-Ubiću te,Česka!Znači bukvalno ću te ubiti!-neko je maltene vrištao sa druge strane veze dok je Česka sklanjala telefon da ne ogluvi.

-Ko je ta koza što se dere?-pitao sam hledajući nešto na TV-u.

-Lora.-odgovorila mi je malo iznervirano-Ona će ubiti mene,a ja ću ubiti tebe!

-Zašto?

-Zašto?!-ponovila je sad već baš iznervirano-Dođavola,ceo svet zna da smo u vezi!

-O,bože...-glumio sam da plačem kao i ona sinoć-Zar te je sramota što sam ti ja dečko?

-Daj ne smaraj!Neću da me neki ludi novinari opsedaju svaki dan!Uz to,Lora me ama baš celo breme smara zbog toga.

-Pa nemoj da je slušaš i kraj.

-Ona mi je drugarica,dođavola!

-Lepo,odoh ja.-rekao sam i ustao.

-Gde si pošao,moliću lepo?-pitala je nekim njenim zapovedničkim tonom,na šta sam se samo nasmejao.

-Idem malo da se prošetam,malo da ti sklonim ove novinare od kuće.

-I požuri!Mama već hoće da me ubije!

-Zašto da te ubije?-bio sam malo zbunjen.

Ok,malo više...

-Zato što joj ja nikad nisam pomenula da si ti slavan!

-Ko ti je kriv?Ja sigurno nisam,Česka,idem sad malo da ih sklonim odavde.

Hah ništa lakše...Šta da radim,ja sam pravi magnet za paparace.To ti je život jedne zvezde.Dobro,nisam ja zvezda,ali sam sin jedne dizajnerke,a i u budućnosti,veoma bliskoj budućnosti ću biti zvezda,tako da se sad navikavam.Izašao sam napolje i malo je falilo da oslepim od onoliko bliceva.Brzo sam stavio kapuljaču na glavu i potrčao kroz gomilu ljudi.Sad ćemo malo da se igramo,može?Ko me prvi uhvati,njemu dajem intervju.Hah,izgleda da svi hoće da se igraju...Pa ne može to tako,ljudi,mora malo da se smanji broj igrača.Zamalo da me ubije neki ludak sa kolima dok sam trčao preko ulice,ali mi je bar olakšao što sam se oslobodio bar polovine ovog stampeda novinara koji me jure.Na kraju ostalo ih je jedno...Dvoje,žena sa mikrofonom i muškarac sa kamerom.Nisam ni ja Terminator,mogu i ja malo da se odmorim,zar ne?Živote,ovi izgledaju kao da nisu trčali ko zna koliko,više kao da su pili čaj dok sam ja trčao ko Husein Bolt!E,ako je neko ovo snimao,nek pokaže mom profesoru fizičkog,pa nek mi lepo za kraj da pet i da se više ne maltretiram sa njim.

-Oh,hvala bogu,stao si!-rekla je.žena,izgleda reporterka,dok se kamerman naslonio na zid-Pobogu,dete,jel ti znaš da sam ja u štiklama?!

Baš mene zabole što si ti u štiklama,i ja sam mrtav umoran,pa ništa...

-Izvinjavam se,gospođo,ali nisam vas ja terao da me jurite.-zadihano sam rekao.

-Hah,ma baš ću ja da trčim...-rekla je sarkastično sama sebi-Imamo kombi,ne moramo da trčimo.

-Pa šta onda ima veze što nosite štikle?

-Ma nema veze,nećemo da se svađamo oko toga da li sam ja u štiklama i zašto je to loše i...

-Može da vam tako pukne Arheliva titiva.

-Čini mi se da se to drugačije izgovara...-rekla je što je ljubaznije mogla popravljajući frizuru-Pa..Možemo li dobiti intervju?

-Ok,naravno.-odgovorio sam joj-Samo sačekajte koji minut da se malo odmorim,neću da se onesvestim u sred snimanja.

***
-Bolje?-pitala je Helena,to jest reporterka koja je rekla da se zove Helena,kad sam na iskap popio čašu vode u obližnjem kafiću.

Možda se i ne zove Helena,možda joj je to lažno ime,možda je neki tajni agent koji hoće da me ubije...A možda je i samo reporterka koja hoće intervju.Eh,to je dosadna verzija,a dosadno je...Pa dosadno.

-Aham.-nekako sam promrmljao-Pa,šta vam treba?

-Intervju,naravno.-kazala je to tako kao da je to očigledno.

E pa meni nije očigledno.

-Dobro,samo požurite,moram da se vratim kod devojke.

