-Šta ćeš ti ovde?!-pitali smo obojica u isti glas.

Pa dobro,idiote jedan,odakle ti ideja da ga pitaš takvo nešto?!Mislim,ovo je njegova kancelarija,logično je da ima šansi da bude tu u svakom trenutku,a u mom slučaju te šanse su stopostotne,jer sam najveći maler na ovom svetu.Kako god,sad sam završio karijeru.Mislim,šta sad da mu kažem?!,,E,ćao,ne obraćaj pažnju na mene,ja sam samo u prolazu,došao sam samo da uzmem onu glupavu knjigu i dam je onoj lujki Ruskinji i onom njenom bilderu od muža.Samo da ti napimenem,ona neće da radi ništa sa knjigom osim da je proda nekome,zato ne brini ništa.Usput,koja ti je nova šifra na sefu?Znaš,ona šifra koju si promenio da ja ne bih mogao da uzmem knjigu.''?!Ok,obo zvuči mnooogo glupo,a i sumnjam da bih postigao išta dobro,čak i ako su u pitanju Toni i Lisa.

-Prvi sam pitao.-rekao je-Zar nisi rekao da ćeš da ostaneš u Engleskoj neko vreme?!

Inače,tek sad sam provalio da je on na .metar od mene.Uf,šta da mu sad kažem?

-Istinu.-odgovorio je na nrpostavljeno pitanje.

-Ok,reći ću ti potpunu istinu...Mnogo jezivo izgleda kad radiš to!

-Šteta,radim šta mi se hoće u mojoj kući,a i nisam pitao to,nego šta ti radiš ovde.

-Ma samo sam u prolazu...Da vidim šta radiš.

-Aha,i odmah si došao ovde?

-Jes.

-Kako si znao da ću da budem ovde?

-Nisam,samo sam nagađao.

-A šta bi bilo da nisam bio ovde?

-Ništa specijalno,odmah bih izašao da te tražim.

-Aha,a ja sam Džejson Stetam.Zar stvarno misliš da sam glup da ti poverujem?!

-Ma daj,zašto mi nikad ne veruješ?!

-Učim se na tuđim greškama,previše ti je ljudi verovalo,pa si izdao njihovo poverenje.A i nije dobro da previše veruješ ljudima,može da ti se obije o glavu.

-Ajde ne pričaj gluposti,ja sam ti sin!

-Baš zato tebi verujem najmanje.

-Oke,super,drago mi je,a sad moraš da mi veruješ,ipak nemam drugi razlog da dođem ovde,zar ne?

-Ima sigurno,samo ja ne mogu da ga smislim trenutno.

-Pa džabe se mučiš,nema drugog razloga,džabe naprežeš vijuge.

-Ne brini ti za mene.

-Dobro,ne brinem se.Odoh ja sad!-rekao sam i krenuo ka vratima.

-Gde misliš da si pošao?!

-Nemam pojma,ali očigledno imaš posla pa neću da ti smetam i...

-Slušaj,dosta mi je zezanja,reci mi šta se dešava!

-Ništa,samo mi je dan užasan,tačnije noć,i samo bih da se sve ovo završi što pre!

-Užasno loše lažeš,znaš?Vidi se iz aviona da nešto kriješ od mene,zato bolje pričaj.

-A šta će da mi se desi ako ne uradim to?!

-Onda ću morati da te nateram.

-Baš bih to da vidim.

-Mislim da ne bi.A i Valeri bi me odmah ostavila da sazna za to.Nekad mi se čini da tebe voli više od mene.

-Šta da se radi kad sam prosto neodoljiv?

-Ne,ti si uobražen.

-Imam i za šta...

-Lepo,sad mi odgovori na pitanje.

-Koje?

-Znaš dobro.Šta to kriješ od mene?

-Aaa,to...Ništa,kažem ti već milioniti put.

-Već sam na kraju sa živcima,zato se ne zezaj!

-Ma ja sam pravi genije!

-Zašto?!

-Zato što imam ovaj fenomenalan talenat.Mislim,čini mi se da sam ja jedina osoba koja može da te iznervira bez problema.

Nasmejao se na to i rekao:

-Pa ne baš jedina,ima još nekih,ali mislim da ti baš prednjačiš među njima.

-Eto,vidiš?Trebao bi da mi plaćaš za ovo!

-Za šta?!Jer me nerviraš?!

-Pa da,jer šta je život ako nemaš briga? Smor živi,a sa mnom ti je svaki dan zanimljiv,jel tako?

-Aha,sve mi je divno zbog tebe...

-Eto,vidiš,i sam priznaješ!

