Ostavila sam ključ gde je stajao i vratila se onome zbog čega sam ovde. Bacila pogled na police dok nisam spazila neku malu kutiju. Uzela sam je, otvorila i unutra videla četiri iPhona i dva Samsunga. Pa čoveče, koliko često menja telefone? Bili su tu iPhone 6+, kao moj stari, iPhone 4 na kog sam se nasmejala zato što se sećam koliko se žalio i tugovao kada mu se pokvario. Zatim Samsung Galaxy A8 2018 i Samsung Galaxy S6.

Nisam neki ljubitelj Samsunga tako da sam uzela da pogledam zadnja dva iPhona. Jedan je bio iPhone X, ali mu je polomljen ekran zbog kog je Dušan sebi kupio iPhone XS Max, kog trenutno ima. I zadnji je bio iPhone 8+ kog sam ja rado uzela. Još plus beli. Pa ne može lepše.

Vratila sam ostale telefone u komodu i izašla iz kancelarije.

Najbolji deo ove kuće mi je svakako ovaj hodnik. Obožavam ga. Kada su nam gradili kuću, pre četiri godine, nakon što je mama preuzela dedin posao, ispostavilo se da će hodnik biti preširok tako da nismo znali šta ćemo s njim. Pa sam ja došla na ideju da tu napravimo nešto kao dnevni boravak, mada više je mesto za druženje.

Veći je od svih prostorija na spratu zajedno. Pre dve godine smo ubacili i klavir zato što je Dušan učio da svira. Pored klavira, tu se nalazi ogroman sto, garnitura, trosed i tri fotelje.

Takođe smo napravili i jedan deo za decu zato što nam većina kumova i rodbine ima malu decu. U prvom delu hodnika u koji se ulazi odmah sa stepenica se nalaze dve police za knjige preko celog zida, sto i dve stolice u čelu stola.

Sećam se da sam pre dve godine bila tu sa nekom drugaricom iz gimnazije. Nažalost, odselila se u Nemačku prošle godine, ali svakako ću je pamtiti po tom danu.

Uzele smo te dve stolice, stavile ih na sto i sele na njih. Nikog nije bilo kući, a ne znam ni zašto smo to uradile. Nismo bile normalne tako da smo verovatno to radile iz zabave. I kako sam ja ustala sam stolice ona je pala, ja se okrenula da je uhvatim i pala preko stolice.

Završila sam u bolnici sa polomljenom desnom rukom i napuklim rebrom.

Refleksno sam se uhvatila za ruku i protrljala je zbog sećanja na taj dan. Ali jeste smešno. Nisam ništa radila, ni pisala u školi mesec i po dana posle toga.

Ušla sam u svoju sobu, uzela karticu i ubacila je u telefon. Uključila ga i odmah instalirala Instagram. Posle par minuta čekanja ušla sam, ulogovala se i tamo su se već uveliko dopisivali u grupi.

danas 11:46

niiki.radoicicc je dodala _bozicic.a , ivkovic_vv

niiki.radoicicc: Ejj

mihailo_novicic: Ej Nika

niiki.radoicicc: Šta radišš

mihailo_novicic: Evo sad Tea otišla kući pošto je spavala kod nas

ivkovic_vv: Ee ljudii

noviicic_uros: Jooj Nika znaš da te volim, ali što si dodala ovog vamo...

ivkovic_vv: Što? Imaš nešto protiv?

noviicic_uros: Imam! Možda bolje da ne dolaziš danas... Verujem da ćeš imati dobro društvo i ovako

ivkovic_vv: Brate, šta je tebi odjednom? Jesam uradio nešto? Koliko znam nisam

niiki.radoicicc: Uroše smiri se. Znaš ko će se na koga naljutiti ako nastaviš

noviicic_uros: Jebote...

noviicic_uros: Oke... Izvini

ivkovic_vv: Vi ste čudni. Al oke.

ivkovic_vv: Svejedno neću moći večeras da dođem, a verovatno ni sutra... Moram po neke stvari u Beograd, tako da ću verovatno i prespavati tamo.

_bozicic.a: Jao da... Ja zaboravio da ideš danas. Svejedno, ja ću vam doći. Ne brinite se heheh.

kecmanovic__: Ja ću isto doći

noviicic_uros: Zar nemaš smenu kod nekog dede večeras? Siguran sam da ćeš se lepo provesti. Taman kad budeš dolazila od tih para nam kupiš po pivo pa da nazdravimo za novostečen posao, a?

marko.kovacevic: To je bilo nisko brate...

kecmanovic__: Puši ga Uroše

noviicic_uros: Oo... Mislim da je to tvoj posao

niiki.radoicicc: Okej... Da li se neko čuo sa Teodorom? Nedostupna je...

adamovic.d: Crko joj je telefon xd

noviicic_uros: HAHAHAHAHAHAHAH

adamovic.d: Znam... Otišla je da uzme neki moj stari. Sad će ona

adamovickaa: tu samm

niiki.radoicicc: O hvala bogu...

