VUK IVKOVIĆ

Zajedno sa razarajućom boli u glavi, izlazim iz njene kuće i ulazim u svoj auto.

Sedim neko vreme za volanom puštajući slike da mi se premotavaju u glavi.

"Kako sam zajebao svoj život", rekao sam nakon što su se sve slike slegle, a sećanja vratila.

Maleni osmeh mi je izbio na lice s obzirom da sam bio u pravu. Znao sam na koji način će mi se vratiti pamćenje.

Prvo mesto na koje sam se uputio jeste bio stan u kome se nalazila moja majka.

Ušao sam bez kucanja zatekavši mamu kako sedi za kuhinjskim stolom, dok je moja ćerka sedela naspram nje i bojala bojanku.

Nasmejao sam se na prizor, nakon čega je mama podigla pogled i momentalno ustala kada me je videla potrudivši se da sakrije Teodoru iza svojih leđa, ali me je ona već videla i potrčala prema meni.

"Tata!", viknula je mala, dok sam ja kleknuo i prihvatio je u svoj zagrljaj.

"Ćao mala moja", rekao sam nežno je pomazivši po njenoj plavoj kosici.

"Sine...", oči su joj se punile suzama, tako da sam podigao pogled i susreo se sa njenim uplakanim.

Klimnuo sam glavom zbog čega je gorko zaplakala stavivši ruke preko lica.

"Zašto baka plače?", upitala je Tea zbunjeno.

"Hajde zajedno da zagrlimo babu, pa da više ne plače. Može?", srećno je klimnula glavom, te otrčala kod nje, pa i ja za njom.

"Sve je dobro sad, mama, ne brini", klimnula je glavom, te smestila istu između moje i Teine.

Par minuta kasnije se odvajam, te prođem rukom kroz kosu.

"Mama, da li znaš gde je Zvezdana?", upitao sam je, nakon čega je ona slegnula ramenima.

"Tata, a gde je mama? Nije dolazila kod mene i duže nego ti", tužno me je pogledala, što me je dotuklo tako da sam je samo podigao kod sebe u naručje i poljubio u glavicu.

"Ne znam, mila. Naćiće je tata tvoj", nasmejala se i zevnula.

"Hajde malena, kasno je, idi spavaj", klimnula je glavom, te otišla u sobu moje sestre, pošto su ona i tata otišli na neki put u Majami.

"Laku noć", uzvratili smo joj pozdrav, te sam seo sa mamom za sto i ozbiljno je pogledao.

"Mama, ja sam se svega setio. I od kada jesam, jedina stvar o kojoj razmišljam jeste to da završim sa Zvezdanom, i provedem ostatak života sa Teodorom", nasmejala se klimnuvši glavom.

"Ona je zlatna. Nemoj da je puštaš. Predivna je osoba, prijatelj, ćerka, sestra, sve što ti ikad može zatrebati. Ali to svakako ne znači da trebaš da odvajaš Teodoru od svoje majke", brzo sam odmahnuo glavom.

"Mama, znaš da to nikada ne bih uradio", klimnula je glavom sa malenim smeškom na licu.

"Znam, mili. Hajde idi ti sada, mislim da je ona u vašem stanu", klimnuo sam glavom, poljubio je u čelo, pa se zaputio ka stanu sa namerom da na još jednu stvar stavim tačku.

***

Penjem se uz stepenice i polako idem ka trećem spratu.

Otključam vrata stana, nakon čega čujem jauke i stenjanje.

"Zvezdana!", proderem se, te sednem na kauč raskomotivši se.

Biće ovo zanimljivo.

Već u sledećem trenutku je vidim kako ulazi u dnevnu pokrivena samo bademantilom.

"Vuče! Odakle ti?", oči su joj bile popunjene krivicom i užasnućem zbog mog dolaska.

Slegnuo sam ramenima opušteno ležeći na kauču.

"Došao sam da rešim neke stvari sa tobom. Izgleda da će biti lakše nego što sam mislio", nasmejao sam se videvši kako iz spavaće sobe viri meni poznata faca.

"Ooo, Peckoviću. Nismo se dugo videli. Kako si? Oćeš kafu, čaj?", kut usne mu se podigao u osmeh kada je video da sam baš lepo raspoložen zbog ovoga. Jesam bio malo sarkastičan, ali daleko od toga da mi je bilo šta smetalo.

"Jebiga, brate, morao sam da ti vratim. Ti si uzeo devojku koju sam ja želeo, a na kraju je nisi ni uzeo. Morao sam nekako da ti napakostim", govorio je iz sobe verovatno se oblačući. Obučen je izašao, tako da sam ustao i pozdravio se sa njim.

"E da, čuo sam da si imao nesreću. Kako se držiš?", pitao me je nakon što je seo do mene. Zvezdana nas je gledala razrogačenih očiju, ne pomerajući se sa mesta.

"Jesam. Imao sam amneziju, ali sam se baš danas svega setio", nasmejao sam se ka njoj kojoj je vilica već stojala otvorena do pola.

