Few days after...

-Pa,golupčići,kako je bilo na raspustu?-živote,prva osoba koju vidim i to mora da bude on...

-Bolje ti misli o sebi,pusti mene i moju devojku na miru.-odbrusio sam mu ni ne gledajući ga,ali on mora uvek neku glupost da napravi jer je idiot.

Ili nema mozga,što je verovatno nemoguće.Ima ga,ali mu služi samo za disanje i da hoda,ne za razmišljanje kao kod svih ostalih,ali obo prevazilazi sve...Da mi onako podmetne nogu i da padnem pred svima,to je već bezobrazluk.

-Ups.-lažno zanrinuto je rekao-Dobro si,Danijele.

-Šta ti zamišlaš?!-pitao sam besno dok sam tresao prašinu sa pantalona.

-Ma ne ljut se odmah,Vokeru,rekao sam da mi je žao.-imao je bezobrazni osmeh na onoj svojoj ružnoj faci.

-Samo sam te pitao šta zamišljaš,Dejmone.-uneo sam mu se u facu-Šta misliš,ko si ti,dođavola?!

-Dobro,dete,ne deri se toliko.-digao je ruke u znak predaje,ali se i dalje onako iritantno smejao,kao i pola njih oko njega.

Baš si našao sa kim ćeš da se kačiš...Sa Danijelom Vokerom kad ima baaaaaš loš dan.A to nije nimalo dobro.Nimalo,naročito ako si umišljeni plavi kreten kog mrzim kao nikog.Zašto imam loš dan?Zato što sam ponovo u ovoj šugavoj školi i još je gore sve ovde,ovaj idiot me nervira,ponovo sam se posvađao sa onim mojim debilima od roditelja...Da,ja sam izgleda rekorder u svađama sa roditeljima,ali nisam ja kriv ovaj put,ali ozbiljno!Mislim,Sofi je uradila sve ono i dobila samo ,,nemoj to više da si nekad uradila'',a ja da sam to uradio,bilo bi ,,ne možeš da izlaziš do dvadeset druge godine!'' uz mnogo vike,dreke,možda bi došlo i do nasilja,kao što je i sad zamalo došlo,ali Česka je baš morala da me drži.Meni je dosta svega,ja ću čim napunim 18 da ih se lepo odreknem,ali ne pre nego što uzmem svoj deo nasledstva,da kupim neku kuću na Maldivima itamo ćemo da živimo ja,Česka,naš sin Džoni,mojipas i iguana i možda Bridžit ponekad kad joj dosade ovi idioti.Mogu da nas posećuju još Čejs i Lora i to je to!Ali da se sad lepo vratimo na ovog pedera Dejmona...Našao je pogrešan dan da se kači sa Danijelom Vokerom.

-Nidam ti ja dete!-viknuo sam i gurnuo ga,a on je samo nastavio da se ameška onako retardirano.

-Stariji sam od tebe godinu dana,ti si dete za mene.-rekao je maltene srećno.

-Kako god,samo me se kloni.-zarežao sam i pokušao da ga zaobiđem,ali me je gurnuo nazad.

-Ma daj,što nećeš da pričaš sa nama?-pitao je bebećim glasom.

-Zato što mi se neće.

-Pa nećeš da prođeš u suprotnom.

-Dobro...-uzdahnuo sam beznadežno-Šta hoćeš da znaš?

-Ono što sam i pitao.Šta ste radili?-ok,ovo zvuči i previše ljubopitljivo.

I onda mi se upalila mala LED dioda iznad glave.

-Ako misliš na mene i Česku...Mislim da je to privatna stvar,ali reći ću ti.Prvo smo išli tamo u Irsku,pili viski i radili...Znaš već šta.-svađali se,ali je on to drugačije skontao-Onda smo posle otišli fo mojih u Majamiju,malo vožnja u kabrioletu,plaža,surfovanje,Sex on the beach...-mislio sam na koktel,ali je to ponovo loše skontao-U stvari,evo pričam ukratko...-približio sam se i šaputao tako da samo on može da čuje-Ukratko,radio sam sa njom sve što ti ne možeš.Mazio sam je...-između svake reči sam pravio dramsku pauzu-Ljubio...-taman sam hteo da slažem za to zadnje,ali zahvaljujući njemu nisam morao.

I zahvaljujući njemu sad imam totalno pravo da ga ubijem sad i neću ja da budem krivi.Mislim,on je mene prvi ošamario,imam potpuno pravo da mu vratim.Ali neeeee,sad je moj mozak našao da bude suzdržan...

-Odakle ti ideja da pričaš bilo šta takvo a da ima veze sa mojom devojkom?!-zarežao je maltene na dva centimetra od moje face.

-Hah.-nasmejao sam se i odmahnuo glavom koliko god da me je vilica bolela zbog ovog degena-Ti si mnoooogo naivan...Kako ne kapiraš da ti ona više nije devojka?!Sad je moja devojka,kapiraš?!

I opet on...Ko je on da meni udara šamare?!To može da mi uradi samo devojka,možda roditelji i to je to,niko više,a naročito ne neki Dejmon!Ali kad je moj mozak već uzdržan od fizičkog nasilja,onda ćemo malo da nerviramo ovog debila...

