-Nej,izvini,nisam stigla da napravim išta za večeru,možeš li malo da sačekaš?-čuo se mamin zvonak glas iz kuhinje-Reks če da ti pravi društvo.

Da,mama,idi ti u kuhinju,a mene ostavi sa ovim idiotom...Najpametnije što si uspela da smisliš!Pa dobro,valjda ću bar uspeti da shvatim zašto mi je ovaj lik toliko neobičan.

-Ne brini,ne moraš da žuriš!-doviknuo joj je i zavalio se na kauč kao da je u svojoj kući.

Dobro,druže,možda se ti osećaš dobrodošlim,ali definitivno nisi dobrodošao.Pažljivo sam seo preko pita njega i trudio se da ga ne gledam jer sam znao da ću garant da se zabuljim u njega,ili zbog kose,ili zbog očiju.Ziljao sam okolo,svugde osim u njega,kad san primetio da me on čudno gleda,kao da mi proučava svaki deo tela.Pogledao sam ga zbunjeno,a on,ko da mi je pročitao misli,rekao je:

-Imaš mnogo čudne oči.

Aha,vidi ko mi kaže...Kako god,odgovorio sam mu kratko:

-Znam.

Kad odgovoriš nekome kratko i jasno,to znači da ne želiš više da razgovaraš,ali je ovaj toliki idiot da ništa ne kapira!Nastavio je da ispituje:

-Jel su ti to sočiva ili...

-Ne,prirodne.

-Zaista neobično...Nego...Jel ti živiš ovde ili...

-Ne,u Njujorku.

-Imaš svoj stan?

-Ne,živim sa ocem.

-Stvarno?!

-Zašto,zar je to toliko čudno?

-Ne,samo...Većina osoba tvojih godina želi što pre da se osamostali.

-Pa nisam tolika budala da se odreknem trospratne vile na Menhetnu sa poslugom,bazenom i svime zbog samostalnosti i drugih gluposti.

-Zašto si onda ovde?

-Došao sam mami u posetu.

-Lepo...

Bože,koji smor od čoveka!Jel on zna kas treba da ućuti?!Ha-ha-ha,vidi ko mu kaže...Kako god,sve jedno je živi smor,šta njega briga gde ja živim,šta radim,kakve oči imam?!Kako god,mama je konačno došla i njih dvoje su prijateljski razgovarali,ali vidim joj u pogledu,on se njoj sviđa.Ne,ne,mama,samo nemoj da se zaljubiš u ovog idiota!Kako sam skapirao iz njihovog razgovora,zajedno volontiraju negde,upoznali su se,sprijateljili,ona ga je pozvala na večeru,ali je on došao malo ranije pa joj je pomogao oko kupovine i sad je ovde.I lik me još čudno gleda!Mislim,šta je toliko zanimljivo na meni da me tako odmeravaš?!Ne podnosim kad me neko gleda ko opitnog miša!Dakle,mnooogo mi je neprijatno u njegovom društvu,em što imam čudan osećaj kad mi se približi,em što me gleda onako...Brate,ja ne mogu više!

-Mama,odoh ja da vidim šta je sa ono dvoje.

-Koje dvoje?-pitala je zbunjeno.

-Znaš ko,vidimo se!-rekao sam i istrčao napolje...

Dođavola,koliki moraš da budeš idiot da zaboraviš dvoje dece i psa?!Ja ovde neću da se vraćam ako će ovaj idiot da bude ovde,zato moram po njih.Vratio sam se i iz sobe pravac u Njujork.Opa,ko nam je to promenio stil?Eh,a ja sam se taman navikao na opuštenog njega...

-Ako će ona da tera inat,i ja ću.-rekao je ni ne okrećući se.

-Zašto?Šta se desilo?

-Ništa specijalno,osim što neće da me pusti u moju,pinavljam moju sobu.

-Kako misliš neće da te pusti?!

-Bukvalno.Zaključala se unutra i rekla mi da spavam negde drugde.

-Molim?!

Inače,da napomenem,ja sam se cepao od smeha jer je zaista bilo smešno.

-Nije smešno.-zarežao je.

-Ok,sorry...-uspeo sam pre nego što sam opet prasnuo u smeh.

Gledao me je besno i nešto sebi mrmljao u bradu sve dok se nisam smirio i rekao:

-Dobro,mnooogo mi je žao,ali si me sad baš nasmejao.Mislim,ponašate se kao deca.

-Ne mi,nego ona.

-Ma da...Ti nikad nisi kriv ni za šta,zar ne?

-Naravno da nisam,ja ne mogu da budem kriv za ovo!

-Naravno,ti sve uvek najbolje znaš i bajbokje radiš i nikad nisi kriv ni za šta,ti si savršen.

Ustao je i počeo da se šetka gore-dole i da mi objašnjava:

-Nisam ja savršen,ali sam sad definitivno u pravu!

-Ne,nisi.Zar ne misliš da si malo pregrubo odreagovao?Ipak,to je bilo samo zezanje.

-Nije baš smešno,ako mene pitaš.Dobro,odreagovao sam grubo i izvinio se,iako to skoro ni u jednom slučaju ne bi uradio,i ona me isteruje iz moje sobe!

