Sad sam naprosto gotov.Hm,nikad ih nisam video ovako ljute...Ali,dobro,malo ih gledam umiljato i izvučem se.Dve kokoške od moje dve sestre su pobegle nekuda,umesto da mi pomognu sa ovime,ali ipak je možda i bolje ovako.Te dve glupače bi sve upropastile.Od kad su gospođu Vrištavu svraku koja ne voli iguane nekako smirili sa dva ili tri bensendina i poslali je kući,ni jedno od ovo dvoje nije progovorilo ni reč,samo me besno gledaju,a to je gore od svakog dranja.Kad mi lepo saspu sve u lice,onda bar znam na čemu sam.Ovako...Ovako možda nisu ljuti,što je malo verovatno,možda su stvarno mnogo ljuti,što je mnogo više verovatno,i smišljaju kako da me kazne na najgori mogući način,a možda i nešto treće.Ko će da ih zna,oni su veoma čudni ljudi,znate?Konačno,keva se setila kako se priča.

-Dobro...Danijele,trudim se da budem smirena.-udahnula je duboko i počela sa ispitivanjem-Zašto si uradio ovo?

-Zato što me je ona lujka nervirala.-odgovorio sam mojim klasičnim opuštenim tonom.

-Dušo,ne možeš ovakve stvari da radiš ljudima samo jer te nerviraju.-govorila je kao da govori malom detetu,ne meni.

-Eto,Elsa,to je problem!-odjednom je skočio moj dragi otac-Tebi je on ,,duša", ,,zlato", ,,ljubav" i tako to kad god napravi neku glupost!

-Pa šta je u tome problem?-pitala je ona krajnje mirno-On mi je sin,zar ne?

-Problem je u tome,ženo,što si ti previše popustljiva prema njemu!-čini mi se da mu trebaju lekovi za smirenje-Šta god da on napravi,ti ćeš da ga braniš!Zato je i ovako problematičan!

-Nisam ja problematičan -ubacio sam se tonom kao da sam popio svu pamet sveta-ja sam samo mladalačkog duha i nemirnog karaktera.

-Danijele,ti si razmaženo derište koje ne zna da se ponaša i nemoj tu da mi pametuješ!-odbrusio mi je iznervirano.

-Oh,izvinjavam se,gospodine Voker.prevrnuo sam očima i rekao sarkastično-Odakle meni pravo da pokazujem svu svoju pamet...

-Kako god,samo ućuti i pusti odrasle da raščiste ovo.-svim silama je pokušavao da me malo ućutka.

-Odlučuje se o mojoj sudbini,tako da željm da učestvujem.-nažalost,nije toliko lako mene ućutkati.

-Znaš šta?-pokušavao je svim silama da ostane miran-Najbolje bi bilo da ti lepo ideš u sobu dok mi lepo smislimo šta ćemo da radimo.

-A ti lepo nemoj da mi lepo pričaš šta je lepo dobro za mene,hvala lepo.-imitirajući njegov gla s sam kazao.

-Bože,zašto ja?-udario se poi čelu i uzdahnuo kao da su mu sve lađe potponule

-Tako,to te taj gore kažnjava jer si nepravedan prema meni.-neobavezno sam primetio.

-Ja nepravedan?!Jel si ti normalan,dete?!-stvarno nekad imam utisak da ću ga jednog dana poslati u ludnicu-Ceo život trpim tvoje gluposti i izvlačim te iz nevolja,a ti tako?!

-Ja samo kažem šta je istina,dragi moj tata,a ti shvati kako hoćeš.-objasnio sam mu sasvim fino i kulturno.

-Jo,bože,stvarno ću da izgubim živce jedan dan,a onda...-opet je počeo sa starom pričom o živcima i gubljenju istih.

-Onda se ja konačno da se iselim odavde i živeću kako i priliči nekome mog ranga.-ponovo,veoma fino sam mu objasnio realnost.

-E sad je dosta!-i eto,pukao je ko petarda.

Kreće zabava...

-Šta dosta?!-kako je samo lep osećaj kad se svađaš na sav las-Ovo je tek zagrejavanje!

