Dvadeseti jul 2020.

Oblačim kupaći, pa šorc i silazim niz stepenice. Prošlo je tri sata tako da bi svi trebalo još malo da dođu.

Uzela sam tri kese sa pulta i krenula ka dvorištu gde se nalazi bazen. Ležaljke mi je Uroš pomogao da raširim jutros tako da je ostalo još samo par stvari da se sredi.

Nika mi je juče samo rekla da spremim bazen, ležaljke i da kupim piće, a da će se ona pobrinuti za sve ostalo.

Ona i Uroš su bili na sastanku dok sam ja bila na Havajima tako da nisam znala šta se dešavalo. Juče, kada je došla, sve mi je ispričala.

Naime, kaže da je sve super prošlo dok nisu došli u restoran. Konobarica koja ih je uslužila je 'odmeravala Uroša' i smeškala mu se stalno, tako da je Nika rekla Urošu da promene restoran što on nije želeo.

Uživao je da je gleda kako ljubomoriše. Prespavali su u hotelskoj sobi pošto je bilo kasno da bi se vraćali kući, pa sam je tu zaustavila zato što znam šta se dalje desilo. Nisu još ozvaničili njihovu vezu, ali se nadam da će se i to desiti uskoro. Nakon toliko vremena Nika je prihvatila svoja osećanja prema Urošu i želim da budu srećni. Zaslužili su to.

Prema Urošu se ponašam drugačije od onog dana. Pažljivija sam prema njemu. Pokušavam da obuzdam svoju znatiželju i ne pričam o onome. Par puta je pokrenuo temu i rekao mi kako mu je dosta lakše zbog čega mi je bilo drago.

Niki neće ništa da kaže, ali i ne krivim ga. Mariju nisam videla. Čula sam da je otišla kod babe na selo mesec dana. Hana mi je to rekla. Ona će isto doći.

Mihailo i Marko bi trebali da dođu iz Moskve za nekih pola sata tako da će i oni biti tu.

Ovo je na neki način oproštajna žurka zato što ćemo u narednih par dana svi otići na letovanje. Nismo se dogovarali da idemo svi zajedno, već se tako namestilo. Bićemo ovde do sedam, pa ćemo otići do livade i tamo biti par sati.

Na more ove godine idem sa Hanom. Ceo četvrti razred smo se dogovarale gde ćemo, i šta ćemo. Na kraju smo se dogovorile da idemo na Lefkadu, gde ćemo biti do desetog avgusta.

Uroš je uspeo da nagovori Niku da ide sa njim, pa oni idu zajedno u Egipat.

Vuk je rekao da ide sa Aleksom, ali nešto nisam ubeđena u to zato to je Aleksa napravio neku čudnu reakciju na njegove reči.

Marko i Mihailo opet idu zajedno, ali nisam sigurna gde. Doći će samo po neke stvari i bukvalno se odmah vratiti u avion.

Dušan je još uvek na moru sa Strahinjom i ne znam kada je vraća. Rekao mi je da će verovatno pomeriti da bi se vratio isto kad i ja.

Kese sam stavila na sto na kom se već nalaze sladoledi. Kada sam izvadila piće iz kesa i krenula nazad prema kući po peškire, čula sam kako se otvara kapija, te sam se okrenula.

Vuk je provirio glavom kroz kapiju i nasmejao se kada me je video. Na Havajima sam bila preokupirana samo onom rečju koju mi je rekao. Ne.

Možda sam i pravila uzbunu oko toga, ali zar nije lakše samo otići i boriti se sa problemima kasnije?

Nakon što sam videla Uroša skroz sam zaboravila na to. Bilo mi je bitno samo da je on dobro. Sad kada sam opet lice u lice sa osobom zbog koje sam pobegla na drugi kontinent, ne znam kako da se ponašam. Prepoznala sam opet onaj osećaj u stomaku. Nagon u rukama da mu prođem kroz kosu.

Poslednji put kada sam to uradila nije se dobro završilo, tako da ću morati da izdržim. Stao je ispred mene i nasmejao mi se, dok se meni lice zgrčilo još onog trenutka kada sam ga ugledala. Uspela sam samo glavom da mu pokažem ka ulaznim vratima, nakon čega sam krenula ispred njega.

Ušli smo u kuhinju dok su jedini zvuk pravile naše papuče koje su svakim korakom udarale u pod. Stala sam kod slavine i odvrnula hladnu vodu, te prste stavila ispod mlaza.

