-Požuri već jednom!-vukla me je za ruku dok smo trčali niz sad već prazan hodnik.

Tačnije,ona je trčala,ja sam se vukao nekako iza nje.

-Dete,spava mi se!-promrmljao sam nekako.

-Spava se i meni,ali znaš šta će biti ako zakasnimo.Bože,od svih profesora,zašto danas prvi čas imamo kod Majera!?-nemam pojma kome je to pričala,valjda Boga pita nešto.

Nemam pojma,ne razumem skoro ni jednu reč koju kaže.Jedino što znam je da smo se sad oboje načisto sjebali samo zbog glupe žurke.I baš od svih profesora,morao je to da bude Hitler...Dobro,Majer,ali mu je ovo nadimak,a da ga znate,skapirali bi ste i zašto.Prvo,taj lik je čisto zlo,u njemu nrma ni trunke dobrote,a i zobe se Adolf i Nemac je.Smešno,znam.Imamo Džejmsa Bonda,Hitlera...Mnogo dobra škola.U stvari,bilo bi super da ovaj nije toliki idiot i,pogađajte,predaje...Predaje fizičko,najgori predmet ikad.Ne voli on mene,ne volim ja njega...Dobro,nije baš to tačno.On mene ne voli,ja njega mrzim i to vam je to.Nisam baš sportski tip,što Hitleru očigledno smeta.A baš od svih dana,ta prokleta žurka je morala da bude sinoć!U kako ja da stignem na vreme kad jedva hodam?!Nek se on napije jedan dan ko konj pa nek fođe na čas,čik da ga vidim!Ali njega boli uvo,on dođe i smara nas,a onda mi krivi.

-Požuri malo,Danijele!-vukla me je Česka sve jače i jače da bih požurio.

-Čekaj malo...-rekao sam i zastao-Čes,ti si još u haljini!

Pogledala je na dole i vrisnula,samo ne znam što,kad izgleda fenomenalno.Osim možda razmazane šminke.I čupave kose.I toga da je u štiklama još uvek.

-Kako ću ovako da idem?!-pitala je samu sebe-Nema vremena da se presvučem!

-Ok,ideš tako.-sad sam ja vukao nju.

-Ali...Šta će da bude ako ovako dođem na.čas?!

-Malo će da ti smeju plastikaneri i najebali smo kod Majera.To je to,valjda.

***
-Kakvu mi to komediju izvodite?!

Au,ala se lik dere...

-Ali,profesore...-pokušala je Česka da kaže nešto u našu odbranu.

-Nema ali,Milerova!Šta vas dvoje zamišljate?!

-Ali,gospodine...

-Tišina!Ne zanimaju me glupi izgovori!

-Profesore...-sad sam se i ja ubacio-Daj,ne derite se ko konj,ustao sam malopre,boli me glava,pio sam juče!

-Kakav je to način da tako pričaš sa mnom?!-pitao je beano sa onim svojim odvratnim nemačkim naglaskom.

-Lepo je to što se vi zanimate za moje ponašanje,ali za to je zadužena direktorka i moji matprci,a vi trebate da me učite da se prevrćem i jurim i tako te stvari.

-Da se juriš,ha?-pitao je nasmejavši se cinično.

-Aham.-klimnuo sam glavom.

-Ok,biće nam zaista zabavno da gledamo kako se ti i tvoja drugarica...

-Devojka.

Na ovo je svima osim njemu vilica udarila o pod.

-Dobro,biće zabavno gledati tebe i tvoju devojku kako se jurite po sali dvadeset krugova.

-Molim?!-zapanjeno sam pitao kad sam skontao šta je on uopšte rekao.

-Oho,baš si raspoložen danas...Ok,možete i trideset.

-Jel ste vi normalni,profesore?!Da vam srčku dobijem ovde,jel to hoćete?!

-Vokeru,kreći ili će da bude i četrdeset.

-Ali...Kako ona da trči u štiklama?!-pitao sam besno pokazujući na Česku.

-Pa možda o nauči da se na fizičko ne dolazi u haljini i štiklama.A sad,pokret!!!

-Ok,tebra,probićeš mi bubne opne...-dobacio sam,ali tako da me on ne čuje pa smo oboje počeli da trčimo po prokletoj sali.

-Možeš?-pitao sam je kad sam čuo da malo jauče.

-Ma jesam.-rekla je kroz zube-Kad mi bude pukla Ahilova tetiva,ovaj majmun će tako lepo da dobije otkaz pa da.pravimo još jednu žurku.

-Nego...Šta ti dođe ta Ahilova tetiva?

-Ma to...To ti je nešto iz biologije,slušaj malo na.času.

-A jel ozbiljno kad to pukne?-zadihano sam pitao ponovo.

