Znate onaj osećaj kad ne možete da verujete svojim očima?Pa ja sad znam zahvaljujući ovome.Ispred,bukvalno ispred vrata,je stajao nov novcijati motor,tačnije Honda.Oduvek sam hteo da vozim motor,samo...Mama nikad nije htela da ja radim takvo nešto,navodno zato što sam smotan za takve stvari i da neće da poginem samo da bih osetio malo adrenalina.Joj,koji smor od žene!Inače,tetka je znala za to i uvek ju je nagovarala da mi to dopusti,ali šta da se radi kad je toliko tvrdoglava.Počeo sam da skačem ko malo dete kad dobije igračku,ponovo bukvalno...Ah,postajem pravi bukvalista.

-Ti si mi definitivno omiljena tetka!-ponovo bukvalno,sam vrištao i grlio je

-Znam,ja sam jedna i jedina,zato ne trebaš da me ugušiš.-rekla je tihi pokušavajući da dođe do daha.

-Ne,ženo,ti si luda!-čuo se mamin vrisak iza nas kad je izašla.

-Zašto,sis?

-Pa odakle ti ideja da njemu kupuješ motor?!

-Dečko je već dovoljno mator da može da vozi,zar ne?Mislim,ima 26 godina,to je sasvim dovoljno za vožnju.

-Ali on nema ni vozačku!

-Hah,kao da je teško položiti taj ispit...

-Nema šanse da ga pustim da sedne na to čudo!

-Prvi put da se slažem sa tobom,Lara.-ubacio se moj dragi otac kad je izašao i i dalje je nešto kucao na onom prokletom telefonu.

Kako uopšte vidi kuda ide?!Mislim,izgleda kao da uopšte nije tu,bar ne psihički.I šta se on uopšte meša?!Koliko se sečam,nas dvojica ne bi trebali ni da razgovaramo.

-Niko te nije pitao za mišljenje.-odbrusio sam mu zagledajući motor sa svih strana.

Digao je pogled i prostrelio me njime.Ajoj,kako njemu pogled može da bude strašan...Sad se u raspravu ubacila i tetka:

-U pravu je.Niko nije pitao ni tebe,moronu,a ni tebe,Lara.Apsolutno me nije briga šta mislite o ovome.

-Može da pogine!-rekla je mama histerično.

-Naravno da ne mogu,čak i da hoću.Tužno je to,ne možeš čak ni da se ubiješ ako ti nešto nije po volji...-promrmljao sam.

-Ne lupetaj!Kako možeš da pričaš takvo nešto!?

-Prosto mi se može...To je samo činjenica,zar ne?

-Kako god,nećeš ni da priđeš blizu tom čudu,šta ako udariš nekog i ubiješ ga?!

-Ja neću da te vadim onda,samo da se zna.-dobacio je znate već ko.

-Ni ne moraš,moronu.-zarežala je tetka Riv,pa mi prišla i zagrlila me preko ramena-Niko neće da dira mog Reksija,makar morala da prebijem načelnika policije.

-Pa da dobijem otkaz?-sad se i Kameron ubacio.

-Nije to toliko važno ako nećak treba da mi ode u zatvor.Naći ćeš ti drugi posao,Kam,nećeš imati problem sa tim.

-Ah,ženo,ti si nemoguća...

-Ti si mene oženio,ne ja tebe,mili.

-Kako god,sve jedno ne znam kako još čuvam razum pored tebe.

-Znaš moj moto,ako si lud,ne brineš.Poludi pa idemo da se zabavimo.

-Lujko!-rekao joj je i zagrlio je oko struka.

-Romantično,a ja sad idem da isprobam ovu lepoticu.-rekao sam i seo na motor.

-Silazi,smesta!-vrisnula je mama i krenula ka meni,ali ju je gospodin iz NY uhvatio za rame i rekao joj:

-Pusti ga,nek se razbije,pa neće više da pravi gluposti.

-Da li si ti norm...Pa naravno da nisi,znam to!Kako možeš da tajvo nešto uradiš sinu?!

