U petnaest do šest sam se parkirala ispred restorana. Svi pogledi su bili upereni u nas. Jebote, zar im je stvarno samo do para stalo? U šta se pretvorila ova država?

Izašla sam iz auta u isto vreme kad i Nika. Prišla sam Kris i podigla je sa zadnjeg sedišta auta, a ona se dočekala nogama na travu, te sam se ja vratila u kola i spustila krov. Oblači se.

Obožavam kišu. Mada nisam oduvek. Često sam, nakon što je tata otišao, posle škole znala da odem u park po ovakvom vremenu. Sela bih na klupu i plakala. Nebo je plakalo zajedno sa mnom. Kiša mi je bila jedini prijatelj. I dalje je.

Stajali smo pored kola oko dvadesetak minuta dok se pored nas nisu parkirali Nikini i Krisini roditelji u Mercedes-Benzu GLS. Izašli su iz kola pozdravili se sa mnom, te su svo četvoro ušli u restoran.

Nisam čekala ni dva minuta kada sam videla Niku kako silazi niz stepenice restorana pored nekog dečka. Ovo neće biti dobro...

"Tea... Ovo je Strahinja Pecković. Strahinja, Tea", te me pogledala pogledom koji govori ubiću te ako kažeš nešto što ne treba, tako da sam se nasmejala i pružila ruku.

"Drago mi je", rekla sam kad mi je prihvatio ruku. Stegla sam je dosta jako na šta je napravio bolan izraz, ali se brzo povratio i uzvratio istom jačinom. Pustila sam mu ruku.

"Takođe", rekao je i namignuo mi.

Znači on je jedan od tih likova...

"On je sin klijenata mog tate i hteo je da ode do druga u centru, pa sam mu rekla da možeš da ga odvezeš", opet mi je uputila onaj pogled.

Kapiram, ženo...

"Ona da me vozi? Jel imaš dozvolu uopšte?", ovo me je malo povredilo. Vozim bolje od svih nas u ulici tako da, retarde, odjebi.

"Ti idi taksijem ako ti ne odgovara", rekla sam, nasmejala se i odmah vratila usne u ravnodušnu crtu.

"Ajde... Preživeću valjda", rekao je i krenuo ka drugom kraju parkinga.

"Gde ideš, izvini?", pitala sam ga i otvorila vrata od Astona. Zinuo je i potrčao prema nama.

Uvek ista jebena reakcija.

"Ukrala si ga, jel?", pitao je mrtav ozbiljan, a ja sam pogledala Niku isto kad i ona mene, te sam je pogledom upitala: Da li on mene zajebava?

"Moraću da te razočaram, ali nisu ukradena", rekla sam, sela na vozačko sedište, ubacila ključ i spustila krov. Nika je sela na zadnje sedište da bi njemu pravila društvo.

Inače bih pomislila da joj se sviđa, ali nije on njen tip. Visok je, široka ramena, ima mišiće, ali ima malo dužu kosu.

Njoj dečko mora da ima skroz kratku kosu. Ili eventualno malo dužu, ali kovrdžavu... Kao Uroš.

Upalila sam auto i krenula kad me je zaustavilo zvono telefona. Poziv sam povezala sa autom i javila se.

"Halo", javila sam se, dok su ovo dvoje nešto pričali nazad. Jebem ti ove krivudave puteve...

"Ee Tea", o... Dušan.

"Ee Dušane. Ajde, majke ti, vozim ovim jebenim krivudavim putem pa ću te nazvati kad siđem s Fruške gore. Ili je nešto hitno?", pitala sam kad sam čula Strahinju kako iza pita Niku da li mi je ovo dečko. O bože...

"Ma samo da ti kažem da me je Marija zvala", i evo ga...

"I šta kaže?", pitam kada skrenem na još jedno skretanje. Ako išta mrzim, to je da se spuštam ovuda. Penjanje mi je lakše, ovako samo što mi ne poleti auto niz put.

"Kaže da će doći večeras... Jel ti smeta? Mogu da joj kažem da ne dođe", rekao je i osetila sam kako se Nika nalaktila na moje sedište.

"Ne... Pomirile smo se. Neka dođe", rekla sam i čula nešto kako je puklo u pozadini.

"Nemoj mi reći da je Uroš sa tobom".

"Pa... Tea?! Teodora?!", pretpostavljam da mu je Uroš zgrabio telefon iz ruke, a pošto ne mogu sad da se svađam moram da ga skinem sa grbače.

