Nakon dvadesetak minuta smo se vratili u auto. Ja sam rekla da ću voziti, zato što mislim da Uroš trenutno nije u stanju za to. Teško mu je da prihvati to kao istinu. Verovatno je preko toga prešao kao ja preko svojih problema.

Nije.

Ostaviš ih za kasnije. Sada ga je sve stiglo. Bol je zamenio besom, a bes je iskaljivao na Mariji. Da mi ovo sada nije rekao, verovatno bi to držao za sebe i ćutao bi. Mučio sebe iznutra. Želi da završi priču iako ja mislim da nije dobra ideja. Mislim da će mu biti previše, ali on navaljuje. Kaže da će mu biti lakše, a ja ću sve uraditi samo da njemu bude bolje.

Već smo se uključili na autoput tako da imamo još dva sata do kuće. Dovoljno vremena.

"Sutradan sam raskinuo sa njom. Molila me je da to ne radim. Da se neće ponoviti. Pa sam smislio to da sam zaljubljen u Niku da bih je se rešio. Znaš da sam stalno govorio kako je slatka, tako da mi je to išlo u korist. Video sam kako joj se slama nešto u očima tada, ali sam joj ponudio da ostanemo prijatelji. Takođe znaš kako se nakon toga još više zaljubila u mene. I ja sam u nju, ali sam to skrivao. Nakon par meseci zaljubljenost je izbledela, ali je bol zbog onoga što je uradila krenuo da se pojačava. Tu smo ostali drugovi, sve do jedne žurke na koju sam otišao. Imao sam šesnaest godina tada.

Bila je žurka u klubu. Sin od nekog tatinog prijatelja je slavio osamnaesti rođendan. Bile su razne kurve tamo, ali bukvalno. Ne mogu ni da ti opišem kako su izgledale. Meni je pažnju privukla jedna devojka crne kose. Na prvi pogled mi se učinila poznatom, ali mi je bila okrenuta leđima pa nisam mogao da je prepoznam. Pričala je sa nekim likom i mazila ga po ruci. Kada se okrenula prema meni ostao sam ukopan. Marija je stajala ispred mene u malom crnom šorcu i grudnjaku. U glavi mi se samo ponavljalo to da ima samo šesnaest godina. Da je to devojaka u koju sam bio zaljubljen. Nisam mogao da verujem koga gledam. U koga se pretvorila.

Skupio sam snagu i izašao iz kluba dok je ona trčala za mnom. Tada se sva tolerancija koju sam imao prema njoj slomila. Tada sam je prvi put nazvao kurvom. Opet sam video kako joj se nešto slama u očima. Bolelo me je samo to što tu devojku više nisam poznavao. Ne znam ko je postala. Od te noći se posebno trudila da me vrati nazad. Pravila me je ljubomornim, iako nisam bio ljubomoran. Plakala je preda mnom da bi se sažalio. To je probudilo još veći bes. Šta god da je uradila mene bi nateralo da je još više zamrzim. Ne znam ni zašto sam sada krenuo da plačem. Tada sam bio šokiran i nisam dozvoljavao sebi da budem slab kako bih mogao da budem tu za tebe. I dalje mislim da nisam dovoljan nikome. Zato sam bio sa devojkama na jednu noć. Mislio sam da će svaka da me prevari, ostavi. Nemam više poverenja u ženski rod na taj način.

Jedino Niki mogu da verujem. Ne znam zašto, ali osetim nešto u vezi nje. Ne moja osećanja, već nešto dublje. Nešto što mi govori da trebam da joj verujem", glas mu se menjao. Na trenutke se osetila bol u glasu, na trenutak bes, sreća. Nisam mogla da verujem u sve što mi je ispričao.

Mariju poznajem ceo život. Od jaslica se družimo. Nisam znala da je sposobna da uradi tako nešto. Ne mogu da je zamislim kao... Kao kurvu.

Slika se izbistrila. Jasnije sam mogla da vidim mnoge stvari. Imena kojima je zove. To kako skreće sa teme svaki put kada se spominje njihov raskid. Ali štitio ju je. Branio ju je od svih pogleda punih mržnje koje bi joj upućivali. Branio ju je od nas. Znao je kako bi reagovali da smo znali istinu. Izmislio je celu priču kako je raskinuo sa njom zbog Nike. Na kraju je to ispala stvarnost. Zaljubio se. Zavoleo ju je. Ali će Marija zauvek biti ta koja mu je prva zabola nož u srce.

"Ti si svestan toga da ja posle ovoga neću smeti da je pogledam u oči?", pitala sam ga, na šta se on tužno nasmejao i klimnuo glavom. Ruke su mi čvrsto stezale volan da sam se zapitala u kom će trenutku da mi se slome prsti.

