-Šta si joj uradio?!-pitao sam režeći i povukao ga za majicu.

-Kome?-pitao je sa podsmehom u glasu-Onoj tvojoj nižerazrednoj štreberki?

-Upravo njoj!Ako si joj nešto uradio,ja ću...

-Vokeru,tebi stvarno ne prija boravak ovde.Zašto bih je povredio?

-Odakle ja znam?!I skini taj odvratan osmeh!

-Zar je zabranjeno da se smejem?

-Zašto se smeješ kad nije smešno?!Očigledno joj nešto nije dobro!

-A zašto je mene to briga?

-Ti si jedan odvratni,ljigavi...

-Ne zaboravi nedužan.

-Kako god.Ako samo saznam da si ti ili tvoja plastična družina krivi za ovo,zapamtićeš me,Dezmonde!

-Dejmon.

-Kako god,baš me briga,samo hoću da me svi čuju...-rekao sam i popeo se na sto-Ljudi,molim za malo pažnje!-svi su se okrenuli ka nama-Budem li čuo da je neko iz ove prostorije odgovoran za to što je moja prijateljica tužna,meni će da odgovara!Jel jasno!?

Neki su izgubljeno klimali glavama,neki su blejali u mene ne verujući,a gospodin retardirani maneken,njegova barbi sestrica i ostale Barbike i Kenovi su se zlobno smeškali i gledali me podrugljivo.Nešto su smislili,osećam to.A sad,kad sam im objasnio šta će da se desi ako je neko kriv za ovo,moram da saznam ko je kriv u stvari,a postoji samo jedan način da saznam...

***
-Českaaaaa!!!-vikao sam ispred vrata njene sobe i lupao.

-Šta hoćeš?!-čuo se plačljivi glas iznutra.

-Mala,jesi li dobro?

-Ne zovi me mala!

-Jel ti to plačeš?!

-N-ne...

-Česka,ozbiljno!

-Ostavi me na miru!Zašto jednostavno ne odeš?!

-Zato što hoću da se uverim da si u redu!

-Kako si uopšte uspeo da uđeš ovde?!

-Zašto ne?!

-Momci n-ne smeju da ulaze ovde!

-E pa ja ću da uđem unutra dala ti to meni ili ne.Razvaliću vrata ako treba!

-Zašto moraš da budeš toliki kreten?!

-Zar je loše da se brinem za drugaricu?

-Ja ti nisam drugarica!

-O čemu...O čemu to pričaš,pobogu?!

-Poznaješ me tek tri dana,kako možeš da mi budeš prijatelj!?

-Ali...U čemu je problem?!

-Lepo si rekao da ne želiš da budeš blizu običnih osoba,šta ću ti onda ja?!

-Ali,Čes...

-Ne zovi me tako,tako me zovu samo prijatelji!Ostavi me više na miru!Molim te,Deni,samo me ostavi na miru!

Sad već uveliko plače.Šta je toj devojci?!

-Dobro,Česka,ostaviću te na miru,ako to hoćeš...-rekao sam i taman sam se okrenuo da odem,ali se odjednom čuo zvuk otvaranja vrata.

Jako me je zagrlila i počela da plače.

-Ne...-rekla je jecajući-To ni-nimalo ne želim.Želim da budeš tu,pored mene!

Posle toga nije mogla da kaže ništa od plača,samo me je grlila sve jače i jače,pa sam rešio da je uvedem u sobu.

-Sedi malo,odmori se.-prošaputao sam i oboje smo seli,a ona me je još uvek grlila što je jače mogla-Biće sve u redu,a sad mi reci šta se desilo.

-N-ne mogu...Ne s-smem...

-Zašto ne smeš?!

-Nemoj da me teraš,molim te!-plakala je sve više i više.

-Dobro,dobro,ne moraš odmah,kazaćeš kad budeš spremna.

-D-dobro...

Grlio sam je neko vreme dok je plakala,a kad se malo smirila,rekla je toliko tiho da sam je jedva čuo:

-Oni...Oni su ovo uradili...

-Ko oni?

