-Zašto...-uzdahnula je kad su direktorka i ovaj tupavi inspektor izašli na par trenutaka,što je veoma čudno s obzirom da sam ja sad krimos-Zašto si to uradio?

Začudo,bila je neverovatno mirna,kao da se ama baš ništa ne dešava.Iskreno,ja sam očekivao da će da plače i da histeriše i da vrišti,ali ona samo ćuti i hladno me gleda.

-Zato što ti nisi kriva.-odgovorio sam isto kao i ona,hladno i staloženo.

-Nisi ni ti.-počinje da me nervira polako sa tim stavom-Ne možeš da ae ti žrtvuješ za mene.

-Da te pitam nešto...-postajem malo iznerviran-Da li ti zaista želiš da ostaneš u zatvoru ko zna koliko,d potpuno uništiš svoj život,da ti ceo život bud uništen samo zato što si tvrdoglava kao mazga?!

-Nije fer i da tebi bude uništen život zbog toga.-ona i dalje tera po svom.

-Česka,daj ućuti više!-viknuo sam besno-Ja sam kriv,ti nisi,sad odjebi više i kraj priče!

Odjednom je ustala i približila mi se,dok su joj kolena blago podrhtavala.Trudio sam se da je ne gledam u oči jer prosto nisam mogao.Tada sam osetio kako me jako grli i kako suze polako klize niz njene obraze.

-Hvala ti.-tiho je rekla uz par jecaja a onda se udaljila od mene-Ali ne trebaš da sam sebe ugrožavaš zbog mene.

-Hah,opet ti...Rekao sam,nema veze!-možda jesam malo grub,ali šta da radim kad je nedokazana-Česka,ti imaš budućnost,moraš da postaneš slavna spisateljica,da završiš prokleti fakultet,da imaš decu,dobrog muža,da kupiš sebi kabriolet...Tako te stvari.

-A šta ću da radim kad znam da se tebi desilo nešto loše zbog mene?!-sad je već uveliko plakala.

-Opet ne kapiraš...-uzdahnuo sam i malko odvratio pogled jer nisam mogao da je gledam kad plače-Čes,ja i nemam neku budućnost.Mislim,da me moji nisu naterali,nikaf ne bih ni završio srednju,a kamoli fakultet.Ceo život ću da trošim pare od mojih matoraca i plaća ću alimentacije na pet različitih računa jer neću da pazim puno na nekoliko žurki i to će da bude moj život samo jer sam glupi idiot koji je pomislio da može nešto da promeni...-sve sam pričao u jednom dahu kad me je prekinula.

-Ne,ti nisi idiot,nego jedna divna osoba koja hoće da uništi svoj život da bi mene spasila,a ja to neću da dozvolim.-tiho,ali sa dosta inata je rekla-Za početak,kako ti je sve ovo palo na pamet?

-Nije meni.-blago sam se nasmejao,ali ne od sreće-Jedan lik mi je to predložio dok sam bio napolju,izgleda da ima iskustva sa ovakvim stvarima...

-Čekaj malo!-prekinula me je blago iznervirana-Objasnimi nešto...Sve ovo si uradio na predlog jednog neznanca?!

-Ovaj...Moglo bi se reći,ali moraš priznati da je genijalno!

-Da li znaš kako se taj dečko makar zove?!

-Rekao mi je,samo da se setim...-počešao sam se po glavi-Le....L...Leon!E,da,Leon!Onako ima čupavu crnu kosu,crne oči,nosi crnu kožnu jaknu,puši ko Turčin...Cigare,mislim.

-Molim?!-pitala me je iznenađeno.

-Šta moliš?

-Jel ti znaš ko je to?!-beznadežno je pitala hvatajući se za glavu.

-Ovaj...Ne?-ovo je više zvučalo kao pitanje.

-Danijele,to je jedan od Dejmonovih najboljih drugova!

-Molim?!-e sad ću ozbiljno da se onesvestim...

Koji sam ja idiot...

Chesca's pov

-Leon?!-Lora je maltene vrisnula kad sam joj ispričao sve ovo-Šta je Danijel mislio kad je poslušao tog krimosa?!

-Dobro,Lora,lakše malo...-rekla sam što mirnije,ali sam i ja htela da vrištim kao nikad do sad-Nije znao,sad je na nama samo da nađemo neki dokaz da ga spasimo.