adamovic.d: Reče ja

adamovic.d: Koji si mi uzela?

adamovickaa: 8+

adamovic.d: Tako sam i mislio...

niiki.radoicicc: Ljudi možemo li danas malo kasnije? Tipa oko pola devet. Moram sa mojima do Novog Sada na neku večeru...

adamovickaa: meni odgovara

niiki.radoicicc: Super. Tea očekujem te oko pet ispred moje kuće. Dođi kolima. Ideš s nama.

adamovickaa: a jel? Ko ti je rekao to?

niiki.radoicicc: Ja sam rekla. Ne zajebavaj me i kreni.

adamovickaa: dobro... Ljudi vidimo se onda u pola devet

noviicic_uros: Vidimo se Tea

_bozicic.a: Ćao Teice <3

Jebote, ubiću ovog Uroša.

Još samo da Vuk sazna da si zaljubljena u njega.

Nisi mi to rekao...

Pomiri se sa sudbinom. Ljubav ne bira.

Jebem ti ja ovaj glasić. Moram s Nikom da pričam...

"Nika?".

"Molim?", rekla je iznervirano.

"Šta ti je sad?", pitala sam je.

"Nemam šta da obučem. Rekli su mi da nije baš svečano, ali da ne obučem baš šorc. A ja ne znam šta im to jebeno znači!", krenula je da mi se dere u slušalicu.

"Ajde dođi ovamo. Naći ćemo zajedno nešto kod mene", rekla mi je da dolazi i spustila slušalicu.

Ušla sam u ormar i otišla do dela sa košuljama, kada je Nika u belom šorcu i crnoj majici uletela kroz vrata.

"Evo me", rekla je i pala na kolena zadihana.

"Idi u kupatilo umij se, biće ti lakše", rekla sam joj i pomogla da ustane. Otišla je u kupatilo dok sam joj ja izvadila tri košulje i dvoje farmerki. Nije prvi put da joj biram šta će obući za poslovne večere njenog tate.

Tata joj je advokat, a mama joj radi u mojoj gimnaziji kao nastavnica engleskog, a i meni je bila razredna. S njom o svemu može da se priča. Kako o školskim, tako i o problemima u životu.

Kada sam tek upisala gimnaziju, ona je bila tu za mene i pomagala mi da se uklopim. Moja mama je još bila pod velikim stresom i nije mogla baš najbolje da iznese ulogu majke, ali je ne krivim. U svakom slučaju sam imala prijatelje pored sebe što mi je jedino trebalo tada.

Sada smirenija, Nika je ušla u ormar i krenula da razgleda šta sam joj izvadila.

"Što ja idem s tobom?", pitala sam je kada je uzela crne farkerke iscepane na kolenima.

"Ja neću da ostajem na večeri. Tata mi je rekao da samo odem da se javim, čisto da budem pristojna, i da mogu da odem zato što će tamo biti i deca tih ljudi, ali oni imaju deset i osam godina tako da će oni ostati da se druže s Kristinom", Kristina je Nikina mlađa sestra. Napunila je devet godina pre manje od mesec dana.

"Zato ti ideš sa mnom, pošto oni ne mogu da me vrate kući do Bog zna kad, a ja moram da idem napolje tako da ćeš ti da ideš sa mnom i vratiš me ovamo".

"Ajde čekaj. Rekla si u pola devet da izađemo. A mi mozemo kući biti već u oko pola sedam. I ranije", rekla sam, a ona je iz ormara izvadila letnju, svetlo rozu košulju.

"Pa malo ćemo da svratimo do nekog tržnog centra ili časkom do Beograda. Moram ipak poklon da ti kupim", rekla je dok sam ja samo odmahnula glavom i ostavila je da se presvuče.

Pošto mi se kosa osušila na suvo bila je ogromna, tako da sam uzela peglu i sela ispred stola za šminkanje u nadi da ću uspeti da je ispeglam.

Posle deset minuta Nika izlazi iz ormara u sasvim drugoj garderobi od one koju je izabrala. Obukla je crne farmerke, belu košulju i kožnu jaknu. Da... Ovo joj bolje stoji.

"Predomislila sam se", rekla je, nasmejala mi se i prišla mi. Uzela mi je peglu iz ruke i krenula da mi pegla kosu.

"Možda bolje da ne idemo u Beograd. Ako odemo, znaš da se nećemo vratiti do jedanaest", rekla sam i ona je klimnula glavom i nasmejala se.

"Da... Verovatno", nastavila je da mi pegla kosu u tišini dok sam ja razmisljala kako da joj objasnim situaciju vezanu za Vuka, ali u tome me je prekinulo zvono telefona. Nepoznat broj. Neko me zove preko skrivenog broja. Ako me Uroš opet zajebava ubiću ga.

"Halo", rekla sam iznervirano.

"Ee Tea, ja sam", jebaću ti mater. Barem zna da joj se nebi javila da me je zvala preko običnog. Kurva raspala.

"Imaš tačno trideset sekundi da mi kažeš šta hoćeš", rekla sam dok je ona sa druge strane ćutala.