-Znaš da si ti veoma posesivna osoba?

-Odakle ti to?!

-Pa malo previše naglašavaš to ,,moje''.

-Ne,nisam ja posesivan,samo hoću da naglasim da je ona osterala mene iz MOJE sobe!

-I evo ga opet...

-Nisam posesivan!

-Ok,ok,nisi,nemoj samo da vičeš toliko,dovoljno je što se i ja nerviram.

-Zašto se ti nerviraš,molim te?!

-Zato što je mama opet našla nekog idiota!

-Bože,pa nije valjda opet našla nekog dečka?!

-Kažu da su samo prijatelji,ali to uvek započinje tako,a i video sam kako ga gleda.

-Ok,zaista glupo od nje,ali u čemu je problem?

-Jednostavno,ne sviđa mi se taj tip.

-Naravno da ti se ne sviđa,samo si zabrinut za Laru i misliš da je on loš za nju.

-Ne,nije zbog toga,nego...Jednostavno se čudno osećam pored njega.

-Kako čudno?

-Prosto...Ma nema veze,glupost čista,sigurno je to samo jer sam zabrinut.

-A možda i nije,zato mi reci.

-Odakle tebi da nije?!

-Nemam pojma,moram prvo da čujem šta ti je čudno kod njega.

-Kao prvo,kosa.

-Zašto?

-Zato što je odvratna,izbljuvana,umislio je da liči na glumca,a ustvari liči na šargarepu!

-Dobro,nije toliko neobično da neko ima ružnu kosu,šta ti je još čudno?

-Oči.

-Zašto sad oči?!

-Jer su plave.

-Pa šta?!Koliko ljudi na svetu ima plave oči...

-Znam,ali ove su mnogo čudne,imaju neku čudnu nijansu...

-Dobro,šta još?

-Kad je blizu mene,osećam se nekako...Ne znam,neprijatno,kao da me neka jeza prolazi.

-Aha...

-A kad smo se rukovali,učinilo mi se kao da me je udarila struja...I da!Sve vreme me odmerava,ne znam zašto.

-Pa dobro,to može,a i ne mora da bude loše.

-Kako to misliš?

-Možda ti je neprijatno pores njega samo jer si previše zaštitnički nastrojen,a možda zato što ti instinkt govori da nešto nije u redu.

-Što se tiče instinkta,on trenutno drži ogroman natpis na kom piše:,,Oprez! Opasnost na vidiku!''.

-Dakle,možda nešto stvarno nije u redu sa tim tipom,tako da je najbolje da pazip na njega.

-A,ne,ja se tamo ne vraćam,makar umro!

-Opa,a šta je sa onim da nećeš ovde da uđeš nikad ako ti se ne izvinim?

-Još uvek čekam da mi se izviniš,ali mi je lakše da trpim tebe nego onog smarača!

-Ok,dobro,možeš da ostaneš.

-Nije da sam tražio dozvolu,ali ipak hvala...Prestao si sa opuštenim fazonom?

-Ako se Valeri to toliko sviđa,onda da.Hoću i ja malo nju da nerviram...

-Oh,dobro,odoh da odvedem ovo dvoje na spavanje pa da prošetam ovu džukelu.

-Setio si se posle par nedelja...Stvarno izvanredno!-ubacila se on vreća buva.

-Niko te nije pitao za komentar,džukelo jedna!-zarežao sam.

-Dobro,čupavac,ne moraš da se ljutiš.

-Nek budem čupav kolko god,bar mi ne smrdi iz usta!

-Kako god,jel ćeš da me šetaš ili ne?!

-Čekaj da odnesem ovo d oje na sprat...

To sam i uradio,pa stavio onoj džukeli povodac.Kad smo bili već na ulici,počeo je da cvili.

-Šta ti je,dođavola?!-pitao sam besno i zastao.

-Zadavićeš me,idiote!

-Neću,ne brini.

-Hajde tebi neko da stavi ogrlicu i da te vuče okolo!

-Ne brini,neće ništa da to se desi.

-Skini mi prokleti povodac!

-Pa da mi pobegneš i da ja posle budem kriv?!Neka,radije ću da te zadavim.

-Evo,kunem se u...Rep i uši da neću da bežim.

-Sigurno?

-Sto posto.

-Ok onda...-slegnuo sam ramenima i skinuo mu povodac.

-Hvala bogu,ponestalo mi je kiseonika!Gde idemo?

-Sve mi je jedno.

-Ok,idemo u pseći park!

-Kako god...

Nekako sam se dovukao za njim i džukac je počeo da trči ko mahnit po onom parku,a ja sam se zavalio na kednu klupu i bukvalno je zauzeo celu.Ne znam kako sam to uspeo,ali sam ja ipak Reks Konor Kiler,tako da sam nekako zaspao na klupi i sanjao nešto...Manje-više čudno.

.....................................................................
Zdravo opet!Mnoooogo mi je žao za ono danas,nisam ni primetila da nisam objavila nastavak...Izgleda da sam totalno off line vikendom XD.Kako god,vidimo se sutra,LYSM :-*

SweetyEvil