-Dobro,odakle počinjemo?-Čejs je pitao kad je ustao.

-Moramo da saznamo ko je sve upleten u ovo,a to jedino možemo ako pitamo nekog ko je blizak sa Dejmonom.-pričala sam kao da se kandidujem za premijerku Britanije.

-Antoanela?-Lora je predložila,ali je više zvučalo kao pitanje.

-Ne!-nezadovoljno sam odmahnula glavom-Znaš i sama da joj se sviđa Danijel,a i znam je bolje od svih vas,nema ona hrabrosti za ovakvo nešto.

-A šta je sa Leonom?-ubacio se Čejs.

-Ni on.-beznadežno sam odmahnula glavom-Možda ako mu platimo da nam kaže,ali niko ne garantuje da će da bude iskren...-uzdahnula sam i oborila pogled,a onda mi je nešto sinulo i pogledala sam u Loru-Čekaj malo...Šta je sa Majklom?

-Šta sa njim?-pitala je ona iznenađeno uz upitni pogled jer je izgleda kapirala da sam ja nešto smislila.

-Zar on beše nije zaljubljen u tebe?-pitala sam je s lukavim osmehom na licu.

-O ne,ne,ne,ne,ne i ne,Česka!Nema šanse!-jako je odamhivala glavom.

-Molim te,Lora!-napravila sam puppy face-Za mene,za Danijela,za sve nas!Kako ćeš moći da spavaš ako znaš da je Dejmon uspeo da uradi nešto ovakvo?!

I Čejs mi se pridružio u moljenju nje i napokon je oštro uzdahnula,a onda zarežala:

-Dobro,uradiću to,ali si posle ovoga mrtva,Česka,i ti,i Čejs i Danijel!

Lora's pov

-Zašto uopšte radim ovo?!-pitala sam Česku iznerviranu dok mi je nameštala kosu.

-Za Danijela,ludice!-nasmejala se da me ohrabri-A sad budi femme fatale kao što samo ti znaš i smotaj tog frika!

Uputila sam joj jedan ubilački pogled i krenula da tražum Majkla a la debila.Nekad mi se čini da taj dečko ne može da diše bez Dejmona,ali na sreću sam ga videla samog.

-Hej,maco!-rekla sam zavodljivim tonom i sela pored njega nasmejavši mu se šarmantno.

-O,Lora,t-to si ti...-mucao je dok je prolazio prstima kroz svoju crnu kosu-Treba ti ne-nešto?

Sladak je na neki način...Na neki veoma uvrnuti,tupav način.

-Zar ne smem da sednem pored zgodnog dečka?-pitala sam glumeći iznenađenost i namignula mu.

-Ovaj...Pa...Možeš,valjda?-više je zvučalo kao pitanje.

-Oh,Majki,stvarno si napet...Da te izmasiram malo?

-Pa...Ovaj...Ti imaš dečka i...-mucao je trudeći se da me ne gleda u oči.

-Neće Čejs da se ljuti,ne brini ništa.-nasmešila sam se dok sam išla iza njega,a onda počrla da g masiram.

Česka,ubiću te,života mi...

-Nego,srećo,da te pitam nešto...-rekla sam tiho-Jel to ti i tvoja kompanija opet izvodite neke gluposti?U stvari,ne ti,ti si dobar,nego oni tupani Dejmon i Leon?

-Oh,p-pa hvala ti što misliš d-da sam dobar.-promucao je i pocrveneo.

-Aha,a šta to oni izvode sa onim Vokerom i sa mojom drugaricom Českom?-malo smoreno sam pitao.

-Ma Dejmon je još valjda zaljubljen u Česku,ali ja i-iskreno mislim da si ti lepša.-rekao je i na par trenutaka me je pogledao u oči.

-Oh,pa hvala ti.-nasmešila sam mu se,ovaj put iskreno,ali onda sam se setila da nisam ovde da kupim komplimente od njega-Ali zašto joj onda podmeću ovakve stvari kad je on još voli?

-Ma oni su malo tupavi,to je...-na ovo,sam htela da se baš da se valjam od smeha,ali sam se uzdržala-To je bila Leonova ideja da se otarase Danijela.

-Kako misliš da ga se otarase?-pitala sam ga radoznalo.

-Jel znaš Samer King?-sad je već pričao potpuno opušteno.

-Onu sa treće godine?-pitala sam iznenađeno.