-To se zove sarkazam,pametnjakoviću.

-Previše ga koristim u svom rečniku da ne znam šta je,zar ne?

-Kako god,pričaj više!

-Ma šta da ti kažem?!

-Šta radiš ovde?

-Ja...

-Ali stvarno.

-Oh,ala si ti dosadan!Ne mogu da ti kažem,ok?!

Wow,genije,koji mozak!Pa šta ćeš da sad kažeš?!Sad će on lepo da me pita zašto ne mogu da mu kažeš,a ja ću...Nemam pojma šta ću!

-Zašto ne možeš da mi kažeš?-pitao je kao što sam i očekuvao.

-Eto,zato.

-Mogu da ti pomognem.

-Ne,ne možeš!

-Pa...Ja znam šifru,zar ne?

-Molim?!Nisam ti ništa rek...

-Nisi,ali vidim ti u mislima.

-Ali ne mislim o tome!

-Ne možeš da kontrolišeš o čemu misliš,treba to da shvatiš već jednom.

-Ma daj,zar ti znaš baš sve što se meni dešava?!

-Ne sve,ali većinu.

-Pa zašto pitaš onda,dođavola!?

-Onako,da se zezamo malo.

-Meni nije do zezanja sad,znaš?!Nešto može da se desi Toniju i Lisi dok se ti ovde zezaš!

-Daj,ne preteruj.Ono dvoje neće ništa da im irade dok ne dobiju ono što žele.

-Odakle to znaš?!

-Zato što znam.Previše im trebaš da bi te izgubili tako što će da im urade nešto,za sad su to samo puste pretnje...

-Za sad?!Šta misliš pod tim?!

-Ne kažem da to neće da se desi,ali neće za sad.

-Uf,ala si ti utešan!

-Neću da te lažem.

-Ok,ok,sad kad znaš...Šta ćemo da radimo?!

-Misliš,šta ćeš TI da uradiš.

-Šta?!Pa zar nećeš da mi pomogneš!?

-Naravno da ne,to je preveliki rizik.Sam si u ovome.

-Oh,bože,zašto ja...Ok,šta ja da radim?!

-E to je već druga priča...Lepo joj daj šta traži.

-Jel sam ja to dobro čuo?!Pa ne možeš toj lujki tek tako da daš onu knjigu!

-Zašto?Ne zna da ne koristi.

-Odakle ti to znaš?!

-Lepo,prosto imam osećaj.

-Sve jedno,ona neće da je koristi,nego da je proda.

-Ok,nek je proda.

-Kako si tako hladnokrvan oko toga?!

-Stvarno ništa ne kapiraš...Znaš li ti koliko je teško da se takva knjiga proda?

-Rekla je da ima nekog ko hoće da to jupi od nje.

-Pa nek je proda,šta je,tu je.Ipak je manje vredna od dvoje dece...

-Ali...

-Šta ali?Ne slažeš se sa mnom?

-Ne.U stvari,da,ali...Da li sam ja jedina razumna osoba u ovoj prostoriji!?

-Dobro,iznesi svoj plan.

-Ok,samo...Nemam ga.

-Eto,vidiš?Zato se ne buni,nego me poslušaj.

-Ali neko može da uradi nešto loše sa tim!

-Ako zna da pročita šta piše u knjizi,odavno bi našao način da to uradi,zar ne misliš?

-Da ali...

-Šta opet?!

-Zašta će knjiga nekome ko ne zna da je pročita?!

-Ponovo...Eto,vidiš.Ta Ruskinja očigledno nije dovoljno pametna da to razmotri.

-Sumnjam da je glupa,znam je bolje od tebe.

-Kako god,ovo je najbolji način.

-Dobro,ali moram što pre to da uradim...

-Uradi odmah.

-Molim?!Pa malopre sam se rastao sa njima,biće sumnjivo ako sve završim tako brzo!

-Ne brini,siguran sam da ćeš ti to da rešiš,ipak sjajno ubeđuješ ljude u bilo šta,da nisam znao priču,možda bih ti i poverovao...Kažem možda,ali ipak nisam baš toliko naivan.Opet ti kažem,mnogo loše lažeš.

-Pa šta,nije smak sveta.

-Kako god,bolje uradi nešto.

-Šta,na primer?!

-Jo,zar si toliko glup?!Pa zovi iz,idiote jedan!

-A šta ako mi ne vrate Tonija i Lis?

-Pa tako će verovatno i da bude...

-Šta?!

-Sigurno će da ti traže još nešto,pa još nešto i tako u nedogled...