-Šta?Ne teram ga ja da radi to.

-Ali trebaš da ga sprečiš!

-Zašto bih se mučio?Kad se opeče,neće više da prilazi vatri,zar ne?

-Ako ikad počne da se drogira,ti ćeš isto da kažeš?!

-Naravno,i da hoću ne mogu da ga nateram da radi nešto što neće,tvrdoglav je na tebe,zato se opusti i gledaj.

-Koji si ti idiot...Rekse,ako pogineš,ubiću te,tako mi svega!

-Oke,važi!

-Bar stavi kacigu!

-Odakle mi,dođavola,kaciga?!

-Ne znam,ali nećeš to čudo da voziš bez kacige!

-Mama,ne brini ti za mene...Vidimo se!-viknuo sam i upalio motor.

Oh,kakav je to veličanstven osećaj...Adrenalin udara u glavu gore nego viski.Tetka,ti si car!Da li neko vozi motor bez kacige ili bilo kakve zaštite 200 na sat?Naravno da ne,bar ne niko osim mene.To nigde nema osim ovde.Ah,da,da napomenem da je ograničenje 70...Alo,deco,ko vam je rekao da se prelazi na zeleno?!Zar pešaci ne trebaju da sačekaju da se pojavi onaj crveni čoveluljak?!Eh,to se zove nepoznavanje propisa...Kako god,zamalo da ubijem grupicu dece koja se,bar kako sam ja skapirao,vraćala iz škole.Trebali bi zaista da uvedu u škole učenje propisa u saobraćaju,nije ni čudo da toliko dece gine na ulicama kad ne znaju ni koji čovečuljak kaže da možeš da pređeš ulicu!Mislim,logika,crveno znači opasnost,dakle kaže da je opasnost prošla za sad,a zeleno znači da je sigurnije na trotoaru.Samo ne kapiram zašto onaj zeleni hoda,a crveni stoji,zar ne treba da bude obrnuto?!Ko će da ga zna,ovih dana su proizvođači veoma kreativni ljudi...Lepo sam ja tako ludovao po ulici,samo...Bar deset ljudi je pogrešilo traku,zamalo da se slupam!Zar ovde niko ne zna propise?!Onda sam zamalo udario neku babu i rešio da na kraju vidim šta je sa tim ljudima,da nije danas dan nepoštovanja zakona!?

-Alo,ženo,jel si ti normalna?!-pitao sam besno kad sam zaustavio svoju mašinu.

Prvo je stajala nepomično i gledala me bledo drhteći,a onda je nasrnula na mene i počela da me udara torbicom:

-Ti,huliganu jedan!Takvi kao ti trebaju da provedu par godina u zatvoru da malo nauče da se ponašaju!Zar da ubiješ jednu staricu?!

-Pa nisam ja kriv što vi ne znate propise!-rekao sam pokupavajući da je odgurnem a da je ne povredim.

-Sram te bilo,roditelji te nisu učili ni kako se ponaša prema starijima!Propalico jedna,da bog da crk'o!

-Alo,stara,spusti loptu malo!

-Kako te nije sramota,bezobrazniče jedan!Mogla sam život da izgubim u ovim mojim zlatnim godinama!Umesto da sedim sa unuličima i pletem im rukavice,ja ovde jedva izvlačim živu glavu!Sram te bilo!

Odjednom nam se približio jedan policajac i pitao mirno:

-Gospođo,postoji li neki problem?Zašto napadatr tog mladića?

-Zamalo da me pošalje kod mog dragog Smita gore na nebo,nije mi se muž ni ohladio,a ja ću da doživim da me ubije jedan huligan!

-Ja vas ništa ne razumem...

-Kako ne razumete!?Lepo sam prelazila ulicu,sve po propisu,a on je naleteo sa onim motorom i skoro me udario,centimetri su me delili od srčane reanimacije!A ja sam samo pošla da kupim mleko za mačku i brašno da unucima ispečem kolače...Kuku,bože,uzmi me sad da više ne gledam ovaj odvratni svet gde žive bestidnici poput ovog huligana!