Chesca's pov

-Gde tako žuriš,štreberko?-pitao je neko zlokobnim glasom iza mene.

-Mene pitaš?-pitala sam ni ne okrenuvši se.

-Očigledno.-odgovorio je taj neko i osetila sam jak udarac u leđa toliko jak da sam pala.

-Au!Šta zamišljaš ti?!-pitala sam besno pokušajući da ustanem,ali me je taj neko ponovo gurnuo,ovaj put nogom-Jel si normalan,čoveče!?

Pogledala sam gore i videla tri momka kako me gledaju zlim pogledima i smeju se podrugljivo.

-Šta vi hoćete?!-pitala sam besno.

-Oh,da li je to Česka postala opasna?-pitao je ovaj napred,kog nisam iz prva prepoznala.

-Dejmone?To si ti?!

-Glavom i bradom,srećo,a ti si velika nevolja.

-O čemu to pričaš?!-pitala sam iznervirano i ponovo htela da ustanem,ali ova druga dvojica su me zgrabila za ruke toliko da nisam mogla da se pomerim-Šta hoćete od mene?!

-Šta je bilo,Čes,nećeš da se družiš sa nama?

-Znaš,Dej,mislim da bi mi bilo udobnije da me tvoji frendovi ne drže ovako.

-Ali moramo da se osiguramo da budeš dobra devojčica i da me saslušaš do kraja.

-Dobro,reci,imam posla.

-Kakvog posla?Ideš na ručak?

-Za tvoju informaciju,Dej,da.Idem na ručak.

-Sa kim?

-Sa mojim društvom,znaš već.

-Lora,onaj frik Čester i Voker,jel da?

-Baš tebe briga sa kim ja idem na ručak!

-Da,briga me je.Antoaneli se sviđa Voker i zato ne želim da mu više prilaziš.

-Molim?!Da li ti,čoveče,shvataš šta pričaš?!Misliš da možeš da mi narediš sa kim ću ja da se družim?!

-Česka,srećo,i ti i ja znamo da si veoma pametna,a i da sam ja spreman da uradim bilo šta da dobijem šta hoću,jel da?

-Pa šta ćeš da uradiš?!Da platiš nekom da me ubije?!

-Znaš i sama da mi ne bi bio problem to da uradim,ali ne.Čemu zabava ako odmah završimo sa ovim?Odgovor je nigde,ali zato imam fenomenanu ideju.Ako mu se samo još jednom približiš,makar ga i pogledaš oduzeću ti sve što imaš,jel si razumela?!

-Hah,baš sam se uplašila...Kako ćeš to da uradiš,molim te?

Nasmejao se zlobno i prišao mi je,a onda šapnuo:

-Znaš li šta volim?Volim da kontrolišem stvari,a to je definitivno sada.Šta misliš,koliko nisko će pasti tvoj ugled u očima svih ovde,svih učenika,profesora,tvoje porodice ako saznaju za znaš već šta?

Prebledela sam iste sekunde.

-O-o čemu pričaš?-pitala sam nekako.

-Znaš i sama,Českice.

-Ne zovi me tako!

-Zašto?Uvek si volela kad te tako zovem.

-Zašto me prosto ne ostaviš na miru!?

-I hoću,samo se kloni Vokera.

-Ali...On mi je prijatelj,nisam zaljubljena u njega!

-Ali on jeste u tebe.

-Šta?!O čemu ti pričaš?!Naravno da ne,pre će da mu se svidi Antoanela ili neko njoj sličan.Lepo je rekao,voli vas elitne tipove,ne obične kao ja,zato nisam nikakva pretnja tvojoj sestrici.

-Ja ti samo kažem,Čes,budeš li makar još jednom razgovarala sa njim,i on,i svi ostali će saznati kakva si zaista.Šta misliš,da li će tad Voker hteti i da te pogleda?

-Zašto si takav kreten?!

-Samo ti kažem,malena.Vidimo se na ručku.-rekao je i dao znak svojim drugovima da me puste,a onda su svi zajedno otišli,a ja sam ostala tamo još neko vreme stojeći i gledajući u prazno,a onda krenula ka kantini.