Mogla sam da osetim njegov pogled na sebi, dok je onaj nagon u prstima polako nestajao. Isključila sam vodu i podigla glavu, te sam videla njegov tamno zeleni pogled usmeren negde u stranu. Oči su mu mnogo potamnele.

"Da li si dobro?", pitala sam ga na šta mi je klimnuo glavom i bacio njegovu majicu iz ranca. Spretno sam je uhvatila i namrštila se, pa sam, kad sam bila uverena da me ne gleda, prinela majicu nosu i pomirisala je. O Bože...

"Obuci je, molim te", još više sam se namrštila. Bila sam u crnom šorcu i gornjem delu kupaćeg... Imala sam toliko jaku želju da je obučem, ali kako bih mu prkosila, bacila sam mu majicu nazad koja mu je pala na lice, te sam otišla do moje sobe.

Iz ormara sam izvukla prvu majicu koju sam dohvatila, a to je bila Andrijina bela majica koju sam, izgleda, zaboravila da mu vratim.

Andrija je moj bivši dečko. Bili smo zajedno dva meseca, ali nije bilo ništa posebno...

Sišla sam i videla Vuka kako sedi na barskoj stolici i lupa prstima od pult. Sela sam tako da ostane jedno mesto između nas.

"Gde je Aleksa?", pitala sam čisto da bih započela razgovor, iako je bilo čudno to što nisu došli zajedno.

"On će doći za petnaestak minuta. Moramo da pričamo Tea", rekao je, te sam odmahnula glavom.

"Znaš kako se završilo prošli put, a sad mi se baš i ne ide na drugi kraj sveta", rekla sam nakon čega je on spojio usne u tanku crtu i blago klimnuo glavom jedva čujno izgovorivši: "Dobro".

Čulo se otvaranje kapije tako da sam izašla iz kuće zajedno sa Vukom koji je išao iza mene. U dvorište su ušli Uroš i Nika držeći se ruku pod ruku što je meni bilo jako smešno. Podigli su pogled i skamenili se kada su videli Vuka iza mene. Nisam im rekla šta se tačno desilo, ali znaju ko je bio razlog mog odlaska tako da im on u ovom trenutku i nije najdraža osoba na svetu.

Blago sam im klimnula glavom, te su njih dvoje razmenili neke čudne poglede, pa nam prišli. Nika je vratila pogled na mene i u čuđenju podigla obrve kada je videla koju majicu nosim. Bacila je pogled na Vuka, te se zlokobno nasmešila, što me je nateralo da se uozbiljim.

"Tea, zar nisi vratila Andriji tu majicu?", pitala me je, pa udarila Uroša laktom u rebra kao znak da joj pomogne u njihovoj igri.

"Ko je Andrija?", pitao je Vuk, te sam se, u svojoj glavi, udarila rukom po čelu zato što je naseo na njihovu igricu.

"Teodorin dečko", rekao je Uroš kroz veliki osmeh tako da sam razgoračila, te odmah nakon toga prevrnula očima iako sam mogla da osetim Vukov prekorni pogled na svojim leđima.

"Imaš dečka?", pitao je kroz stisnute zube što se lako moglo čuti. Okrenula sam se ka njemu i prizor me je zaplašio. Njegove predivne oči, sada su poprimile najtamniju nijansu zelene koju sam ikada videla. Ruke su mu bile ispružene pored tela, a šake stisnute tako da su mu prsti pobeleli. Zapitala sam se zašto ovako reagnuje, ali nisam želela da se igram teorije zavera u ovom trenutku tako da sam nabacila svoj tamni pogled ka njemu i rekla: "Ne", te sam produžila prema ležaljkama.

***

"Tea? Jel' tako da sam ja u pravu?", pitao me je Uroš.

"Ma ti si uvek u pravu, ali u vezi čega?", pitala sam u trenutku kada sam sela na ležaljku okrenuta ka njemu.

"Jel' tako da bi Nikin kupaći mnogo bolje izgledao pored mog kreveta?", malo je glasnije rekao zbog čega su ga svi čuli i zaćutali. Već sekundu kasnije su svi počeli da se smeju, a Nika da crveni.

"Kako ti se zove sajt preko kog nalaziš te fore?", pitao ga je Aleksa još uvek crkavajući od smeha.

"Nisam siguran. Poslaću ti kasnije", klimnuo mu je Aleksa glavom, te se svako vratio svom poslu.

Hana i Mihailo su se, izgleda, sprijateljili od onog dana kada sam ga zamolila da je isprati. Nika leži između Uroševih nogu dok se on igra sa njenom mokrom kosom, a Aleksa, Marko i Vuk su u bazenu i pričaju.