"Bi li mogla da nam staviš kafu?", pitao sam je nakon čega je, i dalje se čudivši mojoj reakciji, otišla u kuhinju.

"Au brate, drago mi je da si sada dobro", klimnuo sam glavom.

"Moram još neke stvari da stavim na svoje mesto kako bih bio dobro, ali da, hvala ti", potapšao me je po ramenu.

"Čuo sam da se Teodora vratila. Kako je?", pitao je pun znatiželje. Žigao me je neki osećaj ljubomore zbog tog pitanja, ali sam svakako odgovorio.

"Doživela je nesreću pre oko dva meseca, a ja sam par dana nakon nje doživeo svoju. Imala je velike povrede, tako da sam joj pomagao da se lakše kreće, a ona meni da vratim pamćenje", podigao je obrve iznenađeno.

Što si sad iznenađen debilu neotesani?

"Zvučite mi baš slatko", slatko sam se nasmejao, nakon čega je Zvezdana opet ušla u sobu zajedno sa dve kafe.

"Strahinja, bi li ti smetalo da ispred tebe rešim šta imam pa da mogu da spavam? Glava me nešto boli", slegnuo je ramenima, te uzeo svoju kafu.

"Zvezdana, želim da raskinem. Nije kao da je i naš odnos bila neka veza, ali da...", popio sam gutljaj kafe, nakon čega su njoj suze krenule da se skupljaju u očima.

"Zbog ovoga? Nemoj, molim te. Osećala sam se usamljeno. Ja...", prekinuo sam je podigavši ruku.

"Vidi, Zvezdana, prve tri godine naše veze sam mislio da te volim. Ove zadnje četiri sam te trpeo samo zbog Teodore. Ona je odrasla, ja sam se opametio, a ti si našla novog. Ne vidim razlog zbog kojeg bismo još bili zajedno", besno je ustala sa kauča, dok sam je ja smireno gledao.

"Nisu to razlozi. Ostavljaš me zbog nje je l' tako?", pitala je na ivici suza, tako da sam samo klimnuo glavom, u istom trenutku kad su joj obrazi postali vlažni.

"Ako baš hoćeš to da čuješ, da. Volim je i planiram da budem sa njom", Strahinja je klimnuo glavom u znak podrške, dok su se njoj suze slivale niz lice neverovatnom brzinom.

Samo odjednom je zatvorila oči, otvorila ih sekundu kasnije, te suze zamenila hladnoćom.

Baš kao što je i ona radila.

Baš kao što sam i ja radio.

"Dobro. Povedi onda i svoju ćerku sa sobom. Ionako sam je zadržala samo da bi ti bio sa mnom", rekla je hladno, što je nateralo moje srce da se polomi na pola.

Nisma verovao svojim ušima kada je izgovorila te reči. Protresao sam glavu kako bih pokušao da promenim njene reči i njihov smisao, ali nisam uspevao.

"Zadržala si je samo zbog mene?", gledao sam je ravno u oči, traživši negativan odgovor.

"Da. Misliš da mi je stvarno stalo do nje?", cinično se nasmejala.

Samo sam zatvorio oči poželevši da joj skinem taj jebeni osmeh sa lica.

Ustao sam i brzo stao na dva centimetra od njenog lica što ju je navelo da proguta pljuvačku i oseti strah.

"Slušaj me sada dobro. Ako ti nije stalo do nje, ne želim da joj ikad više priđeš. Ni meni, ni njoj, ni Teodori. Da li sam bio jasan? Svakako bih ja dobio starateljstvo, ali ti nikad ne bih zabranio da je viđaš. Sada? Sada se suzdržavam ti ne počupam tu kosu sa glave i pokažem gde ti je mesto. Nikad žensko ne bih udario, ali, kunem ti se, ako čujem da još jednom staviš u usta ime moje ćerke, ili žene koju volim, zažalićeš. Možeš da ideš ", prosiktao sam kroz zube. Kada je krenula da se usprotivi podigao sam ruku kao znak da ćuti.

Samo je zatvorila usta, ušla u spavaću sobu, obukla se, pa izašla iz stana pognute glave ne govoreći više ništa.

"Peckoviću?", okrenuo se taman kada je krenuo da izađe za njom.

"Postaraj se da ima krov nad glavom i da se dovede u red", rekao sam hladno, zbog čega je on klimnuo glavom, pozdravio me i izašao.

Opet sam seo na kauč, te podigao glavu i usmerio pogled na plafon.

Kako bih trebao detetu da kažem da je mama ne voli?

Duboko sam udahnuo, te legao na kauč ne nameravajući da uđem u onu sobu pa makar i vrat slomio.

Okrenuo sam se na drugu stranu već neko vreme pokušavajući da zaspem.

Čim sam sklopio oči u misli su mi ušle njene usne, zbog čega su se moje razvile u ogroman osmeh. Toliko stvari sam morao da uradim. Još toliko stvari da rešim.

Ali ipak mogu mirno da zaspem, zato što sam svestan toga da ću, jednog dana, imati priliku da se probudim pored nje. I tako svakog dana do kraja života.

devoted to