Bože,zašto ja?!

FLASHBACK END

Daniel's pov

-O čemu on to priča?!Kako će taj idiot da ti uništi život?

-Nije važno,Deni,stvarno,i onako bi se to desilo jednom.

-Ali šta?!Čes,reci mi,bar da zna sa čime imamo posla.

-Ne mi,nego ja.Molim te,Deni,drži se podalje od mene.Što si mi bliže,praviš mi veći problem.Možda ovako stvarno nikom ne pokaže taj snim...-prekinula je samu sebe i stavila ruku preko usta,a onda počela ponovo da plače.

-Kakav snimak?Česka,meni možeš da kažeš.

-Ne mogu!Sramota me je,Deni,ne mogu da ti kažem...

-Slušaj,Čes,ja u životu imam toliko stvati zbog kojih bi trebalo da me bude sramota,oa ništa.A i reći ćeš samo meni,a ja ću čuvati tajnu.

-Obećavaš?

-Časna reč.

-Oh,dobro...Ja i Dejmon smo,znaš...Bili smo u vezi pre godinu dana.

-Ozbiljno?!Šta će,zaboga,jedna tako divna devojka sa mamlazom poput njega?!

-Vidiš,on je stariji od mene i tebe godinu dana i tad sam ja došla u ovu školu,išla sam u odeljenju sa Antoanelom...

-Misliš Barbi veštica.

-Nije uvek bila takva,pre je bila stvarno divna devojka.Družile smo se,izlazile,a onda sam ja upoznala njenog brata.Čoveče,kako je bio zgodan...Dobro,bar mi je tako delovao jer sam bila zaljubljena u njega.Mislim,bio je zgodan,stariji od.mene,popularan,sve devojke su sanjale da budu sa njim,a on je hteo da bude sa mnom.To je prosto bilo ostvarenje mojih snova,obožavala sam ga,radila sam sve šta je on hteo.Onda je došlo to veče...-zastala je i uzdahnula tužno.

-Dušo,ako ti je teško da pričaš o ovome,ne moraš.

-Ne,Deni,lakše mi je da ispričam nekome ovo jer niko ne zna za to.

-Dobro,onda te slušam.

-Došlo je jedno veče,bilo je leto,skoro je bio kraj školske godine,pa je Dejmon išao na žurku sa nekim svojim drugovima i hteo je da i ja krenem da ih upozna sa njegovom devojkom.Naravno,odmah sam pristala i jedva sam čekala da odemo.Lepo smo pričali,zezali se,plesali,a onda mi je Dejmon doneo neko piće.Inače,ja ne pijem skoro nikad,ne podnosim alkohol najbolje,ali to je bila njegova ideja i naravno da sam odmah pristala.Mislila dam ono ,,Neće mi ništa biti od jedne čaše'',ali nije baš bila jedna čaša,pretvorilo se u pet-šest.Hah,pa ja se napijem od jedne čaše,a kamoli pet ili šest!U opšte se ne sećam šta je bilo posle,bar dok...Dok nisam videla taj snimak.

Opet je počela da plače.

-Još ne mogu da verujem da sam ono ja!-tiho je rekla jecajući.

-Zašto?Šta je na tom snimku?

-Onda...Odveo me je u neki hotel,kako sam shvatila i onda...Ne mogu da verujem da mi je prvi put bio sa tim gadom!Alo,sa 15 godina!Nisam mogla da verujem kad mi je pokazao,mislila sam da se zeza,ali ne,nije se zezao.Mislio je da je zanimljivo da se takve stvari snime!On je takav idiot,nije se čak ni pokajao zbog toga!Posle toga sam raskinula sa njim,što mu se,naravno,nije baš svidelo,pa je prvo svoju sestru okrenuo protiv mene sa nekom glupom pričom da sam ja navodno bila sa njim samo zbog para i Antoanela me je zamrzela jer je umislila da sam se družila sa njom samo zbog toga.Zamrzeli su me i svi ti popularni ovde,i to samo zato što je Dejmon rekao da sam loša,da sam sponzoruša,prostitutka i takve stvari.Mislila sam da je zaboravio na sve to,ali ako pokaže to nekome,moj život će biti potpuno uništen!Niko,baš niko neće hteti da mi se obrati posle toga,čak ni moja porodica,roditelji će da me se odreknu!Ne bih mogla to da podnesem,Deni,ne želim da mi život bude uništen!

