-Pa da li si ti normalan!?

-Ne znam zašto se toliko ljutiš zbog jednog običnog automobila!

-Džoni nije običan automobil!

-Džoni?!Samo nemoj da mi kažeš da si kolima dao ime!

-Pa šta je to čudno?!Moram nekako da ga prepoznam na ulici!

-Brate,ne izlazi on tek tako u šetnju a i da se to desi,neće da ti se odazove kad ga nazoveš imenom!U stvari,neće nikako jer je to samo prokleti auto!

-Prvo,nisam ti ja brat,nego otac,kao drugo,još jednom li Džonija nazoveš prokletim autom,razbiću ti glavu,a kao treće,ne pričamo o tome zašto sam ja njemu dao ime,nego zašto si ti tamo nekoj ludači dao moj,ponavljam moj,automobil!!!

-Naravno da sam joj ga dao jer su mi rođena deca važnija od prokletog automobila!

Prišao mi je i lupio me u glavu,a ja sam jauknuo:

-Au,zašto si to uradio?!

-Ja sam čovek od reči.Rekao sam da ću da ti polomim glavu budeš li ga još jednom nazvao prokletim automobilom,pa eto ga.

-Kako god,upalilo je,Toni i Lis su na sigurnom,sve je ok.

-Ne,nije!

-Ma daj,možeš da kupiš novi auto!

-Ako se tebi desi nešto,da li ja mogu da kupim novog sina?!Tako je,ne mogu!

-Čekaj malo...Ti mene upoređuješ sa jednom hrpom metala?!

-Džoni nije hrpa metala,nego Lambordžini,a i kad se uzme u obzir da je on duplo skuplji od tebe i da me ne dovodi na kraj sa živcima,onda vidi!I još jednom li ga tako nazoveš...

-Dobro,dobro,žao mi je što sam tvoj aut...

-Džonija!

-Ok,žao mi je što sam Džonija nazvao hrpom metala,ali ne trebaš to da primaš srcu.

-Naravno da hoću!Ti si ukrao moj automobil i odneo ga nekoj tamo kriminalki!

-To je bilo da spasim ono dvoje!Uspeo sam,i kraj priče,nećeš da crkneš zato što sam ja prokletoj Ruskinji dao tvoj auto!

-Naravno da hoću,od tuge!Nadam se samo da će da se dobro stara o njemu...

-Pre mislim da će da ga proda nekome.

-Daj,ne dodaj ulje na vatru!Ko zna šta će da bude sa njim,prodaće ga nekom drogerašu ili alkoholičaru koji će da ga slupa prvom prilikom!

-Ne brini,neće ona da ga proda za sitne pare,ako ga već proda,šrodaće ga nekom tajkunu koji će da ga drži u luksuznoj garaži,da mu kupuje nove delove svaki mesec,da mu toči najskuplje gorivo...

-Bolje bi mu bilo...

-Slušaj...Žao mi je,u redu?

-Nije u redu!Mogao si da me pitaš!

-Sve jedno mi ga ne bi dao!

-Naravno da ne bih,nego bih smislio neki bolji plan.

-Dobro,dobro,žao mi je i zato što te nisam sačekao i što sam dao tvoj aut..Džonija toj Eleni i zbog svega ostalog.

-I treba da ti bude žao!Znao sam da si ljubomoran na njega,ali...Ovo zaista nisam očekivao od tebe.

-Molim?!Zašto bih,dođavola,bio ljubomoran na tvoja kola!?

-On ima ime,a video sam ja da ti njega gledaš popreko,ali...Zaista nisam verovao da možeš da budeš tako zao i da mi to uradiš!Trebao sam da ga osiguram čim sam primetio da se ti ponašaš čudno u njegovoj blizini...

-Zar nemaš osiguranje za njega?