-Bože,kako ti o tome 'ladno pričaš!

-U stvari,to je najbolje što može da se desi.

-Ponovo...Šta?!

-Pa nisu valjda toliko ludi da ti ih tek tako vrate.Kad im više ne budeš trebao uopšte,otarasiće se i tebe,i njih,i svakog ko može da ih poveže sa tim.

-Ali zašto?!

-Stvarno,stvarno,stvarno si glup!Znaš ko su,znaš kako izgledaju,čak im znaš i imena,naravno da će hteti da se otarase svega i svakoga ko može da im naudi.Oni posle nemaju nikakvu garanciju da nećeš da ih tužiš.

-Pa mogu i sad da ih tužim,zar ne?

-Naravno da znaju da nećeš da to uradiš dok se ne uveriš da su ti deca bezbedna.

-U pravu si.

-Kao i uvek...

-I posle sam ja uobražen.

-Sve jedno,zovi ih!

Pozvao sam onaj broj o sad mi se javila Elena.

E:Nemoj samo da kažeš da si već završio!

Ja:Zašto?

E:Jer je prosto nemoguće da to završiš za par minuta!

Ja:Zašto?Ja sam ipak svemoguć.

E:Ne verujem ti.

Ja:Ne moraš,tvoj problem.

E:Kako si odjednom toliko opušten oko toga!?

Ja:Shvatio sam da prokleta knjiga nije važnija od sopstvene dece.

E:Zašto imam neki osećaj da nešto muljaš?!

Ja:Draga,svi imaju takav osećaj blizu mene.

E:Kako god...Isto mesto?

Ja:Važi.

E:Čekamo te tamo.

Ja:Oke,vidimo se.

-Koje je to isto mesto?-pitao me je ćale kad sam prekinuo.

-Zar ti niko nije rekao da je nekulturno prisluškivati tuđe razgovore?!

-Ako ti to možeš da radiš,i meni se oprašta u nekim situacijama,zar ne?

-Kako god,nije važno gde je.

-Trebalo bi da mi kažeš.

-Šteta što neću.Moram da idem,daj mi knjigu.

-Neću dok mi ne kažeš gde je to ,,isto mesto''.

-Molim?!Pa ovo je tvoja ideja,ne moja!

-Ipak hoću da znam.

-Oh,Tajm skver,zadovoljan!?

-Aha...Ipak nije toliko glupa.Ne možeš ništa da uradiš pred mnogo ljudskih bića.

-Mogu i te kako!

-Ali nećeš.

-Daj mi samo jedan dobar razlog da to ne uradim!

-Evo ti najbolji mogući...Pored svega da je zabranjeno i tako to,najbolji razlog je da ja tako kažem.

-Ala ti je neki razlog...

-Probaj da to uradiš,pa ćeš da vidiš.

-Kako god,daj mi prokletu knjigu!

Otvorio je ona vrata u zidu,iskucao neke brojeve,izvadio je onu knjižurdu,pa mi je pružio i rekao:

-I ne pravi gluposti!

-Pokušaću...

-Nema pokušaću,samo dobro.

-Izvinjavam se,gospodine.Dobro gospodine,neću da pravim gluposti,gospodine.

-Tako je bolje...Idi sad.

-Ćaos!

Hvala bogu,sad bar mogu da mislim na miru.Ni ne kapiram kako je uspeo da sazna šta se dešava,ali ipak je on jedan i jedini,pa...Ono dvoje su bili na istom mestu kao i pre par minuta.Očigledno im je nešto bilo sumnjivo (kome i ne bi?!),tako da mi onaj ludak nije dao ni da se približim dok me nije pogledao iz svih uglova.Kad to kažem,mislim bukvalno,zagledao me je sa svake strane,kao da traži nešto.Kad se konačno nije uverio da nisam opasan za njegovu dragu(bljak!),pustio me je da priđem.Spustio sam,tačnije bacio knjigu pored nje i rekao:

-Ja sam uradio svoj deo,uradi i ti svoj.

Nasmejala se sarkastično,a onda rekla:

-Šteta,ali ne može tako.

-Šta?!Pa dogovorili smo se!

-Dogovorili smo se da ćeš da uradiš šta hoću.

-Ja se ne sećam da je bilo tako!

-Šteta,ali tako je kako je,treba mi još jedna uslugica.

Lepo je rekao,u pravu kao i uvek.Šta li ćeš sad da smisliš,crvena veštice?!

.....................................................................
Helo agen!Pa kako ste mi vi?Nemam ništa pametno da dodam,tako da...Bye!Lysm!

SweetyEvil