Mislim da nisam čuo ovo poslednje jer sam već krenuo ka vratima.

-Stani,Deni!Gde si pošao?!-bikao je za mnom,alinisam obraćao pažnju,nego sam se brzinom svetlosti sjurio niz one zavijene stepenice i upao u kantinu.

Besno sam gledao okolo da nađem onog gada.On će moju moju dušu da tako ucenjuje...Tad je i ona došla i vrisnula:

-Danijele,smiri se!

Onda su se svi okrenuli i gledali u nas začuđeno,ali nisam baš obraćao pažnju na to,samo sam tražio onog skota.Posle par trenutaka sam ga i primetio kako bezbrižno razgovara se nekim svojim drugovima,kao da nije ništa uradio.Širokim korakom sam krenuo ka njemu i u trenutku kad me je primetio sam ga nokautirao toliko jako da je pao.

-Šta ti zamišljaš,dečko?!-pitao je besno brišući krv iz nosa.

-Ovo je samo početak.-zarežao sam i povukao sam ga za majicu.

-Pazi malo,idiote,ta majica je skuplaj od tebe,pocepaćeš je!

-Dejmone,pocepaću ja mnogo više od jebene majice.Od sad si mrtav,samo da znaš.Mrtav!

***
-Ovo je potpuno nenormalno!Ti nisi normalan!-drala se direktorka na mene šetkajući se gore-dole po kancelarijiusput uzimajući još jedan lek za smirenje.

-Zašto?-pitao sam je potpuno mirno.

-Zašto?!-uastala je i ponovila moje pitanje-Kao zašto?!Danijele,morali su da ga odvezu u bolnicu!

-Nadam se da neće odatle ni da izađe...-rekao sam sam sebi u bradu,ali me je čula.

-Šta je sa tobom,dete?!Hajde,shvatam da se pobiješ,to je uradio skoro svaki dečko odavde bar jednom,ali ono je bio pokušaj ubistva,zaboga!

-Jeste.

-Šta?!Ti to i potvrđuješ?!

-Da.I čim se vrati,ako se vrati,može odmah opet da rezerviše sobu u bolnici jer će da mu se desi isto!

-Danijele,ti očigledno imaš neki problem.Moraću da zovem tvoje roditelje.

-Slobodno,dovedite još nekoga da me okrivljuje,baš dobra ideja.

-Slušaj,sad ti ne govorim ni kao direktorka,ni kao profesorka,već kao prijatelj.Ako imaš neki problem,slobodno možeš da mi kažeš.

-Nemam nikakav problem.

-Niko nije agresivan bez razloga.

-Jedini razlog je to što je taj idiot to i zaslužio odavno.

-Ako imaš problem sa Dejmonom,mogao si da dođeš ovde i da meni kažeš.

-Nemam ja.

-Pa ko onda?!

-Nije važno.I da sam došao ovde,vi bi ste ga kaznili i onda bi postao još gori,a ovo će valjda da ga nauči pameti.

-Ah,dobro...Moraću stvarno da pozovem tvoje roditelje,kao i njegove,da raščistimo ovo.

-Rekao sam vam već,nemam problem sa tim.

Odmahnula je glavom i izašla negde,ostavljajući me da sam sedim u njenoj ogromnoj kancelariji.Da,nemam nikakav problem,izbaciće me iz škole,moj plan će da se ostvari i svi srećni,ali...Zašto imam osećaj da ne želim da idem odavde?

...................................................................
Kažem ja lepo,kad ne obećam ništa,onda to i ispunim XD.Evo,malo duži deo jer sam imala inspiracije,nadam se da vam se sviđa :D Vidimo se,gajs!

SweetyEvil