Boli me glava.I spava mi se.Mnooogo.Ali ova mala dosada ne zna da prestane ni da joj platiš.

-Šta hoćeš,Bridžit!?-pospano i pomalo na kraju sa živcima sam zarežao.

-Da ustaneš,debilu glupi!-vrisnula je svojim piskavim,veoma iritantnim glasom-Matorci će da polude načisto!

-Zašto bih ustajao?!-okrenuo sam se na drugu stranu i prekrio glavu jastukom.

-Ne znam,možda zato što je četiri sata popodne a ona matora baba je već došla!-mogu da se kladim da je prevrnula očima.

Četiri?Au,ovo je rekord...

-Koja matora baba?-sad sam bio već malo iznervian.

-Ma jel znaš onu maminu neku ludu koleginicu,kako se beše zvala?-zvučala je kao da pokušava da se seti nečega veoma važnog-Frančeska Patrik!da,Frančeska Patrik,ona plavuša.

-Jo,koga li je ta žena opet dovela?!-beznadežno sam uzdahnuo i nevoljno se pripodigao iz svog divnog kreveta.

-Mislim da je to neka njena koleginica.-ponovila je kao da to već nisam shvatio.

-Dakle,neka modna ludača,po svoj prilici.-promrmljao sam za sebe i tromo se protegao.

-Šta god da je,tata je rekao da si gotov ako u roku od pet minuta ne siđeš dole.-rekla je sa vrata.

-Jo,koji smarači!-još jednom sam morao da uzdahnem tužno i beznadežno.

-Požuri,ja i Sofi smo već dole.-još jednom je rekla i zalupila vrata.

Hah,pa naravno da je Sofi dole...Hm,mislim da je vreme da se predstavim.Ime mi je Danijel,može Dan,Deni,Deni King,ili kako me je draga Bridžit upravo nazvala,debil glupi.Nekad me zovu i ,,roba sa greškom" ili ,,zašto nisi kao Sofi?!".Da,ona je mamina i tatina savršena ćerkica,malo starija od mene,ide na prestižni matematički fakultet,uvek pristojna,kulturna,fina,prava dama iz visokog društva.Ako mene neko pita,ona je glupa,elitna kokoška sa odvratnom,izbljuvanom plavom kosom.Znam da ne bi trebao tako da pričam za sestru,ali ipak je prosto ne podnosim jer uvek,ali uvek mora da mi natrljava na nos kako je u svemu bolja.Ili u skoro svemu.Ja sam lepši i društvo me više voli.A ova mala ćurka koja me je upravo probudila iz divnog sna je moja mlađa sestra Bridžit koja je gora od svakog parazita na ovoj planeti,ali je bar bolja od ostalih iz ove užasne porodice.što se tiče matoraca,oni su posebna priča.Ćale mu dođe neki ,,biznismen",ali ja to prevodim kao idiot u odelu koji ceo dan sedi u kancelariji i zarađuje pare koje ja,naravno,trošim.Keva je neka luda modna veštičara ili kako normalan svet kaže,modna dizajnerka.Ako ja trebam da objasnim šta je ona,ona je nadobudna veštica sa ćubom na glavi koju smatra ,,modernom" i odvratnim,ogromnim,mačkastim naočarima koje joj služe samo kao modni detalj,ne za vid.Ah,da,i da ne izostavimo i bundicu od veštačkog krzna jer je ona strogo protiv ubijanja životinja,ali joj zato nije problem da pojede celog vola u restoranu.Stvarno ne kapiram kako je ona žena onako mršava kad onoliko jede.Hm,možda se kilogrami gube od vikanja na mene?Onda su meni roditelji top modeli.Ovo zaista moram da predložim najdražoj Sofi,jer je devojka umislila da je manekenka,a ovamo je...Ajde sad,neću da vređam sestru.Najbolja osoba u ovoj kući sam,naravno,ja,Horor,moj doberman i moj gušter Godzila.

Ali,i pored svih ovih idiota,najgora stvar,jer to je jedina reč kojom mogu okarakterisati tu živuljku koju moja majka naziva slatkom,je definitivno Njujork,kevina mačka.To vam je nadrndana,odvratna,čupava vreća buva koja glumi da je umiljato mače kad su ostali tu,ali kad smo sami...Ta životinjka je gora od svakog đavola!Imam čak i par ogrebotina kao dokaz za to,ali kao i uvek,ja sam kriv za to...Eto,to vam je ukratko moja porodica.

Ustao sam nekako iz mog divnog vodenog kreveta i pošao u kupatilo.Da imam vremena,malo bih leškario u đakuziju,ali kako moram da trpim mamine lude koleginice,nema ništa od toga....

Kad sam sve završio,otišao sam do Godzilinog terarijuma,pomazio je i dao joj njen doručak,mušice.Kad jemoja dušica pojela svoj doručak,uzeo sam je u naručje.Zatim do mog miljenika Horora,pomazio ga i stavio mu povodac.Njemu ću morati da dam njegovu šniclu dole,jer ne držim sirovo meso u sobi u ovo doba godine.

-Danijele,silazi više!-čuo se nečiji iznervirani glas od dole.

-Idem!-viknuo sam kao umiljato,a onda malo stišao glas-Glupi idiot...

-Čuo sam to,mladi gospodine!-odvratio je od dole i dalje onako iznervirano.

Šta da se radi,ja tako delujem na ljude...

-Šteta,baš mi je žao...-frknuo sam za sebe dok sam tražio nešto normalno da obučem.

-Samo požuri više!-još jednom je viknuo i čuli su se koraci koj ise udaljavaju.