Ja sam sasvim druga priča. Stavila sam naočare za sunce i legla na ležaljku tako da niko ne primeti da sve vreme, zapravo, gledam Vuka. Pošto Nika i Uroš leže, svega dve ležaljke od mene, čula sam kako pričaju o tome kako sam zaspala što me je na tren nasmejalo, ali sam se uozbiljila da bi oni ostali pri tome da spavam.

Vuk mi je bio okrenut leđima tako da sam imala sasvim dobar pogled na njegovo isklesano telo. Mišići su mu bili zategnuti, a ramena široka. Na levom ramenu je imao ožiljak. Tek sam ga sada primetila. Prelazio mu je od, čini mi se, ključne kosti pa sve do živca iste ruke. Sa ožiljka prebacila sam pogled na njegovo lice. Okrenuo se. Pogledao me je.

Pravila sam se da spavam, dok mi se telo ježilo od njegovog predivnog pogleda. U takvom sam položaju da je to i moguće, ali opet imam savršen pogled na njega. Njegov zeleni pogled bio je usmeren u moje lice, te se na tren nasmešio i nastavio da me gleda.

Aleksa i Marko su prelazili pogledom sa njega na mene sve dok, Marko nije stao ispred Vuka tako da mi je zaklanjao pogled. Namrštila sam se i okrenula na drugu stranu gde sam videla Niku i Uroša kako sa zanimanjem diskutuju ono što su upravo videli.

Ponekad se stvarno ponašaju kao one tetke na pijaci koje se ne vide dva sata, te krenu da pričaju o svemu što se za to vreme desilo.

Pravila sam se da se budim, te tako privukla pažnju svih u dvorištu. Skinula sam naočare, te krenula da trljam oči kao da mi smeta svetlo. Ponekad se stvarno divim svojim umećem u laganju i glumi.

"Dobro jutro", rekao je Uroš uz veliku dozu sarkazama u glasu na šta sam mu napravila grimasu, pa ustala sa ležaljke.

Otišla sam do mini frižidera, dok su me svi gledali kao da sam ustala iz mrtvih. Uzela sam svoj sok, te se opet okrenula prema njima.

"Nešto vam treba?", upitala sam na šta su se svi vratili svojim parovima osim Vuka koji je izašao iz bazena i krenuo prema meni.

Nije bila dobra ideja piti sok trenutno. Toliko pažljivo sam posmatrala kako se pomera da sam, samo odjednom, mogla da osetim kako se sok sliva niz moj dekolte.

Brzo sam zatvorila flašicu te obrisala sok sa brade i grudi, pa pogled vratila ka Vuku koji se samouvereno kretao ka meni. Zlatna kosa mu je padala preko čela i još više isticala njegove prodorno zelene oči.

Prošao je pored mene sa dečačkim osmehom na licu koji mu je isticao dve jamice u obrazima. Iz frižidera je uzeo flašicu vode pa stao pored mene.

"Braća Novičić su, izgleda, našli sebi srodnu dušu", rekao je gledajući Mihaila i Hanu koji se smeju i pričaju, pa prebacio pogled na Nikol koja je ležala na Urošu gledajući mu u usne, te se on brzo spustio i prislonio svoje na njene, ne bi li ga ona zaustavila. Osmeh mi je obasjao lice na taj prizor. Toliko dugo vremena smo čekali na ovo, i napokon se dešava...

"Izgleda", toliko je bilo predivno gledati njih dvoje. Uroš joj daje vremena i jako je strpljiv sa njom zbog čega sam ponosna. Samo odjednom je kroz moj stomak prošlo nešto poput hladnog vetra. Osetila sam tugu.

Tuga zbog toga što osoba do koje mi je stalo, u koju sam zaljubljena, očito ne uzvraća osećanja.

Kroz glavu su mi prošli trenuci. Trenutak na motoru. U centru. U klubu. U mojoj sobi.

Pa trenutak kada mi je rekao ne. Trenutak kada se zahvalio Bogu zbog pomisli da se ništa nije desilo, iako jeste. Drago mi je što se toga ne seća. Mislim da bi bilo još gore da se seća...
Mnogo gore...

Svaki od tih trenutaka je donosio nešto novo. Neko novo osećanje. Nešto što nisam imala prilike da osetim ranije. Uz njega sam prvi put osetila leptiriće u stomaku. Zbog njega se menjam. Toliko toga se promenilo. U mom životu, a i životu ljudi pored mene.

Ali pitanje je: Da li je ta promena dobra, ili loša?

devoted to