-Elsa,baš me briga šta ti misliš o ovome,ni da li se slažeš sa ovime,ali neću više da čekam i da uništavam svima nama život!-okrenuo se ka mami i pričao joj nešto ko zna šta.

Šta priča ovaj ludak?!

-Dobro,Džek,smiri se,možemo da pričamo kao normalni ljudi i...-počela je ona da ga smiruje ali ju je ovaj prekinuo.

-Dosta!Neću da slušam više o tome jer sa njim ne može da se priča normalno!-odbrusio je i počeo mene da ubija besnim pogledom-Šta god da mu kažeš,on će to da okrene na zezanje!Pobogu,kad sam dobio sina,pomislio sam da je to odlično,da ću da imam naslednika,ali ne!Ti si rodila ovog džabalebaroša koji ne zna ništa da radi osim da troši naše pare!

-Slušaj,stari,pare se u familiji dele,ne da budeš škrtica.-probao sma da mu pojasnim,ali je i mene prekinuo.

-Tišina!-viknuo je iznervirano i bukvalno režao-Niko te nije pitao za mišljenje,Danijele,zato ćuti!

-Za tebe sam Deni King.-odvratio sam sad već iznervirano i digao nos u nebesa.

ako već imam strava nadimka,tako me i zovi!

-Ja sam tebi dao ime Danijel i tako ću da te zovem!-sad sledi priča sa imenima i tome slično.

-Ali to nije kul!-zacvileo sam i počeo rukama da mu objašnjavam.

-Zabole me da li je kul ili šta već,znam kako se zoveš.-prekrstio je ruke preko grudi i pogledoa me s visine-Ako treba,zvaću te i Marija u mojoj kući!

-Što Marija?-pitao sa kao zbunjeno.

-Zato što mi je tako palo na pamet!-ponovo odlaze živci...

-Hm,tako se zove tvoja ljubavnica,jel da?-zvučao sam kao da se prisećam nečega.

-Kakva ljubavnica?!-mama se odjednom trgla i pitala besno.

-Rekao sam ljubavnica?!-ispravio sm se brzo sa zlobnim smeškom na licu-Ups,izvinjavam se,hteo sam da kažem sekretarica.Ali to ti dođe isto,zar ne?

-Ne mogu da verujem!-okrenula se ka njemu i viknula mu u facu-Dakle,zaista ne mogu da poverujem,Džek!

-Ni ne trebaš da veruješ ovom glupom klincu koji očigledno hoće da nas zavadi da bi se izvukao!-odvratio joj je istim tonom.

Znate kako kažu,zavadi pa vladaj.

-Sve jedno,nikad mi nije moglo pasti na pamet da me varaš sa Marijom!-počela je histerično da mlatara rukama-Alo,sa sekretaricom!Šta ona ima što ja nemam?!

-Pa,nije da nije zgodna...-zamišljeno je rekao za sebe,ali ga je,na njegovu žalost,čula.

-To je to!-udarila je besno nogom u pod-Hoću razvod!

-Ne možeš zbog toga da se razvodiš, pobogu!-pogledao ju je zbunjeno i podigao jednu obrvu.

-Da,mogu!-prkosno mu se unela u facu i okrenula se ka vratima.

-Dušo,hteo sam da kažem da možda jeste zgodna,ali si ti ipak moja ljubav,najveća i poslednja.-izdeklamovao je kao romantičnim tonom i odmerio je trudeći se da smisli još nešto pametno-I imaš mnogo dobre noge.

-Zaista to misliš?-okrenula se nazad i pogledala ga iznenađeno.

-Naravno,El.-nasmešio se blago-Ne bih mogao ni da zamislim život bez tebe.

-Oh,kako ja mogu uopštw da de naljutim na tebe?Dođi ovamo...-rekla je bebećim glasom,što joj je veoma glupa navika,i poljubila ga.

E to se zove manipulacija.Bravo,stari,pravi si genije.

-Lepo je to,drago mi je što smo rešili vaše ljubavne probleme,a sad...-ustao sam sa lažnim osmehom i krenuo ka vratima-Vidimo se,ekipo!

-Stani malo!Gde misliš da si pošao?!-zaustavio me je baš kad sam hteo da zalupim vrata i ponovo se izvučem,kao i uvek.

