć kad hoćeš!

-Jesam!

-Ponašaš se kao...Kao...Kao ja!Mislim da je dovoljna jedna nerazumna osoba po kući,šta ti misliš?!

-Baš me briga!Zašto ja uvek da gubim živce zbog tebe?!Neću više,nije me briga!

-Ah,stvarno si užasan...Čekaj nešto da ti pokažem...

-Ne zanimam me!

-Bar pogledaj,dođavola!-rekao sam i iz džepa izvadio onu sliku na kojoj su on i Hanter zajedno,pa mu je pružio.

-Šta je ovo?!-pitao je gledajući sliku.

-Zar ne prepoznaješ te osobe?To ste ti i Hanter nekada!Onda kad nisi bio toliki idiot da ne možeš da ga saslušaš!Koliko znam,baš si voleo svog starijeg brata!

Tad je uradio nešto što drfinitivno nisam očekivao,pocepao je onu sliku i rekao:

-Podvuci ono nekada.Više me ne zanima ni on ni ništa što ima veze sa njim!Rekao sam ti već sto puta da se ne mešaš u moje privatne stvari!

Ćutao sam jer nisam znao šta da mu odgovorim.Očigledno nije bilo šanse da ga ubedim,a jeste mi sto puta rekao da se ne mešam u njegov život,zato je najbolje da sad lepo ućutim.

-Šta je sad?!-pitao je kad je ustao i počeo da ide gore-dole po sobi-Sad si našao da ćutiš,a?!

-Nemam više šta da dodam...

-Pa ti uvek ćutiš kad bi trebao da pričaš!

-Šta da ti još kažem,kad si već sve rekao?!

-Nemam pojma,možda zašto si uradio sve ovo!?

Opet sam ućutao jer stvarno nisam imao šta da dodam.Šta sad da mu odgovorim? Iskreno,ni ja nemam odgovor na ovo pitanje.Stao je ispred mene i nasmejao se onako zlobno,kako samo on ume i onako kako ja ne podnosim,pa je rekao:

-Eto,ja ti dajem priliku da pričaš,a ti ćutiš.Šta ti je odjednom?!

-Ništa,samo ne znam šta da ti odgovorim.

-Ili nećeš.Dooobro,sledeće pitanje...Gde si našao onu sliku?

-Onu što si upravo pocepao?

-E baš tu.Gde si je našao?

-Nije važno...

-Jeste važno!Prestani više da mi traćiš vreme i reci mi!

-Baš me briga,neću da ti kažem ni to ni bilo šta!-viknuo sam i pošao na sprat.

-Gde si krenuo?!-urlao je iza mene.

-Budi mali tiši,probudićeš nekog od komšija!

-Baš me briga za njih,gde si krenuo?!

-Ostaviću te malo da ohlafiš glavu,pa ćemo sutra da pričamo.Laku noć!

Još je nešto vikao iza mene,ali nisam baš razumeo šta.Legao sam i odmah zaspao iako je bilo baš rano.Sutradan sam ustao baš rano,i prerano za mene,u devet.Tek tad sam skapirao da nisam ništa jeo juče i da umirem od gladi.Provalio sam i da sr nisam ni presvukao juče.Kako i da se presvučem kad sam bio pod onakvim stresom?!Ako ništa,on je sad na poslu,oraspoližiće se dok se vrati i sve će biti ok.Ako i ne bude tako i i dalje bude mrzovoljan,mogu da odem da spavam mali ranije jer se uvek vraća kući kasno.Nekako sam se odvukao do kuhinje i napravio sendvič,pa se uputio u dnevnu sobu.Sad je repriza moje omiljene serije koju zbog sinoćnih ,,nesuglasica'' nisam stigao da odgledam.I pored toga što je bilo rano,bilo je toplo,mada kao u Kaluforniji zimi.Ne kapiram kako neko može ovde da ide u šorcu kad je ovako hladno.Ušao sam u dnevnu sobu i skoro ispustio tanjir od iznenađenja.

-Zar ti nisi na poslu?!

Moj dragi otac je sedeo na trosredu i gledao TV.Za divno čudo,bio je obučen sasvim normalno,kao i svi obični ljudi,u farmerkama i majici,a vidim da se nije ni previše trudio oko svoje uredne frizure jer je bio skroz raščupan.

-Uzeo sam slobodan dan.-rekao je uz smešak dok je menjao kanale.

E sad si našao da uzmeš slobodan dan! Kad sam nekako uspeo da de saberem,rekao sam mu:

-Sve je to lepo,ali ćeš sad morati da se skloniš odatle jer je to MOJE mesto za gledanje TV-a,a i moraćeš da mi ustupiš televizor bar sledećih sat vremena.

Pogledao me je u smislu ,,jel si ti normalan?'' i rekao:

-Nema šanse,počinje mi utakmica za pet minuta.

-Kakva sad utakmica?!

-Ona koju juče nisam stigao da gledam,sad je repriza.

-Ne može tako!Meni u isto vreme počinju ,,Istražitelji iz Majamija'',takođe repriza,i zato ćeš sad ti lepo da se skloniš!

-Nema šanse.

-Ma daj,što si baš danas uzeo slobodno!?

-Eto,hoću malo da se opustim.

-Ok,idi se opuštaj negde drugde,a meni daj televizor!

-Sad igra Barselona,ne mogu da propustim tu utakmicu.