Koji kreten.Kakvu ja imam nesreću da sam njegov sin...Ja,Godzila i Horor smo izašli iz moje sobe i krenuli na donji spara niz ogromne izuvijane stepenice.

-Dobro jutro,Nikol!-rekao sam jednoj od naših kućnih pomoćnica.

-Oh,dobro jutro,gospodine Voker!-ostavila je neki posao koj ije radila i nasmešila mi se široko i ljubazno-Kako ste spavali?

-Odlično,hvala na pitanju.-promrmlljao sam pospano,a zatim se setio nečega-Nego,koja je ovo ludača što je došla kod nas?

-Oh,mislite na gospođicu Patrik?-pitala je zamišljeno.

-Valjda se tako zove modna veštičara.-prevrnuo sam očima zamiškljajući dotičnu gospođu.

-Ah,to je neka koleginica i prijateljica gospođe Voker.-prisetila se odjednom i odgovorila kao iz topa.

-I zvanično,keva je odlepila...-promumlao sam sebi u bradu i nastavio  tamo gde sam krenuo

Ja,Godzila i Horor smo ušli u našu ogromnu dnevnu sobu u kojoj su bili svi osim mene.Kao što je moglo i da se očekuje,odmah je bilo vreme za svađu.

-Gde si ti do sad,gospodine?-pitao je moj dragi otac koji obožava da započinje svađe ovako rano ujuru.

Ranom zorom oko četiri popodne...

-Ja sam spavao,za vašu informaciju.-drsko sam odgovorio i zavalio se na jednu fotelju ne obazirući se na čudne poglede svih okolo.

-Kakav je to način da se spava do četiri sata?!-ozbiljno besno je viknuo,a onda malo snizio ton zbog gospođe koja je sedela na drugom kraju sobe i zbunjeno ga gledala-Oh,da,zaboravio sam...Kako da neko da ustane rano kad ostaje budan do tri ujutru?!

-I ja se pitam isto.-nezainteresovano sam odgovorio i stopala su mi najednom postala veoma zanimljiva.-Trebao bi da investiraš u istraživanje povodom toga.

-Sve jedno...-uzdahnuo je beznadežno i odustao od svađe-Pozdravi se sa gospođom.

-Hihihih,gospođica.-čuo se nečiji piskutav glas sa moje leve strane i već sam znao da ću sa tom ženom da imam mnogo problema.

Prevod-zagorčaću joj život.

-Drago mi je,gospođo Patrik.-prišao sma dotično i lažno se osmehnuo-Ja sam Deni King.

-Oh,drago mi je.-pomalo zbunjeno je ovratila i rukovala se sa mnom.

-I nije Deni kako već,nego Danijel.-sad se ubacila ona glupača od moje starije sestre.

-Ako budem tražio pomoć u predstavljanju,dosadnjakovićko jedna,tražiću je.-prosttrelio sam je pogledom,a zatim uzeo moje dve dušice i stavio ih dotičnoj gospođi doslovno pod nos-Inače,gospođo Patrik,treba da upoznate najbolje članove ove porodice.Ovo su Horor i Godzila.

Onda je ludača počela da vrišti:

-Skloni ta...Ta stvorenja od mene,ti...-odjednom je počela nekontrolisano da se trese i da vrištiKako god se zoveš,skloni ihhhhh!!!

-Gospođo,nisu to stvorenja-lepo i kulturno sam joj objasnio-To su pas i gušter,tačnije doberman i iguana.

-Danijele,skloni ih odatle!-rekla je moja majka besno.

-Oh,dobro...-frknuo sam smoreno,ali ne zato što ću da je poslušam,nego jer sam smislio savršen plan.

Gospođa...Ups,hteo sam reći gospođica Patrik je pričala ko navijena dok su je moja majka i glupa Sofi slušale kao da priča najvažije stvari na svetu,ćale je čitao neke novine,Bridžit se igrala sa nekom igračkom,a ja sam smišljao savršen zlikovački plan.Konačno,kad je gospođica Patrik konačno rešila da napusti naš skromni dom,došlo je vreme za moj divni plan.Maznuo sam njene naočare za sunce sa stola i stavio malo iznenađenje u njenu torbicu.

-Gde su moje naočare?-pitala je sama sebe gledajući po stolu.-Sigurna sam da sam ih ostavila ovde negde...

-Čini mi se da ste je stavili u torbu.-rekao sam sa zlobnim smeškom na licu i čini mi se da su moji već skapirali da se nešto dešava.

Uzela je svoju roze torbicu i počela da buta po njoj,kad joj se faca namestila u nešto...Čudno.Veoma čudno.Izvadila je to nešto što je napipala i čini mi se da ju je ceo Majami čuo kolik ojako je vrisnula.

-Hej,pazi!Povredićeš je!-viknuo sam kroz smeh i uhvatio u letu moju dragu Godzilicu.

Koja napasto od žene,kako baca moju dušicu...Stvarno je malo pukotina ova lujka.

Kad ju je moja draga mama smirila,ćale je počeo da urla glasnije od ove ludače dok je vrištala:

-Danijele Donovane Vokeru,sad si prevršio svaku meru!!!

.......................................................................

Helou svima!Ne znam zašto,ali ovih dana imam baš puno inspiracije,pa sam rešila da počnem da pišem još jednu priču.Rešila sam da pišem nešto što nisam do sad,malo komediju.So,nadam se da vam se sviđa,nadam se da ću uspeti da sutra napišem nastavak :D LYSM!

SweetyEvil