"Zdravo Uroše... Vozim tako da ću te nazvati kasnije važi?", rekla sam i znala da se ovo neće dobro završiti.

"Boli me dupe što voziš da li ti je...", prekinula sam ga usred rečenice, zbog čega znam da ću da zažalim.

"Vidimo se onda ćao!", rekla sam, prekinula vezu, uzdahnula i vratila pogled na put.

Ne piše mi se dobro...

Nakon par trenutaka tišine začuo se Strahinja.

"Jel ti taj dečko?", pitao me je, a ja sam se još više iznervirala.

"Ne, nije. Nemam jebenog dečka niti mi je potreban", rekla sam kroz zube na šta se on povukao nazad, naslonio na sedište, prekrstio ruke na grudima i uzdahnuo.

"Izvini... Reci gde te vozim", rekla sam i prebacila pogled opet na put.

***

Parkirala sam se ispred Promenade gde je izašao  Strahinja.

"Hvala što si me odbacila, ako ti treba moj broj uzmi od drugarice", rekao je smešeći se, namignuo mi i otrčao do nekog momka.

"Jebote, zašto svaki lep dečko mora da bude debil?", pitala me je Nika kada sam nastavila pravo do garaže.

"Ne znam...", zapravo imam par teorija, ali nećemo sad o tome.

Spustila sam prozor, uzela papirić za parking i kad mi se podigla rampa ušla na isti.

Nisam dugo tražila mesto pošto je radni dan i ljudi baš nemaju vremena da idu po tržnim centrima.

Otišle smo do liftova koji su nekim čudom bili prazni. Prvi put da sam došla ovde i da je prazan lift...

Odmah smo se popele na treći sprat. Moj omiljeni sprat. Kome ne bi bio? Samo hrana na celom spratu... i bioskop. Ali dobro.

Izašle smo, te je Nika sela za što, a ja otišla da naučim.

***

Nika je pila Coca Colu, dok sam ja bacila one silne kutije u smeće, uzela moju Fantu sa stola i krenula zajedno sa Nikom prema stepenicama.

Stale smo na stepenice i odmah sam se uhvatila za onaj rukohvat pored.

Mrzim ove stepenice. Bojim se visine. Mama kaže da sam strah nasledila od tate. Ceo karakter sam nasledila od tate. Iako nije tu, u dušu ga znam, zato što sam i ja takva. Često znam da kažem stvari koje ne bi trebalo, ljudima kojima ne bi trebalo. Izlanem se. Brzopleta sam.

Skočila sam sa zadnje tri stepenice pošto nisam mogla više da stojim tamo...

"Moram Uroša da nazovem", setila sam se. Kada sam krenula da vadim telefon iz džepa, Nika me je zaustavila.

" 'Ajde molim te da obiđemo prvo par radnji pa onda. Bićeš mi neraspoložena ako ga sad budeš zvala ", u pravu je. Usraće mi se u život i biću neraspoložena sledeća tri sata.

Nika je otišla da gleda dukseve dok sam ja otišla do još jedne stvari nad kojom sam zavisna.

Patike.

Odmah su mi za oko zapale Nike Air Max 720. Već duže vreme hoću da ih uzmem, ne znam zašto nisam. Uzela sam crne sa belim znakom i otišla do prodavačice da pitam da li ima moj broj.

***

Nika i ja izlazimo sada već iz sedme radnje. Kupila sam Dušanu dve majice sa kragnom, patike i duks.

Sledeća radnja u koju ulazim je DM. Zar je Uroš stvarno pomislio da ću izdržati do rođendana da nađem onaj parfem?

Otišla sam do dela sa istima, te u korpu stavila parfem koji ja koristim, a zatim se bacila u potragu parfema koji koristi Vuk.

Ovo će da potraje...

Nika je rekla da će da ode do još neke radnje dok ja tražim, tako da sma ostala sama.

Prskala sam jedan za drugim, ali ništa. Posle desetak bočica, svaki je počinjao da ima isti miris, tako da sma odustala.

Platila sam svoj parfem, te izašla neraspoložena.

Nika je taman opet silazila na sprat, tako da sam je odvukla u knjižaru.

Razgledala sam fantaziju kada mi je za oko zapao Harry Potter. Uroš i ja smo pogledali sve filmove zajedno, ali nismo čitali knjige. On čak ima i posebno mesto na polici odvojeno za komplet knjiga. Zaluđenici smo ovim filmovima. Ko ne bi mogao da ih voli?