-To je sve što znaš?-pitao sam provokativno-Daj,Dej,biješ se ko devojčica...Čes me je udarila ovih dana i mogu ti reći da udara mnooogo jače nego t...-i opet on mene udario.

Dobro,mozak počinje da se pakuje za godišnji odmor...Daj,mozgu,još malo ovom idiotu da pomeramo mozak,samo još malkoooo!

-Trebaš da ideš u teretanu,ozbiljno.-opet sam prokomentarisao i on opet glumi nekog Tajsona,a svi gledaju u čudu,ne znam da li što im je smešno kako ga zajebavam ili zato što im je čudno što ga ja do sad nisam ubio.

-Hahahaha,stvarno si smešan.-lažno sam se smejao.

-Ti stvarno ne znaš kad je dosta?!-bezno je zarežao teško dišući.

-Jok ja.

-Mnogo ćeš da zažališ zbog toga jednog dana,Vokeru!

-Ti ćeš da zažališ budeš li probao ovakvo nešto makar još jednom.Sad sam te pustio,ali sledeći put možda i ne budem tako dobar...

-Hah,baš vidim kako si opasan...-nasmejao se-Bolje idi u Majami kod tvojih fufica i ostavi Česku na miru.

-Postoji jedna stvar koju neću da uradim nikada u životu,a to je da neću da je ostavim ama baš nikada.-nasmejao sam se i ja i onda se svađa opet nastavila.

Samo je drugačije što je meni sad puk'o film.

***
-Auć,lakše malo!-vrianuo sam ko neka devojčica.

-Dobro,Danijele,ne brukaj se.-Česka je u svom stilu prevrnula očima.

-Ne brukam se,ali...Alo bre,ženo,jel si ti normalna?!

-Dušo manje će da te peče ako prestaneš tako da se cimaš.-ljubazno je rekla medicinska sestra nasmejavši mi se utešno-Ipak je to samo alkohol.Ako ništa,bar se teši time da ni ti njemu nisi ostao dužan.

-Ostao sam ja njemu dužan i previše,gospođo,i previše.

Damon' s pov

-Pa što si ga provocirao?!-pitao je ovaj malounik od mog ,,druga''.

-Zato što mi se može,Majkl,zato što mi se može.-odgovorio sam najjednostavnije što sam mogao jer mi stvarno nije bilo do priče.

-Samo me čudi kako je taj mali dozvolio da ga onako udaraš i da ništa ne uradi.-ubacio se sasvim mirno Leon paleći još jednu cigaretu.

Čudi me što je ovde,obično je u ovo doba negde po klubovima,pije,pa dođe sutra na treći čas.Iskreno,i ja bih tako,ali bih definitivno bio mrtav ako moji saznaju.

-Ne izlaziš večeras?-pitao sam ga samo da nekako prestanemo da pričamo o Danijelu.

-Ne,Dejmone i ne pokušavaj da skreneš sa teme.-lukavo se nadmejao i pogledao me je onim svojim prodornim pogledom.

Možda bi neko ko ga gleda sa strane rekao da je on onako glupav ili neko koga boli uvo za sve,ali nije on ni blizu toga,a ovo dokazuje to,kapira sve samo kad pogleda nekog.

-Zašto moramo da pričamo o njemu?!-besno sam pitao i šutnuo stolicu.

-Ne viči,smiri se.-pričao je kao da se ništa ne dešava.

-Kako da ne vičem?!-opet sam počeo da se derem,ali me je on uhvatio za vrat i povukao me je tako da sam bio na par centimetra od njegove face.

-Kad nešto kažem,Dej,to se i posluša,razumeš?-pitao je onim svojim jezivo mirnim tonom.

Samo ne kapiram kako on može da bude miran u svakoj,ali baš svakoj situaciji.

-Glup si,znaš?-rekao je i konačno me pustio.

-Zašto,molim te?!

-Zato što ništa ne radiš kako valja,Dejmone.

-A kako se radi kako treba?!

-Ozbiljno hoćeš da se otarasiš tog klinca?-pitao je skroz ignorišući moje prethodno pitanje.

Pogledao sam čas u Majka,čas u njega,a onda u daljinu kroz prozor moje sobe.

-Više od svega,Leo.-rekao sam sa zamišljenim osmehom na licu.

-Dooobro...-rekao je ustajući i nameštajući svoju kožnu jaknu-Mogu da ti pomognem,ali pod jednim uslovom.

-Samo reci!

-Ako radimo ovo,radimo kako ja kažem,bezuslovno.

-A šta podrazumeva to?-pitao sam zbunjeno.

-To znači,dragi moj Dej,da...-đavolski se nasmejao i pogledao kroz prozor-Da...U roku od dve nedelje Danijel Voker će da ispari odavde.

...................................................................
Prvi nastavak u 2016. godiniiiii!Nadam se da ste svi proveli prošlu posebnu noć sa osobama koje volite i na nezaboravan način,volim vas sve najviše na svetu!

SweetyEvil