Naravno da je znam,ona je neko koga je teško ne primetit,ima ljubičastu kosu,hiljadu tetovaža i pirsinga i,što je najgore...

-Pa javna je tajna da se ona fiksa.-završio je moje misli.

-Da...-rekla sam nekako tužno-Znam.

-Pa Leon se druži sa njom i kad je.neko javio muriji da ovde neko diluje nešto,a zvao ih je Dejmon jer je takav bio plan,rekao joj je da mora da se reši dokaza da nju ne okrive i predložio joj da sve te stvari sakrije kod Česke jer je znao da će Danijel da preuzme krivicu,a dao mu je i mali savet,ako me razumeš...

Razumem te i bolje nego što misliš,Majk...

-Pa...Hvala ti puno,Majki.-nasmešila sam se-Sad moram da idem negde,vidimo se.

Krenula sam napred,ali me je onda uhvatilo osećaj krivice što sam ga tako iskoristila,pa sam se okrenula ka njemu i rekla:

-A ako hoćeš,možemo da se nađemo negde nekada,onako prijateljski?

-Bilo bi stvarno super!-nasmejao se od uva do uva.

Koji frik...

Chesca's pov

-Hajde,brže malo!-vikala sam na ono dvoje dok smo trčali kroz krcate hodnike.

-Dobro,Česka,žurimo!-jedva dišući,je rekla Lora.

-Ne žurite dovoljno brzo!žbesno sam joj doviknula.

-Česka,idi ti,nas dvoje ćemo da te stignemo!-doviknuo je Čejs i onda sam ih izgubila u gomili.

Nikad nisam volela da trčim,ali obo je bilo pitanje života,bukvalno.Trčala sam kao metak probijajući se kroz masu učenika i profesora,jedva čekajući da ugledam poznata vrata direktorkine kancelarije.Kad sam konačno stigla do tamo,upala sam unutra kao specijalac i počela pogledom da tražim Danijela,ali nigde nisam videla njegove plave oči i crnu kosu,samo direktorku i onog inspektora od malopre.

-Mogu li da ti pomognem,Česka?-pitala je direktorka gledajući me ispod svojih velikih naočara.

-U stvari možete.-rekla sam zadihano-Gde...Gde je Danijel?

-Oh,pa ako ti je trebao nešto,zakasnila si.-rekla je sa sažaljenjem-Njegov otac je upravo došao i otišli su na aerodrom.

-Molim?!-iznenađeno sam pitala-Zezate me?!

-Ne,Česka,ne zezam se sa takvim stvarima.-sad joj je glas bio strog.

-O,bože,zašto ja...-prošla sam prstima kroz kosu,a onda se ponovo okrenula ka njoj-Kojim kolima su otišli?

-Ne znam,nekim crnim džipom,ali ne znam šta je prob...-počela je,ali sam je prekinula.

-Sve će da vam objasni neko,a ja sad moram da idem!-zadihano sam viknula istrčavajući kroz vrata i baš tad sam se sudarila sa Lorom-Lora,ostani ovde i objasni,sve direktorki,a ti,Čejs...-uhvatila sam ga za majicu-Ti ideš sa mnom.Moraćemo još malo da trčimo.

Daniel's pov

-A taman sam pomislio da si se promenio,kad ti uradiš nešto ovakvo.-odjednom me je nečiji glas trgnuo iz razmišljanja,na moje veliko čudo previše.miran.

Ovo neće da izađe na dobro...

-Tata,ne bi ti to skapirao.-rekao sam mu tužno i nastavio,da gledam kroz,prozor dok su zgrade Londona polako odmicale.

-Ne,ne mogu da shvatim.-mirno je rekao sa pogledom usresređenim na ulicu ispred nas-Ne razumem zašto si to uradio.

-Razumećeš jednog dana,ali sad je previše rano.Kako si uopšte uspeo da ubediš one idiote da me puste?

-Nije to mnogo teško kad znaš kako,ali sad se kajem zato što sam to uradio.-uzdahnuo je blago.

-Šteta,ja sam naučio u životu da se ne kajem ni zbpg čega.-potpuno hčadno sam odgovorio.

-Vidim da nema načina da normalno razgovaram sa tobom,tako da je bolje da ćutim i da molim boga da možda shvatiš da nije dobro to što si uradio.

-Ja sasvim lepo razumem da je to loše,ali sam uradio i kraj priče.-sad sam postajao malo iznerviran jer sam mislio da će da ćuti i da me gleda besno,ali on samo mirno zapitkuje.

