Dvanaesti januar 2021.

Izlazim sa autoputa i ulazim u svoj rodni grad. Išla sam po neku garderobu do Beograda, tako da se sada vraćam kući.

Nisam ga srela od onog dana. Niko ga nije spominjao. Čak sam se i sa Aleksom čula par puta, ali sa njim ne.

Svi sve znaju, a ćute. Svi znaju gde je, šta radi, ali mi niko ne govori.

Čekam samo taj dan kada ću ga opet sresti, pa makar to bilo i na ulici. Pa makar se ne javili jedno drugom, samo da ga vidim.

Otvaram kapiju, pa se parkiram u garažu kuće. Uzimam torbu sa zadnjeg sedišta, pa izlazim iz auta.

Ulazim u istu, pozdravljam se opet sa mamom, pa ulazim u gostinjsku sobu u kojoj sam spavala prethodne dve nedelje.

Nisam imala snage da uđem u svoju sobu. Mami sam objasnila zašto, tako da me je pustila da prespava u gostinjskoj, ali opet isto radim.

Bežim od problema sa kojima ću morati da se suočim.

Izlazim iz sobe i stajem ispred vrata svoje. Ruku stavim na kvaku belih vrata, te uložim svu svoju snagu da bi ih otvorila.

Kako otvorim vrata ošamuti me poznati miris. Uspomene me saleću, te im, stisnutih zuba, puštam da to i urade kako bi me kasnije pustile na miru.

Pogledam ka stolici radnog stola, na kojoj vidim njega kako sedi sa naočarima za sunce, pa kako sedi i pije lek protiv glavobolje. Zatim trepnem, pa nestane.

Pogledam ka krevetu gde vidim sebe kako mu prelazim štapićem natopljenim hidrogenom po puknutoj usnici. Trepnem, pa se pojavi druga slika. Usne nam se prepliću, a zatim grize moju, pa pušta.

Trepnem, te sve nestane. Ostala sam samo ja sa svojim suzama.

Kako više nisu presušile?

Ulazim u ormar, te do dela sa duksevima. Sednem na tepih, te uzdahnem i izvučem njegov duks koji sam još odavno ostavila ovde.

Uzmem ga u ruke, te ga prenesem licu i uzdahnem miris.

Isti koji pamtim.

Sedela sam tu par minuta naslonjena na police, te vratila duks na mesto i opet ušla u sobu.

Legla sam na krevet i stavila ruke ispod glave. Okrenula sam se na stranu kreveta na kojoj je on spavao to veče, te polako potonula u san.

***

Zvono telefona mi para uši, tako da sam ga uzela u ruke i javila se Dušanu.

"Molim?", upitala sam sanjivim glasom.

"Moraš nešto hitno da mi uradiš. Idi do Hypea i pokupi papire koje će ti Strahinja dati. Čeka te tamo. Požuri", rekao je brzo i prekinuo.

Naglo sam ustala iz kreveta, tako da mi se zacrnilo pred očima. Sačekala sam par sekundi da mi se vid vrati u normalu, nakon čega sam krenula po jaknu.

Sišla sam dole, obula martinke, pa izašla iz kuće.

Pustila sam muziku, telefon ubacila u džep od jakne, te krenula ka još jednom mestu punom uspomena.

Tvoji pogledi seku kô nož
Dok mi govoriš da nisam tvoj
Polomi mi noć kad se spusti
Jer mu kažeš "volim te" dok te ljubi

Au-au-uau-au, kô da razum gubim - bolje da me ubiješ
Au-au-uau-au, sada stvarno ludim, bože, 'ajde uzmi me
Au-au-uau-au, kô da razum gubim - bolje da me ubiješ
Ma nek’ mi uzmu sve, bez nje nema me
Ma neka ćute svi, 'ajde pusti me

Noćnoj mori i meni krevet je isti
Mi odavno smo bliski
Čak ni ne čujem svoje misli
Čujem tišinu kako vrišti

Čujem tišinu kako vrišti
Čujem tišinu kako vrišti
Čujem tišinu kako vrišti
Čujem tišinu kako vrišti

Svi mi kažu da s njim si srećna
Neka, ja sam srećan kad ti si srećna
Lažem sebe, u stvari mi smeta
Jer šta ja nisam pružio si našla kod njega

***

"Ooo pa dugo se nismo videli. Dušan mi nije rekao da ćeš ti doći", čula sam njegov iritantni glas čim sam ušla u klub.