Put smo nastavili u tišini što mi je odgovaralo. Dao mi je vremena da mi se slegnu informacije. Ko bi rekao da sam pre samo dvadeset četiri sata bila na Havajima i uživala u suncu, a sada pokušavam da sve informacije saberem i složim na jedno mesto.

"Koliko ih zna?", pitala sam, a on je odmah znao na šta se moje pitanje odnosi.

"Niko. Samo nas dvoje. I ti".

"Hoćeš da kažeš da si sve ove godine ćutao i mučio muku sa time šta ti fali? Šta onaj ima, a ti ne? Zašto te je prevarila? Uroše, trebao si da mi kažeš. Rešili bi to zajedno. Ponašaš se tako hladno prema njoj. Smeješ joj se iza leđa i u lice. A čemu? Zato što te je prevarila sa nekim balavcem koji je jedva završio srednju školu. Gledaj na to iz drugog ugla, Uroše. Šta je ona sve izgubila kada te je prevarila?", pričala sam mu dok je on ledenog lica pogled usredsredio na put.

"Ne znam zašto toliko boli. Desilo se pre pet godina. Zašto još uvek ovako boli?", pitao je, te mu je glas opet pukao, a meni srce.

"Uroše. Držao si to u sebi toliko dugo. Pusti emocijama da te savladaju. Nismo uvek svi jaki. Nekad moramo i da pustimo emocije da nas vode. Da nas povređuju. Ako to znači da ćeš se isplakati, isplači se. Samo izbaci sve iz sebe", pokušavala sam da zvučim pribrano što mu je pomagalo da se sabere. Već u sledećem trenutku se desilo. Suze su mu napuštale oči brže nego što su nastajale. Bolelo me je videti ga ovakvog, ali je sada bio red na mene da budem jaka za njega.

Sve ove godine sam se bavila samo mojim problemima. Svima sam pričala sve. Nisam se obazirala da li oni imaju nešto meni da kažu. Bila sam sebična. Oduvek sam bila.

Toliko sam gledala sebe da sam zaboravila da pitam svoje prijatelje da li su dobro. Da li im nešto treba? Kako su? Oni su zanemarivali sebe kako bi pomogli meni, a ja njih da bih pomogla sebi.

Celim putem sam slušala kako Uroš jeca. Ne prestaje. Prebacila sam ruku sa menjača na njegovo koleno kao znak podrške. Želim da zna da sam tu.

Zar je i njega slomila devojka? Kako li nisam primetila da se lomi? Da tone sve dublje u rupu u svojim mislima. Da se gubi trag stare osobe koja je bio?

Ušla sam u našu ulicu i auto parkirala u njihovu garažu, pa iz gepeka uzela sportsku torbu i, kada sam primetila da Uroš ne izlazi iz kola, došla sam do njegovih vrata i otvorila ih.

Ruke je držao preko lica braneći mi da ga vidim. Sklonila sam mu ruke, te me je pogledao pogledom u kome sam videla koliko je slomljen. Duša mu je slomljena. Skrenula sam pogled sa njegovih očiju i usmerila ih u oblačno nebo kako bih zaustavila suze koje su mi polako maglale vid.

"Hoćemo kod mene? Mislim da nema nikoga kući", nemo je klimnuo glavom, pa sam mu pomogla da izađe iz auta. Prešli smo ulicu, pa ušli u moju kuću. Dušan je juče otišao na more tako da on nije tu, a mama je verovatno na poslu pošto je podne.

Seli smo za kuhinjski šank, pa sam mu dala šumeću tabletu zbog glave na koju se već duže vreme žali kako ga boli. Ubacila sam je u vodu, te mu pružila čašu. Oči su mu natekle. Ima vrećice iznad, i ispod oka, tako da izgleda kao da se tukao. Za to sam mu donela led, ubacila ga u dve kesice i stavila mu na oči, nakon što je popio šumeću tabletu.

Na pultu sam videla kutiju za picu, te je uzela, izvadila picu i jela dok sam posmatrala Uroša kako drži led na očima.

Ne razumem zašto sam to radila. Marija je ostala u našem društvu nakon njihovog raskida zato što smo se svi previše dugo poznavali da bismo nekog tek tako izbacili iz društva, mada se ona nikad nije uklapala. Pokušavala je na sve načine i ja sam to primećivala. U početku sam joj pomagala da se uklopi, ali je ona nakon nekog vremena prestala da se trudi, pa sam i ja.

Urošev i Marijin raskid nismo smatrali nečim velikim zato što su bili osmi razred. Mislili smo da su previše mladi da bi to potrajalo tako da smo znali da će se nakon nekog vremena razići. Kada mi je Uroš rekao da je raskinuo sa njom i rekao da je zbog Nikol, poverovala sam mu. Poverovala sam zato što je tako nešto i moglo da se očekuje. Stalno je govorio kako je lepa, slatka i nakon nekog vremena, logično je da će se zaljubiti.