-Ne mislim o toj vrsti osiguranja,nego da ga bolje čuvam.Treba da te je sramota! Jadničak,sigurno ga je mnogo strah.Sam,usamljen,bez mene da ga čuvam...Ko zna šta će da mu urade ti krimosi!

-Da ga voze,na primer.

-A mozda i nešto gore!Možda će da ga rastave i prodaju delove,možda će...Joj,ne mogu ni da pomislim!Jadan on,sigurno mnogo pati...

-Alo,maloumniče,to je samo glupavi auto!

Taj kreten me je opet lupio.Digao sam ruke u znak predaje i rekao:

-Predajem se,sa tobom je nemoguće prepirati se!

-Kako god,ne znam kako ćeš da spavaš noću kad znaš šta si uradio!

-Ti si stvarno poludeo!To.Je.Automobil!Ne živo biće!Neće da mu urade ništa osim da ga voze,shvataš?!

-A šta ako ga slupaju?

-Pa nije smak sveta,moglo je da se desi i tebi.

-Ne pričaj tako,nikad ne bih dozvolio da se mom Džoniju desi nešto.

-Majke mi,ti si lud...

-A ti se uopšte ne kaješ za to što si uradio!

-Da znaš,u opšte se ne kajem!Spasio sam svoju decu tako što sam tim idiotima dak tvoj glupi automobil!Ako trebam da biram između njih dvoje i tvojih kola,izbor je logičan!

-Šta god,bolje idi dok ne uradim nešto loše!

-Ali...

-Rekoh ti da ide!

-Ugh,ti si stvarno nemoguć!-viknuo sam i izašao iz njegove kancelarije,naravno,uz besno udaranje vratima.

I sad je zvanično,otac mi je poremećen.Dakle,bilo je ovako...Elenina ,,uslugica'' je bila da joj dovezem onaj crni Lambordžini koji moj otac toliko voli i onda će da mi da Tonija i Lisu.Začudo,ispunila je obećanje i ja sam se sav srećan vratio kući,ali kad je čuo šta sam im dao u zamenu,skroz je poludeo.Znao sam da mnogo voli ta kola,ipak ih svaki mesec vozi kod mehaničara za ,,svaki slučaj'',stalno mu menja delove,čak ga i sam pere,iako može da plati bilo kome da radi to za njega.To stvarno nisam kapirao,lik je milijarder,a sam pere svoje automobile,i to svih pet!Kad sam ga pitao zašto to radi,rekao je da nema poverenja da će iko drugi uraditi to dobro kao on.Čista glupost,ali šta je tu je...Takođe sam znao da mu je taj Lambordžini najomiljeniji od svih,ali ovoliko...Mislim,dao je kolima ime!Alo,ime!Inače,sad me mrzi iz dna duše jer sam njegov dragi autom...Izvinjavam se,Džonija,dao Eleni!Kažem ja da je on skroz skrenuo,evo i dokaza!Ušao sam u sobu i ponovo zalupio vrata.Sreća onoj lujki i njenom dragom mužu da Toniju i Lisi nije falila ni dlaka sa glave,inače bi zaista bilo problema.Dao sam ih Andrei da ih stavi da spavaju,a ja sam dotičnog gospodina obavestio šta je bilo da ne pomisli da mu je neko ukrao kola i...Pa,desilo se to što se desilo.Lik je definitivno skrenuo!Ko još daje ime kolim?!I još on upoređuje mene i kola!Pa sad zaista ne mogu da verujem!Ja mu značim kao ta gomila gvožđa i plastike! Dobro,priznajem da su to opako dobra kola,ali...Ovako burnu reakciju nisam očekivao.Totalni ludak...Odjednom sam čuo neku viku,tačnije njegovo dranje napolju.

-Šta radiš opet,idipte jedan?!-promrmljao sam za sebe i izašao da vidim šta se dešava.

Naime,gospodin je stajao ispred neke dvojice iz obezbeđenja i drao se iz petnih žila.Iskreno,koliko god to bilo glasno,ja nisam razumeo šta priča.Ko pećinski čovek...