"Mogu li samo da uzmem papire i odem?", rekla sam skidajući slušalice sa ušiju.

"A što žuriš, sedi malo", prevrnula sam očima i sela pored njega koji me je pitao šta ću da pijem.

"Limunadu".

"Pa naopako... Uzmi nešto žestoko da se malo ugreješ", rekao je i naručio mi viski. Uzdahnula sam, te ga pogledala.

"Kakvi papiri Dušanu trebaju?", pitala sam nakon čega je on podigao obrve kao da se setio da treba da mi ih da.

"Nešto oko firme, šta ja znam", pružio mi ih je, te sam ih ja prelistala, ne uočivši ništa bitno.

"Dobro. Idem onda", povukao me je za ruku kada sam ustala sa stolice i vratio me nazad.

"Sedi još pet minuta, popij piće", prevrnula sam očima, te sela i popila viski na iskap.

"Srećan?", pitala sam ga.

"Jesam", nasmejao se, te popio svoje piće.

"Šta ti drugarica radi?", pitao je verovatno misleći na Nikol.

"Drugarica je našla sebi dečka", rekla sam te popila gutljaj limunade koju su mi takođe dali.

"Opa. Srećno joj bilo", klimnula sam glavom, te je on podigao svoju čašicu, ja svoju, nakon čega smo nazdravili u njihovo ime.

"Ko je srećnik?", pitao je Strahinja nakon što je odaljio čašicu od svojih usana.

"Moj najbolji drug", izvadila sam telefon iz džepa i pokazala mu sliku njih dvoje koju su mi skoro poslali.

"A lep su par, nema šta", rekao je iskreno, zbog čega sam se nasmejala.

"Imaš li meni neku da nađeš?", podigao je obrve, i pitao dok je okretao čašicu u ruci.

"Imam koliko hoćeš. Mogao bi i da biraš", rekla sam misleći na Mariju, Staniju, Amaliju...

Eto može taman i Zvezdanu da uzme i meni olakša život.

"Ja bih tebe", rekao je bez dlake na jeziku zbog čega sam se okrenula ka njemu sa podignutim obrvama. Nemo je klimnuo glavom i nasmejao se, te sam ja pogled bacila na njegove usne preko kojih je on istog trenutka prešao jezikom.

Približio mi se, a ja sam svoje usne stavila na njegovo uvo i prošaputala mu:

"Ja nisam u ponudi".

Brzo sam se odmakla, te popila do kraja sok i mahnula mu sa vrata, dok je on još ukočeno stajao u poziciji u kojoj sam ga ostavila.

Vratila sam slušalice u uši, a papire presavila i ubacila u džep.

Nakon par minuta hoda sam se približila centru, te se naježila kada sam ugledala poznatu belu kosu kako lebdi po vetru.

Jebem ti ja mater, gde je sad sretoh?

I ona je mene videla, te mi mahnula rukom sve mi se više i više priblizavajući.

Samo u jednom trenutku sam stala. Mislim da je i vreme stalo zajedno sa mnom.

Kao da me je neko ukopao u mestu.

Da li ona to ima... Stomak?

Progutala sam knedlu, kada je stala ispred mene.

"Hej. Što si stala?", pitala me je, te svoju ruku stavila pod moju i krenula zajedno sa mnom. Povukla me je tako da sam napravila prvi korak, pa onda svaki drugi usklađivala njenim.

"Šta...", prekinula sam samu sebe ne znajući kako da je pitam.

"Oh... Da... Trudna sam", srce koje sam davno mislila da je prestalo da kuca se opet odazvalo kako bi mi javilo da je opet počelo da krvari. Baš kada sam mislila da su rane zarasle, opet su se otvorile i počele da krvare kao nikad pre.

"Tr... Tru.... Trudna si?", prevalila sam reči preko usana, te se ona okrenula ka meni i ubola me svojim nežnim, plavim pogledom.