Tada nisam ni pomislila na ovako nešto. Bio je slomljen sve ove godine.

***

Uroša sam legla u moj krevet pre samo deset minuta i već je zaspao. San mu je bio i više nego potreban.

Oko pet sam pozvala Mariju i rekla joj da moramo da pričamo što je ona veselo prihvatila i rekla mi da će doći na livadu malo ranije. Presvukla sam prvo što mi je bilo pri ruci, pošto večeras ne nameravam da idem napolje. Toliko dugo sam zanemarivala svog najboljeg druga i neću da napravim istu grešku. Moram da budem uz njega.

Na prstima sam išla kroz kuću kako ga ne bih probudila. Sišla sam dole i obula Dušanove papuče, te izašla iz kuće. Nakon dva minuta hoda, bila sam na livadi i ugledala Mariju kako sedi na klupi, pa sam krenula prema njoj koja se začudila kada je videla šta sam obukla, ali iskreno. Nije kao da me je briga.

"Ej Tea. Gde si bila? Svuda smo te tražili.", sada, kada stojim lice u lice sa osobom koja je dovela mog najboljeg druga u ono stanje nisam mogla da se zaustavim.

"Nemam vremena za te razgovore. Poštedi me toga", rekla sam, još uvek smirenim glasom koji je i mene zaplašio. Ona se ukočila i nije mogla da ustane sa klupe tako da sam ja sela pored nje.

"Šta je bilo?", pitala je drhtavim glasom tako da sam je presekla pogledom, te se zagledala iza nje.

"Znaš, oduvek sam mislila da je to bio pravi razlog. Vašeg raskida", pojasnila sam joj, na šta su mišići krenuli da joj se napinju. Stezala je vilicu i u očima sam mogla videti kako odmahuje belom zastavicom u znaku da se predaje. S obzirom da je zaboravila kako se priča, ja sam nastavila.

"Bio je jako ubedljiv. Zaljubio sam se u Niku. Kakva laž. Ko bi rekao da si ti bila ta koja je uništila vezu, zar ne?", suze su krenule da joj magle vid tako da sam se još više razbesnela.

Ona plače?! Zbog čega?! Zbog toga što znam njenu malu tajnu? Da je barem videla Uroša na jedan minut...

"Suze ništa ne menjaju, Maro, i ti to dobro znaš. Uglavnom, ne vidim razlog zašto bismo se i dalje družile. Uništila si mi najboljeg druga zbog nekog dečka iz srednje škole. Nisam znala da možeš toliko nisko da padneš. I još klub. Sa šesnaest godina. To neću ni da komentarišem. Tu reč neću da izgovorim. I sama si svesna šta si", hladnokrvno sam pričala dok su se njoj suze spuštale niz obraze.

"Ja sam iz njega izvukla informacije. Nemaš razloga da se ljutiš na njega".

"Mislim da nemamo razloga više da se družimo. Naše prijateljstvo je ionako postalo bolesno. Stalno se svađamo. Mislim da bi ovde trebala da se povuče crta", rekla sam na šta se ona obrisala suze sa obraza i ustala.

"Da. Trebalo bi", klimnula sam glavom i opet je pogledala. Crna kosa joj je padala do ramena i lepila se za obraze na kojima su i dalje tragovi prolivenih suza. Kao i uvek, obukla je crni šorc i majicu do pupka. Opet sam je pogledala u oči u kojima sam videla mnogo toga, ali ni jednu emociju nisam mogla da razaznam.

"Neću se više družiti sa vama. U redu je. Drago mi je što sam te, barem u jednom delu svog života, imala. Uroš bi trebao da bude presrećan što te ima za prijatelja", rekla je i sa tim rečima napustila livadu.

Da li treba da bude srećan?

***

Kada sam se vratila kući Uroš je budan ležao na krevetu i gledao nešto na mom laptopu. Legla sam pored njega, te me je pitao gde sam bila.

"Išla sam da se nađem sa Marijom", rekla sam, a on se na moje reči ukočio. Isključio je laptop i okrenuo se ka meni.

"Šta ti je rekla?", pitao je dok mu je zainteresovanost izbijala iz očiju.

"Ništa. Pričale smo. Rekla je da se neće više družiti sa nama, pa smo se rastale", slegnula sam ramenima, a on se okrenuo tako da gleda u plafon.

"Jesi je napala?", pitao je hladnim glasom u kome nije bilo nikakvih znakova emocija.

"Pa... Malo. Ali nije kao da nije zaslužila. I dalje mi nije jasno zašto si to skrivao sve ove godine, ali nećemo više da pričamo o tome", klimnuo je glavom, te rekao da će da nastavi da spava tako da sam se okrenula na drugu stranu i pustila ga da odmori, a nakon nekog vremena, i ja zaspala sa njim.

devoted to