Fizička aktivnost definitivno nije za.mene...

-Ma neeeee.-sarkastilno je odgovorila-Samo neću moći da hodam jedno par meseci,samo to!

Šta?!E neće tako moći...

-Šta to radiš,manijače?!-pitala je kroz smeh kad sam je uzeo u naručje.

-Neću da imam nepokretnu devojku.-rekao sam jedva dišući-Koliko bre tiimaš kila?!

Mislim,nije baš lako da trčite sa devojkom u naručju.

-Pa spusti me ako sam ti teška.

-Ako ne mogu da te bez problema nosim i da trčim,kako ću da te prenesem preko praga?Ali do tad ćeš morati mnooogo da smršaš.

-Au,ti već planiraš svadbu...

-Volim da planiram stvari u napred.

Ne moram da napomenem da su neki crkavali od smeha,neki su samo gledali bez teksta,a u ove druge je spadao i dragi profesor.Još jedna stvar koju ne moram da napominjem je da sam ja bio mrtav.Bukvalno.Moram da legnem negde...

-Jel si dobro,mali?-pitao je profa,koliko god to zvučalo nemoguće,zabrinuto kad sam se sručio na pod.

-Profesore....-jedva sam nekako uspeo da kažem-I vi...Bi ste bili umorni da...Da nosite nju i još trčite...Trideset krugova!

-Niko te nije terao to da uradiš.-rekao je kroz smeh.

-Pa profesore,nisam ja osoba koja bi pustila devojku da suči i da joj možda pukne Arhelova petiva.

-Ako hoćeš da pametuješ,bar to radi kako valja.Kaže se Ahilova tetiva.

-Ma kako god,sve jedno,ne bi mogla da hoda i onda...Kako da budem dečko devojci koja ne može da hoda?!

-Au,neko je to nama pazio na času biologije...

-Ali za jedno sam siguran,profesore.Vi.Niste.Normalni!!!

-Znaš,izgledaš čudno.

-Čudo je kako do sad nisam pao mrtav od ovoga!

-Ok,idi u ambulantu,neću neko da me osudi za ubistvo.

Trudio se da zvuči ozbiljno,ali nije mu baš polazilo za ruku.Pokušao sam da ustanem,ali nije baš bilo uspešno.Kako i da bude kad trčite ovoliko sa Českom u naručju??Nije normalno!

-Ne...Ne mogu da ustanem.-rekao sam i dalje pokušavajući,a taj idiot se još uvek smeje.

-Dobro,dobro...-okrenuo se ka Česki-Vaša Visosti,molim vas da pomognete vašem princu na belom konju.

-Pre bih rekla konju.-promrmljala je i pomogla mi da ustanem-Idem da ga odvedem do doktora.

***
-Au,ti si se baš natrčao.-rekla je Lora jedva se suzdržavajući da de ne.nasmeje kad smo joj sve rekli.

-Ne deluješ mi baš kao sportski tip.-ubacio se i Čejs.

-Bravo,genije,primetio si nešto toliko očigledno.-rekao sam sarkastično još uvek između reči jaukavši od bola u svakom delu tela.

-Ok,momci,ne svađajte se!-Česka nas je prekinula.

-Kako god.-promrmljao sam-Spava mi se.

-Tebi se uvek spava.

-Ne,ne spava mi se uvek,ali mi se spava kad te nosim sto godina po prokletoj sali!

-Dobro,mister Nervoza,ne nerviraj se odmah.-upala je Lora i namignula-Koliko sam načula,vas dvoje ste u vezi?

-Ah,da!-setio sam se odjednom-Mogli bi smo negde da izađemo,ljubavi.

-Ne zovi me ljubavi,molim te!-prevrnula je očima-Zvuči tako otrcano!

-Kako god,jel hoćeš ili ne?!

-Ne,neću.

-Zašto?!

-Zato što se polugodište završava za dve nedelje,sad će da bude toliko pismenih da neću da vadim glavu iz knjige!

-Ma ne brini,ja ću da ti pomogn...

-Danijel Voker?-pitao je neko oštrim glasom iza mene.

-Da,ja sam.-rekao sam okrećući se-Kome trebam?

Okrenuo sam se i video čoveka u plavoj uniformi.Šta će pandur ovde?!

-Možeš li da pođeš sa mnom?-pitao je oštrim,ali donekle ljubaznim tonom.

-Ok.-rekao sam i ustao.

Uputio sam jedan zabrinut pogled ostalima i pošao za onim likom.Šta sam,dođavola,ponovo uradio?!

.....................................................................
Helooooooou!Evo,malo još da zakomplikujem XD Nadam se da vam se sviđa,ae sad ćao!

SweetyEvil