"Da. Vuk ti nije rekao?", potvrdila je moje sumnje. Kako bi se predivno osećala da ga je prevarila, ali jebeno nije.

Jebeno će postati tata.

"Rekao je da ste zajedno, ali ne i da čekate dete", rekla sam odglumevši sreću zbog njih dvoje.

Glavom mi prolaze slike njega i Zvezdane kako odgajaju dete. Kako ga uspavljuju i svo troje ležu zajedno u krevet.

Zabolela me je glava. Zabolelo me je srce. Duša.

Suze su se nakupile u mojim očima, pa sam se svim silama trudila da ih i zadržim u njima.

Telefon mi je zazvonio, te sam ga nemo izvadila iz džepa i javila se ne gledajući ko zove.

"Da?", rekla sam glasom iz kog je odzvanjalio to da ne mogu više. Da nemam šta više da radim. Da ne znam kako da se ponašam. Gde više da bežim.

"Jesi li dobro?", pitao je Dušan sa druge strane slušalice.

"Jesam, evo donosim ti papire. Kući sam za deset minuta", rekla sam i prekinula.

Zvezdana je izvukla svoju ruku iz moje, te mi se blago nasmejala.

"Drago mi je da smo se srele. Samo, moram nešto da te pitam", klimnula sam joj glavom bez snage da skrenem pogled sa njenog stomaka.

Trudna.

"Da li si se čula sa Vukom skoro?", pitala me je zbog čega sam se trgnula i pogledala je.

"Nisam. Ti se ne čuješ sa njim?"

"Nisam već neko vreme. Posvađali smo se na neki način, ništa bitno. Ako se čujete reci mu da sam ga tražila", rekla je, pa uzdahnula.

"Čisto sumnjam da ću se čuti sa njim. Možda najbolje da pitaš Aleksu", klimnula je glavom, te mi mahnula i otišla.

Gledala sam za njom sve dok nije umakla iza ćoška.

Prolazim rukom kroz kosu te, trčećim korakom krećem ka kući.

Ne znam odakle mi snage da trčim. Ne znam odakle mi snage i za šta.

Htela sam da vrištim. Da jecam i lomim sve što mi dođe pod ruku, umesto čega sam ja, jedino uz tihe suze na mom licu, trčala ka kući.

Tiho sam ušla u kuću, izula se, spustila papir na šank, pa se popela u sobu.

Duboko sam udahnula pa, kao i onog dana, samo skliznula niz vrata željna samoće i svojih suza.

Nakon petnaest minuta sam odlučno ustala i uputila se ka kupatilu. Otvorila sam fioku te u njoj ugledala žilet za brijač.

Uzela sam ga u ruke i posmatrala par sekundi, te vratila u fioku zapanjena zbog stvari koje su mi pale na pamet.

I ovo će proći, Teodora.

Napunila sam kadu toplom vodom, te ušla u istu pustivši suze da se stope sa njom.

***

Nakon što osušim kosu i obučem se, uđem u ormar, pa iz njega izvadim dva kofera. Popakujem najbitnije stvari i odem u gostinjsku sobu iz koje uzmem punjač i još jedne slušalice.

Nakon toga uđem u svoju sobu, pa otvorim komodu iz koje uzmem dokumenta i spakujem ih u mali ranac zajendo sa tri flašice soka od jabuke.

Otvorim malu fioku noćnog štočića iz kog izvadim skoro praznu bočicu njegovog parfema, pa i kutijicu od ogrlice koju uvek nosim. Otvvorim je i vidim papirić, pa zatvorim i ubacim u kofer zajendo sa parfemom.

Nakon što spakujem stvari iz kupatila vratim se u ormar i uzmem njegov duks u svoje ruke.

Nakon par minuta dvoumljenja ga obučem, pa preko istog jaknu, i uđem u sobu da obavim još jednu stave pre nego krenem.

Uzimam kovertu iz noćnog štočića, pa papir iz nje koji okrećem i prepisujem broj u telefon pa ga zovem.

Kovertu spakujem u mali džepić ranca kada čujem poznati muški glas sa druge strane linije.

"Da?" , pitao je na engleskom. Čoveče, glas mu je ostao isti za sve ove godine.

"Lepo je čuti ti glas opet, tata".

devoted to