Ja sam prevrnuo očima na njeno prenemaganje,a policajac se nasmejao krišom i rekao:

-Dooobro,rešićemo ovo...Gospodine,gde je vaš motor?

-Eno ga tamo...-rekao sam pokazivajuči u pravcu svoje drage Hondice naslonjene na uličnu svetiljku-Ali ja stvarno mislim da nisam kriv.

-Kako nisi kriv?!Ti si mene zamalo udario,huluganu!

-Gospođo,nisam ja kriv što vi ne poštujete propise!

-Ja?!Ja sam lepo prelazila na zeleno i...

-Gospođo,izvinite što vas prekidam,ali odakle vama to da se prelazi na zeleno?!

Sad su me i ona i onaj pandur gledali kao najvećeg mogućeg ludaka,prvi se sabrao pandur i rekao mi,sad mnogo ozbiljnije:

-Naravno da se prelazi na zeleno,to svi znaju.

-Pa ja znam da se prelazi na crveno,to je valjda logično,zar ne?!

Pogledao me je još više zbunjeno i onda nekako pitao:

-Mogu li da dobijem vaše isprave?

-Sorry,brate,nidam poneo ličnu.

-Mislim na vozačku dozvolu,gospodine.

Nervozno sam prošao prstima kroz kosu i rekao zamuckujući:

-Pa...Kako da vam objasnim ovo...Ja...Nemam vozačku.

30 minutes later...

Ah,stvarno nisam u formi...Joj,crći ću...Pa ko i ne bi kad dolaziš sa druge strane grada?!Poslednjim atomima snage ulazim u dnevnu sobu i,kao što sam i očekivao,atmosfera je kao na pogrebu,samo je malko opuštenija nego kad sam otišao,što je bilo pre oko dva sata.Novo je da je gospodin konačno prestao da maltretira onaj telefon,a Valeri još nema.Svi su blejali u mene kao u poslednjeg idiota.Uf,kako ovo da ima kažem...

-Hej,ljudi,kako ste?-rekao sam sa najlažnijim mogućim osmehom,ali me je dotični odmah prekinuo.

-Šta si opet uradio?

Pa jel on to meni čita misli?!

-Nažalost,a sad odgovori.-rekao je iako ništa nisam pitao.

Nervozno sam prošao prstima kroz kosu.To uvek radim kad sam pod stresom,nervozan ili hoću da smislim neki dobar izgovor,u ovom slučaju sva tri.

-Pa,ovaj...Ko hoće da mi bude sponzor?

-Kakav bre sad sponzor?!-skočila je River gledajući me u čudu.

-Vidiš...Ja nemam neki stalni posao,a trebam da pkatim nešto kao...Kaznu,pa sam mislio ako neko ima za pozajmicu.

-A gde je motor?

-Onaj idiot ga je zaplenio.

-Koji idiot?!

-Ma neki pandur,i dao mi je neki papir,neki račun,valjda i,veruj mi,ima baš dosta nula.

-Daj da vidim!-naredila je i ne čekajući da je poslušam,otela mi je papir koji sam upravo izvadio iz džepa.

Čitala je nekoliko trenutaka,a onda joj je vilica udarila u pod.Sigurno je videla cenu na kraju...Gledala me je bledo,a onda gurnula papir u ruke njujorškom idiotu i izašla protenstantno iz sobe.Kuku,šta će sad da bude?!I on je neko vreme litao onaj papir,a onda se nasmejao i rekao:

-Au,baš dosta nula...

-Šta?!Šta piše?!-pitala je mama zavirujući preko njegovog ramena.

-Čekaj,Lara,sad ću da pročitam naglas...
,,Ova kazna se izdaje osumnjičenom blabalblabla datuma blablabla,vozilo to i to,registracije te i te,u toliko i toliko sati,zbog kršenja sledećih propisa:

-vožnja motornog vozila bez kacige ili ikakve zaštite

-vožnja bez odgovarajuće dozvole za upravljanje gore navedenog motornog vozila

-nepoštovanje signalizacije na putu u više navrata

-voženje pogrešnom trakom u više navrata

-izazivanje lančanog sudra

-protivljenje sprovođenju zakonskih mera

-napad na službeno lice

Bože,pa šta si ti sve uradio za jedno popodne.