-Na tvom mestu ne bih izlazio majci pred oči.-rekao je maltene tužno.

-Zašto?-glumeo sam začuđeno,ali je normalno da će svaka nprmalna majla da polufi da joj sin uradi ovakvo nešto,makar i ne uradio to stvarno.

-Rekla je da će da te se odrekne kad te vidi,ali imaćeš dosta vremena da razmišljaš dok putujemo,stigli smo.-rekao je otvarajući vrata kola.

Bili smo skoro pored aviona kad sam čuo neko jako kočenje na šta su se svi putnici trgnuli prestrašeno.Kao i svi prisutni sam se okrenio ka parkingu aerodroma gde je stajala neka krntoja od kola koja je naglo zakočila i baš kad sam hteo da opet krenem,odatle je izašla Česka i pritrčala mi u zagrljaj.

-Česka...-zbunjeno sam rekao-Odakle ti ovde?!

-Čejs me je dovezao.-rekla je kroz plač-Ne možeš da ideš,ne možeš da me ostaviš ovde,nisi ti kriv,Dejmon ti je ovo namestio,reći ćemo sve direktorki i policiji i sve će da bude u red...-pričala je sve u jednom dahu kad sam je ja prekinuo smehom.

-Dobar vic,Čes.-kad sam prestao da se smejem,tužno sam joj rekao-Zar stvarno misliš da će sve biti ok posle ovoga?

-Naravno da hoće!Svi znaju kakav je on kreten i sve će da bude dob...

-Ne,Česka,neće da bude ništa dobro.-prekinuo sam je ponovo-U mom životu nikad ništa nije dobro.

-Kako to mis...

-Mislim na to da je ovo kraj,Česka.-hladno sam rekao i odaljio se od nje-Mi nemamo ama baš ništa zajedničko,trebali smo to da shvatimo pre nego što je ovo otišlo tako daleko.

-Nismo mi nigde otišli daleko!-sad je već,histerisala-Ja tebe volim,ti voliš mene,ne možemo sad tek tako da prekinemo samo zbog neke gluposti!

-Česka,kako ne možeš da skapiraš da,čak i da ostanem,mi ćemo svaki dan da se mučimo sa ovim?!Stalno će da bude tu neko da nas rastavlja,ako ne Dejmon,onda neko drugi i tako ceo život!

-Pa šta?!

-Ti ne zaslužuješ takvo nešto.-tiho sam rekao i više nisam mogao da gledam u njene divne smeđe oči i anđeosko lice.

-Da li to...-suze su klizile niz njene blede obraze-Da li to znači da ne zaslužujem ni tebe?

Skupio sam hrabrosti da je pogledam u oči i nekako da se nasmejem,a onda sam blago prstima prešao preko njenog lica.

-Ti zaslužukrš nešto mnogo bolje od mene,ljubavi,a sad...-uzdahnuo sam tužno-Ako ovako nastavimo,biće nam još teže da se rastanemo,zato zbogom.

Prvo sam se udaljio par koraka,a onda sam skoro trčao jer sam hteo što pre da pobegnem od nje,od svega što smo,nas dvoje delili.Plašio sam se da pogledam unazad jer sam znao da plače,a to nisam mogao da gledam.Osetio sam kako i meni suze klize niz lice,pa sam savio glavu da to niko ne vidi.Nisam bio baš osoba koja plače,ali ovo je bilo jače od mene.Prošao mi je kroz glavu svaki trenutak koji smo nas dvoje proveli zajedno,kako smo se upoznali,svađali,kako je priznala da.me voli,a najviše su me bolela sećanja na poljupce,na njene mekane,rumene usne koje više nikad neću osetiti na svojima.Hteo sam svakog trenutka da se.okrenem i kažem joj da sam se zezao i da je jako zagrlim i da odemo zajedno negde na odmor i...Ma koga ja zabaravam,to nikad neće da se desi!Bar neće ako želim da ona bude bezbedna i srećna...Čes,izgleda da je ovo stvarno kraj naše bajke,baš kao što je rekao i onaj kreten.

THE END...

....................................................................
Plačem...Mislila sam ovo da stavim u dva nastavka,ali ovako je bolje.Pa,osim toga da sam ja mnogo tužna,nemam biše šta da dodam,zato baj svima :(

SweetyEvil