"Trideset, dvadeset devet, dvadeset osam...", krenula sam da odbrojavam, zbog čega me je ona prekinula.

"Vidi. Izvini za ono. Znaš da nisam mislila ono što sam rekla. Nisam htela da te povredim samo sam bila iznervirana. Znaš kakva sam. Sad me Uroš naziva svime i svačim i i...", krenula je da cmizdri dok sam ja sad još više iznervirana nastavila da odbrojavam. Znala sam da nisam zapravo ljuta na nju već na Vuka zato što je poverovao u ono što je pričala. Uvek od sebe pravi žrtvu, ali znam da ću joj oprostiti. Samo sam htela da je mučim još malo. Zaslužila je, jebiga.

"Dvadeset jedan, dvadeset...".

"Izvini. Stvarno. Znala sam koliko te boli i rekla sam sve ono. Ponekad se stvarno i ponašam kao kučka", opa. Ovo priznanje nisam očekivala. Nikol me je sve vreme gledala i pratila reakciju mog lica.

"Nadam se da shvataš šta si uradila".

"Znam i jako mi je žao. Molim te. Da li možeš da mi oprostiš?", jebiga, ali ja ne znam da se ljutim. A Uroš će zbog ovoga da mi ispere mozak.

"Dobro. Ali molim te nemoj više to da radiš. Jako me je zabolelo to što si rekla".

"Neću, obećavam", znam ja to njeno obećavam.

"Nemoj da obećavaš ono što ne možeš da ispuniš", rekla sam i ne sačekavši njen odgovor prekinula vezu.

"Ko je to bio?", pitala me je Nika dok je sebi krenula da uvija krajeve kose peglom.

"Marija", rekla sam, na šta se ona odmah okrenula ka meni.

"Šta hoće?", ispričala sam joj šta mi je rekla i kada sam rekla da sam joj oprostila spustila je peglu na sto i lupila se rukom po čelu.

"Drug ti neće biti zadovoljan".

"E pa nisam mu ja deda mraz pa da mu ispunjavam novogodišnje želje. Znam šta radim", rekla sam iako ni sama nisam bila sigurna u svoje reči.

"Pa dobro. Kako ti hoćeš, ali hajde da ne pričamo više o njoj. Juče me je jako iznervirala. Kako ona tako i Vuk. Pu koji debil", rekla je i nasmejala se dok sam ja ostala skamenutog izraza lica.

"Nika moram nešto da ti kažem", rekla sam, ali nas je prekinulo mamino dozivanje sa stepenica na kolače.

Sišle smo dole, jele i kad smo malo odgledali televizor u dnevnoj sobi sa Dušanom već je bilo petnaest do pet. Nisam htela opet da započinjem temu sa Vukom. Imam vremena za to. Rećiću joj u Novom Sadu.

Niku je zvala mama i rekla joj da Kristina hoće da ide s nama, tako da smo morale da krenemo da bi otišle po nju.

Uzela sam ključ od mog Aston Martina što mi je samo po sebi naslikao osmeh na lice. Javila sam se mami i izašla iz kuće. Dunuo je vetar tako da sam se naježila.

Sela sam na vozačko sedište, Nika na suvozačko, ubacila ključ na mesto i spustila krov kako bi Kristina mogla da uđe kasnije.

Izašla sam iz dvorišta i krenula ka Nikinoj kući. Nika je uzela CD sa mojim narezanim pesmama i ubacila ga.

Kada je krenula pesma od Taylor Swift i Zayna I don't wanna live forever, odmah smo krenule da pevamo pošto smo je učile napamet. Bukvalno.

Stala sam ispred Nikine kuće gde su nas već čekali Kristina i Nikin tata. Stišale smo muziku, pošto je bila pojačana do kraja, pa se pozdravili sa njihovim tatom koji je Kristinu podigao i prebacio na zadnje sedište.

"Tea voziš na Vrdničku kulu. Bili smo svi zajedno u tom restoranu par puta. Sačekajte nas tamo pa onda vas dve idite gde hoćete", klimnula sam glavom, rekla Kristini da zaveže pojas i krenula.

Kris je sedela na zadnjem sedištu i igrala igrice na telefonu, a Nika je opet pojačala muziku i krenule smo da pevamo.

Been sitting eyes wide open behind these four walls, hoping you'd call
It's just a cruel existence like there's no point hoping at all

Baby, baby, I feel crazy, up all night, all night and every day
Give me something, oh, but you say nothing
What is happening to me?

I don't wanna live forever, 'cause I know I'll be living in vain
And I don't wanna fit wherever
I just wanna keep calling your name until you come back home
I just wanna keep calling your name until you come back home
I just wanna keep calling your name until you come back home

I'm sitting eyes wide open and I got one thing stuck on my mind
Wondering if I dodged a bullet or just lost the love of my life, oh

Baby, baby, I feel crazy, up all night, all night and every day
Give me something, oh, but you say nothing
What is happening to me?

devoted to