-Alo bre,šta radiš to?!-pitao sam besno kad sam stao ispred njega.

Jadni oni ljudi,žao mi je što imaju ovog ludaka za šefa.Mislim,stvarno,koji se još šef toliko dere na zaposlene?!Stvarno jadni ljudi,čini mi se da će da ogluve od njega.

-Šta ćeš ti ovde?!Marš u sobu!-viknuo je.

-Nema šanse dok mi ne kažeš zašto se derešna ove jadne ljude kad ništa nisu uradili!

-Ja im dajem platu,tako da ću i ja da se derem na njih!To nije tvoja stvar!

-E baš jeste,reci mi!

-Ok,kad si navalio...Ti si razlog!

-Za šta sam ja opet kriv?!

-Samo sam hteo da pitam ove maloumnike odakle im ideja da te puste da tek tako odeš sa mojim kolima,podvlačim mojim,i da ih daš nekoj tamo!

-Odakle su oni znali šta ću ja da uradim sa tvojim kolim?!

-Sve jedno,kako su mogli da puste nekog drugog osim mene da ode sa mojim kolima,a još znaju da taj neko nema vozačku dozvolu?!

-Pa...Nećemo sad o tome...

-Ok,onda ću da otpustim ovu dvojicu i kraj priče.

-Šta?!Pa ne možeš da ih otpustiš kad sam ja kriv!

-Zašto ne?Mora neko da bude odgovoran,tako da...Ili priznaj šta si uradio ili...

-Ok,ok,reći ću ti!Rekao sam im...

-Šta?!Nemam ceo dan!

-Tačnije noć.

-Kako god,šta si uradio?!

-Rekao sam...Da sam ti.

-Molim?!

-Predstavio sam se kao ti,i onako ličimo,a ovih dana se oblačiš normalno,tako da sam malo imitirao tvoj glas i eto ga.

-Šta si uradio?!

-Čuo si me.Ja sam kriv,ostavi njih na miru.

-Joj,šta ću ja sa tobom?!-uhvatio se za glavu i otišao.

-Momci,žao mi je zbog ovoga.-rekao sam onoj dvojici i otišao.

Morate priznati da je to bio genijalan plan.Mogu bilo gde da prođem kao on.Jedini problem ja samo što me on sad mrzi i da ja nikako to ne mogu da popravim.Ili,možda mogu...Kad sam ušao u dnevnu sobu,čuo se telefon.Opa,gospodin je zaboravio mobilni!Prvo sam mislio da mu ga odnesem,ali sumnjam da će mi dozvoliti da mu se i približim,a kamoli išta drugo,zato je bolje da mu prenesem kasnije.Nisam ni gledao ko je,samo sam se javio:

Ja:Halo?

N.N.:Jel još važi dogovor za sutra?!

Ja:Kakav dogovor?!

N.N.:Samo nemoj da mi kažeš da si zaboravio!

Ja:Izvini,ali...

N.N.:Stvarno si zaboravio da sutra trebaš da mi pomogneš sa onim likom,znaš već...

Tad mi je pala najluđa ideja u životu...

Ja:Aaaa,to!Ne brini,nisam zaboravio,važi sve,samo me podseti gde.

N.N.:Ma onaj restoran na Volstritu,znaš gde je,često tamo izlazimo...

Ja:Da,da,da,sećam se...Važi,u koliko?

N.N.:Sutra uveče.

Ja:Važi,dolazim u osam,može?

N.N:Važi,samo da te pitam nešto...Da nisi ti možda prehlađen ili nešto?

Ja:Ne,zašto?

N.N:Ne znam,malo ti je čudan glas.

Ja:Ko zna,nemam pojma zašto.Kako god,vidimo se sutra!

Pa,tupane jedan,u šta si sr uvalio ovaj put?

.....................................................................
Helou!Ništa za kraj,vidimo se again XD

SweetyEvil