-Pa,vidiš,ćale,ima jedna veoma lepa soba na drugom spratu i zove se ,,Denijeva soba" i tamo bih da provedem ostatak svog vremena do večeras.-objasnio sam mu sa retardianim kezom-Ćaos!

-Ok,onda nećemo da ti saopštimo šta smo odlučili.-kao nehajno je rekao i okrenuo se nazad ka mami.

Zastao sam i odmerio ih oboje znatiželjno.Ok,ovo me je već zainteresovalo.Baš da vidim šta su odlučili...

-Zar si baš čvrsto odlučio to,dušo?-mamin tužan glas nikad nije donosio ništa dobro.

-Da,Elsa,ovo je krajnja odluka.-objasnio joj je kao tužno,mada je bilo očigledno da se folira-Veruj mi,draga,to je najbolje i za njega i za sve nas.

-Ok,hoćete li mi reći ili ne?!-stvarno počinju dame nerviraju kad pričaju o meni kao da nisam tu.

-Ko će da mu kaže?-mama je opet nastavila kjao da ja nisam tu-Možeš li ti?Ja zaista ne mogu.

-E ja baš mogu i baš ću da uživam.-nacerio se zlobno i okrenuo se ka meni-Danijele...Šaljemo te u Englesku.

-Šta?!-potpuno šokirano sam uskliknuo- Zašto?!

Ovo stvarno nisam očekivao...Pre bih očekivao da su mi rekli da će da me daju marsovcima da me vode na Mars nego ovo!

-Tačnije,u London,u...-napravio je nekakvu dramsku pauzu-Srednju školu.

-Šta!?-mislim d ću dobiti srčani udar-Jel si tu normalan,čoveče?!Nema šanse!Ni mrtav!A ni tad!

-Niko te nije pitao da li hoćeš ili nećeš.-odbrusio mi je grubo i prostrelio me pogledom-Danijele,prešao si svaku granicu,dosta je više.Ja i tvoja majka ne želimo da uništiš sam sebe i ostaneš negde na ulici.

-Kako to možete da uradite rođenom sinu?!-počeo sam da s eprenemažem tamo kao neki klinac kad hoće igračku.

To jest ja kad sam bio mali,ali dobro...

-To je za tvoje dobro,Danijele,i toga moraš da budeš svestan.-govorio je potpuno hladnim tonom,kao da ga nije briga ni za šta.

-Ali...U srednjim školama nema...-počeo sam da mlataram rukama kao da nisam normalan-Nema čak ni posluge!

-Ne,ali budi srećan i ovime.-promrmljao je za sebe gledajući me pavo u oči.

-Kako da budem srećan!?-on je stvarno puk'o.

-Da sam se ja pitao,ne bi ti išao u srednju,to ti se kunem.-lice u se pomalo smračilo kad je zarežao.

-Pa zašto se ti onda nisi pitao?!-viknuo sam kao iz topa.

-Da je ovo bila moja odluka,lepo bih te poslao u vojsku pa bi se tamo naučio lepom ponašanju ali me je Elsa ubedila da je ova srednja škola savršena.-procedio je kroz z ube gledajući me kao da sam mu pobio pola familije.

-Kako škola može da bude savršena!?-oni stvarno,ali stvarno nisu normalni.

-Slušaj,mili...-mama se ubacila svojim demokratskim tonom i sela pored mene- Riverview High School je jedna od najelitnijih škola u Londonu.

-Ali zašto u Londonu?!-nema ništa od lepog razgovora kada je ovo u pitanju-Mama,to je drugi kontinent!Zašto prosto ne mogu,ako ste već tako odlučili,da idem u neku školu ovde?!

-Dragi,Engleska je divna zemlja,sigurna sam da će ti se svideti.-i dalje je imala taj šugavi dobar ton.

-Ali zašto baš tamo!?-kao i obično,bio sam uporan.

-Zato što...-pokušavala je da smisli nešto pametno-Mislili smo da bi ti prijala promena.

-E pa ne bi!Vi ste najgori roditelji na svetu i mrzim vas!-viknuo sam potpuno iznervirano i otrčao u sobu.

.....................................................................
Helou,evrivan!Nadam se da vam se dopada,sviđa,to you like it i sve ostalo.See you all!

SweetyEvil