E pa neće moći da se ljuti na mene sad. Otišla sam do prodavačice koja sedi za pultom, dok me je Nika pratila uz stopu.

"Izvolite?", rekla mi je prodavačica uz osmeh.

"Dobar dan. Zanima me da li imate komplet knjiga Harry Pottera u pakovanju?", pitala sam i uzvratila osmeh.

"Trebalo bi da imamo u magacinu. Obično niko lično ne kupuje komplet. Uvek ih naručuju zato što su dosta teški, a i skupi", rekla mi je, a ja sam samo klimnula glavom. Na knjige je vredno trošiti pare.

"U redu je. Ako imate, bilo bi odlično. Dva kompleta ako imate, još bolje", rekla sam i ona me je pogledala razrogačenih očiju. Verovatno se pita da li sam normalna. Veruj mi, nisam.

"Sada ću pogledati", rekla je i otišla kroz neka vrata. Okrenula sam se ka Niki sa osmehom na licu dok je ona samo odmahivala glavom.

"Ti nisi normalna. Dok ti čekaš ja ću odneti ove stvari u kola. Daj mi i tvoje taman. Trebaće ti obe ruke za to čudo od knjiga", rekla je i pružila mi svoje već pune ruke.

Zakačila sam joj kese za prste i ključ od kola joj ubacila u džep farmerki.

"Vrati se ovde kada ostaviš stvari u kola. Ubaci ih u gepek. Ako ne stane sve onda stavi na zadnje sedište. I dva puta proveri da li si zaključala kola", rekla sam dok mi je ona prevrtala očima i otišla iz radnje.

I baš tad ispred mene staje ista prodavačica.

"Da li ste sigurni da želite dva kompleta?", pitala me je. Verovatno misli zbog para. I drago mi je zbog toga zapravo. Nije jedna od onih prodavačica koju zanima samo kako da pokupe pare. Ovo cenim.

"Da, sigurno", rekla sam uz osmeh.

"Dobro onda. Sad će doneti iz magacina. Da li je za poklon?", pitala me je takođe uz osmeh.

"Jedan je za poklon. Drugi je za mene", rekla sam i videla čoveka kako nosi dve kutije. Nisu to baš kutije, to je kao kutija u kojoj su poslagane knjige čisto da bi lepo izgledalo. I baš lepo izgleda.

"Da li hoćete da napišete srećan rođendan ili nešto drugo?", pitala me je dok je uzimala ukrasni papir.

"Nije za rođendan. Više je za izvinjenje", rekla sam dok sam gledala kako kreće da pakuje u papir. I pre nego što je zalepila zaustavila sam je, " Sačekajte!", rekla sam malo preglasno tako da se trgla.

"Izvinite... Da li mogu samo da napišem posvetu pre nego što zalepite?", pitala sam i ona je klimnula glavom i ponovo se nasmejala. Baš voli da se smeje...

Na prvoj strani svake od knjiga sam napisala po jednu poruku. Više su to bile moja osećanja prema njemu.

Stvari koje mu nikad nisam rekla.

Prodavačica mi je pružila tanku, crnu hemijsku i krenula sam da pišem.

"Teško je naći prijatelja kao što si ti".

"Svaki dan zahvaljujem Bogu što mi te je poslao".

"Ne bih sad stojala podignute glave da mi nije bilo tebe u životu".

"Muški prijatelj vredi kao deset ženskih".

"Češće se smej. Volim tvoj osmeh".

"Kada nađeš devojku prvo je meni dovedi, da vidim da li te je vredna".

"Nemoj ni zbog koga da se menjaš. Ako im ne odgovaraš takav kakav jesi pusti ih da odu. Nisu te vredni".

Zaklopila sam zadnju knjigu i pružila prodavačici koja ih je sve vratila na početno mesto. Ispod svake rečenice sam mu ostavila srce i napisala današnji datum.

Kada je prodavačica upakovala knjige u svetlo plavi papir pitala sam je da li mogu da uzmem crni marker, pa mi ga je odmah dala.

Kad malo bolje razmislim, ne znam ni za šta mu se izvinjavam. Možda za to što sam se pomirila sa Marijom pored svega što znam o njoj? Ili zato što sam mu prekinula vezu? Ili zato što ga još nisam nazvala? Da... ima dosta razloga da se ljuti na mene.

Uzela sam marker i velikim slovima napisala:

"Izvini :)"

devoted to