-Ja pola od toga ne znam šta znači.-rekao sam smoreno.

-Prevešću ti...Pobio si se sa policajcem,nisi dao da ti uzmu motor,prošao si kroz crveno,više puta,išao si pogrešnom trakom,izazvao sudar,vozio bez kacige i dozvole...Mislim da je to sve.

-Nisam izazvao nikakav sudar!

-Pa očigledno jesi,čim piše ovde.

-I nisam se pobio sa policajcem,možda sam ga samo udario jednom ili dva puta,ali ne prejako.

-Kako god,bolje da ne čitam cenu...

-Pročitaj ili daj meni!-rekla je mama pokušavajući da mu otme papir.

-Smiri se,Lara,nismo u kamenom dobu,barem ne više,pročitaču...Pet hiljada.

-Pet hiljada čega?!

-Koliko ja znam,naša valuta je dolar,ispravi me ako grešim.

Pogledala me je sa nevericom,a onda vrisnula:

-Lepo sam vam rekla!-i izašla kao i njena draga sestra pre samo par trenutaka.

Na kraju,ostali smo samo nas dvojica.Bio sam na izmaku snage zbog prokletog pešačenja,što moraš da radiš ako nemaš kola,ili motor,na primer,pa sam se zavalio u fotelju i počeo da motam kanale.Seo je preko puta mene i rekao:

-Stvarno ne verujem da si napravio ovakvu glupost.

-A šta si očekivao?Ne bih bio ja da ne napravim neku glupost u 24 časa,a i nisam ja kriv što sam do sad živeo u neznanju.

-Kakvom neznanju!?

-Od kad to crveno znači stop?!

-Oduvek,koliko ja znam.

-Ma da,koja glupost...Totalno nelogično!

-Mislim da nikad neču da skapiram tvoju logiku.

-Neću ni ja tvoju.

-Šta sam opet uradio?!

-Pa ne vidim Valeri ovde.

Na te reči mu se lice naglo smrknulo i hladno je rekao:

-Nije se još vratila...

-Mogao si da ideš da je potražiš,možda je u nevolji!

-Ne mešaj se u moj privatni život,bolje misli o svojom problemima...

-Nije da ih nemam,ali opet vam je venčanje za mesec dana.

-Kako god,nek se izduva,pa nek se vrati.

-Ok,odoh ja da spavam!

-Ovako rano?!Pobogu,tek je sedam!

-Pa šta,umoran sam od ovoliko stresa,laku noć!

Tako sam ja lepo leg'o i komirao se istog trena.Ah,ovako da budeš umoran...Kad sam se probudio,nikog nije bilo u kući.Vrata su bila zaključana,a nigde nije bilo žive duše.Jel sam ja to u nekon hororu ili je ovo skrivena kamera?!Prošao sam još malo kroz kuću i video papirić na kome je pisalo nešto:

Dušo,žao mu je što sam onako burno reagovala,bila sam previše zabrinuta,nadam se da mi opraštaš.Htela sam da ti kažem samo da su Riv,Kam i momci otišli kući,ona dva idiota su otišli da traže Valeri jer se još nije vratila,a ja sam otišla do prodavnice da kupim neke stvari za večeras.Samo da napomenem da večeras moram da te upoznam sa nekim.Još jednom se nadam da mi opraštaš za ono juče,

Voli te
Mama

Koga će sad da dovede,dođavola!?I gde se to Valeri izgubila?Ljudi,meni ovde ništa nije jasno...

.....................................................................
Oh,so sorry jer kasnim,ali znate već,obaveze...Nadam se da ste mi,svi ok,vidimo se sutra :D

PS:Tooooo,vikend! :D

SweetyEvil