-Baš o tome sam htela i da te pitam!-ciknula je kao neko srećno kučence,a onda se okrenula ka kamermanu-Rik uključi kameru-uperila je pogled ka njemu ili ka kameri,nemam pojma-Dobar dan dragi gledaoci,ja sam Helena Mikael,a naša televizija je dobila ekskluzivni intervju sa Danijelom Vokerom o kome trenutno bruje svi svetski mediji.Dobar dan,gospodine Voker,mogu li da te zovem Danijel?-klimnuo sam glavom potvrdno-Pa,Danijele,trenutno najpopularnija vest je tvoja veza sa izvesnom Českom Miler.Koliko ste vas dvoje u vezi?

-Par nedelja.-imao sam facu kao da baš duboko razmišljam.

-Aham...I ona nije nikakva pevačica,manekenka,bilo koja poznata ličnost?-skoro me je pogledom molila da kažem da ipak jeste.

-Jok.-razočarao sam je-Ona je samo još jedna devojka koja se od svih ostalih razlikuje na veoma poseban način.Volim je više od svega.

Napravila je neku zlobnu facu,a onda nastavila da ispituje:

-Nego,da li će to biti veza kao i sve tvoje ostale do sad,na par meseci?Da li sve tvoje obožavateljke širom sveta imaju čemu još da se nadaju?

-Ja imam obožavateljke?!-lažno iznenađeno sam je pitao.

Naravno da jedan ovakav divan dečko ima obožavateljke.Džastin Biber je nula za mene.Ma minus jedan.(A/N:Odmah samo da se napomene da ja nemam ništa protiv Džastina,meni je on super lik,ali to je fora u priči,tako da molim sve njegove obožavatelje da ne shvate ozbiljno :D)Mislim,kako neko da ne obožava ovu perfektnu kosu i facu i sve ostalo?Dobro,sad postajem malo previše zaljubljen u sebe...Neka,imam i za šta.

-Naravno da da!-bila je iznenađena mojim pitanjem-Veoma si voljen među tinejdžerskim krugovima.

-Oh,pa nisam baš navikao na to.Voleo bih da me svi smatraju za običnog i klasičnog tinejdžera koji voli sve kao i svaki normalni momak.-kako da ne-A sad,za sve te obožavateljke,imam da im poručim nešto...Devojke,ja sam,kao i vi,samo ljudsko biće-veoma predivno,savršeno ljudsko biće-Volim,mrzim,sve kao i vi.-volim svoje ogledalo,Česku i hranu,mrzim Dejmona i školu i profesora fizičkog-Ja sam našao devojku svog života,zato probajte i vi da nađete onu posebnu osobu koja vas čini srećnim.To je to,volim vas sve,sve vas koje ni ne poznajem smatram za divne osobe i za prijatelje.-kako da ne...

Bože,kako sam ja dvolična osoba...Nekad se i sam sebi divim.

-Ovo je...Divno.-promucala je Helena kao brišući suze.

Baš je zaplakala...Koja bi normalna žena pokvarila šminku plakanjem pred milionima gledalaca?!

-Pa,Danijele,imaš li još nešto da kažeš?-pitala je konačno.

-U stvari,dve stvari.Prvo želim da se obratim roditeljima,tačnije svojoj majici.Mama,baš ti hvala što si me uvalila u sve ovo,to baš sve prave majke rade,pričaju celom svetu sa kim su njihova deca u vezi.Hvala ti puno.Nadam se samo da ratumeš sarkazam u ovom obraćanju,volim te puno.

-A šta je drugo?-pitala je reporterka željno jedva čekajući da kažem još nešto.

-Da,drugo...Ovo je za moju Česku.

-Moju Česku...-uzdahnula je reporterka citirajući me-Primetite samo,dragi gledaoci,kako je to rečeno sa toliko duše.

-Da,kako god...-frknuo sam.

Bože,koja ćurka od.žene!

-Pa?Reci.

-Ok.Čes,slušaj.Sinoć si me pitala da li te stvarno volim.Koliko god ti ja pričao da te volim,ti ćeš više pričati da mi ne veruješ i tako u krug,zato...Reći ću nešto što će samo vas nekoliko da razume,samo mojih par bliskih prijatelja...Mislio sam da ovo nikad neću uraditi,ali...Čes,odustajem od operacije Arijes samo zbog tebe.

..................................................................
Nemam opravdanje,ljudi moji,juče mi se spavalo,pa nisam pisala nego,sam spavala.So,nadam se da vam se sviđa.

PS:Glasanja za takmičenja za koja sam se prijavila su u toku,pa vas molim da glasate za ovu priču ako vam se sviđa :)

SweetyEvil