-Zabole me i za fudbal,i za utakmicu,daj mi daljinski!

-Tiše malo,sad će da počne!

-Briga me,skloni se!

-Imaš televizor u sobi,idi tamo gledaj.

-Neću,hoću tu!

-Šteta samo što ja neću da ti dam daljinski,ali sam siguran da imaš da nađeš tu epizodu i na internetu.

-Imaš i ti utakmicu.

-Ali nije to isto.A sa tišina,počinje.

Sledećih dva sata sam morao da budem tu pored njega da gledam prokletu utakmicu jer nisam imao ništa drugo pametno da radim.Ustvari,više sam slušao njega kako viče kad neko da gol i kako priča kako bi on to izveo mnogo bolje.Pa idi onda igraj fudbal,a ne da mi kradeš televizor!Još jedna ,,zanimljivost'' u vezi njega,a koju ja nisam znao,je da je on toliki fanatik zs fudbal da zna kad je svakom od igrača ispao prvi zub i koji im je omiljeni kolač.Ako mene neko pita,pravi ludak!

-I?-pitao me je posle par minuta ludačkog skakanja po prostoriji jer su njegovi pobedili-I nije toliko loše,zar ne?

Zvučao je poput malog deteta,dakle,još jedno izdanje u kom ga nikad nisam video.Nešto mi je on danas mnogo čudan.Mislim,neuobičajena odeća,ponašanje,celokupan izgled...Nešto se sprema.

-Dobro...-promrmljao sam bezvoljno-Osim što sam upravo protraćio dva sata svog života na gledanje nekih tamo idiota kako jure za loptom i tebe kako vičeš ovde kao da nisi normalan!

-Stvarno previše gunđaš...-rekao je uz osmeh.

Ja?!Pa jel si ti normalan,čoveče?!Kome je juče falilo malo da me tek tako ubije!?Tebi,a ti sad pričaš da ja previše gunđam!Odjednom se uozbiljio,sigurno mi je pročitao misli,a onda je rekao:

-Što se tiče onog sinoć...Žao mi je što sam onako burno reagovao.

WTF!?Pa šta je sa tobom,kako tako brzo menjaš mišljenje.Neočekivano čak i za mene,rekao sam samo:

-Ma nema veze.

-Stvarno to mislim.Hteo si samo da pomogneš,a ja sam bio onakav prema tebi.

-Stvarno,nije važno.

-Ok onda,sad je sve u redu...Jel imaš neke obaveze danas?

-Ne,što?

-Pa onako...Mislio sam da predveče izađemo negde,ja i ti sami.

-Zašto bi smo izlazili ikuda?!

Ok,ovo je mnooogo zbunjujuće.Nešto će da se desi,osećam to,samo ne znam jel dobro ili loše...

-Onako,danas mi je slobodan dan,pa sam mislio da radimo nešto.

Još više me je iznenadilo što sam ja klimnuo glavom i rekao:

-Oke.Gde idemo?

-Ti biraj.

-Ok,ima jedan kafe tu u blizini,možemo tamo.

-Važi.

Kažem ja,nešto će da se desi.Kako je tako od onog raspoloženja ,,zagorčaću ti život'' postao ovakav?!I zašto je radoholičar kao on tek tako uzeo slobodan dan?Meni ovde ništa nije jasno,ali bolje i ovo nego ono od prethodnih par dana.Bilo je negde oko osam kad smo izašli.Nikad mi nije delovao kao opušten tip,mada izgled uvek može da prevari.Nikad nisam mislio da on može da se ponaša tako...Neozbiljno...Mislim,uvek je bio krajnje učtiv,uvek ozbiljan,smiren,a sad se ponaša kao neki moj vršnjak.Ne bih sad da kažem da je bilo dosadno,jer nije,bilo je strava,osim što mi je smetalo što se nabacivao nekoj devojci do nas.Ne može to tako,jedina sa kojom ti možeš stvarno da budeš je Valeri i kraj priče!Još jedna zamerka je što su svi gledali u nas u čudu jer su ga očigledno prepoznali.Mislim,on je multimilijarder,zašto bi on dolazio u neki običan kafe kad može da bude u najelitnijim restoranima na Menhetnu i velom Njujorku?!Iskreno,to se i ja pitam,nešto se čudno dešava sa njim...Koliko sam skapirao,on ovo radi da bi mi se iskupio za ono sinoć.Čudno,juče je delovao baš ozbiljno oko svega toga.Veče je lepo teklo,on je hteo da naruči neki ultraskupi šampanjac,kog,naravno,nije bilo u ovom kafiću,tako da je pio kafu,a ja vodku.U prvi mah me je opominjao da nismo došli da se napijemo,ali je na kraju odustao.Zahvaljujući njegovim genima,treba mi baš dosta da se napijem,a i ja ne pijem kafu.Kao što sam rekao,sve je teklo u najbojem redu,dok neko nije ušao u kafe.Mahinalno smo se okrenuli ka vratima i on je ispustio šolju koju je držao,prosući vrelu kafu na sebe,mada mi se čini da to nije ni osetio koliko je bilo zapanjen.Boga mi,i ja sam bio.Lepo sam rekao da će da se desi nešto,a mene instinkt ne vara.Samo još da vidimo da li će ovo da izađe na dobro ili loše...

.....................................................................
Vidimo se sutra,gajs!

SweetyEvil