Česka:Na času sam,idiote!

Ja:Znam,Frančeska,i ja sam.

Česka:I ti ozbiljno šalješ poruke?!

Ja:Pa šta da radim?!Da slušam ovog degena!?

Česka:Koji imaš čas?

Ja:Matiš.

Česka:Kod koga?

Ja:Kod moje babe...Pa kod profesora,jbt!

Česka:Kod kog profesora?!

Ja:Kod profesora matematike -.-

Česka:E jesi glup -.-'

Ja:Ne,nego ti ne možeš da skapiraš par poruka!

Česka:Pitam te kako se zove taj profesor

Ja:Aaaaaaaaa!To!Pa lepo reci.Nemam pojma,sad ću da ga pitam...

-Izvinite,profesore...-podigao sam ruku i prekinuo njegovo ,,izuzetno zanimljivo'' predavanje o nekim hijeroglifima.

-Danijele,molim te da ne pitaš ništa što nije vezano za jednačine.-odgovorio je veoma smorenim glasom,kao da je očekivao da ću da pitam nešto stvarno glupo.

-Može se reći da nije vezano,ali ipak je veoma važno.

-Dobro,ali budi brz.Ako tebe ne zanima ovo,ima onih koje zanima.

Ako ti kažeš...Hm,a meni se baš čini kako te prati jedva dvoje ili troje štrebera,ostali ili gledaju kroz prozor,ili pričaju međusobno ili se,kao ja na primer,dopisuju.Sve jedno,nije sad važno moje zapažanje,nego to da uradim ono što sam i hteo,to jest da ga pitam kako se zove,a dragi profesor me je na to podsetio nakašljavši se.Bože,kako nam je profa divna osoba...

-Profesore,ja sam u ovoj školi već tri dana,a ne znam kako se zovete,pa...Možete li mi sad to reći?-pitao sam tiho,jer mi je ovo stvarno zvučalo glupo.

Profa me je prvo gledao kao da sam pobegao iz ludnice,ne verujući svojim očima,ali ipak je na kraju progovorio:

-Danijele,mislim da je to moglo i da sačeka kraj časa.

-Profesore,ipak mislim da nije normalno da učenik prisustvuje času ako ne zna kako mu se zove profesor.

-Kako ti je to palo na pamet tek posle tri dana?

-Profesore,rekao bih da sam bio zauzet prilagođavanjem u novu sredinu,smeštanjem,učenjem i tako to,ali lagao bih,tako da ću samo reći da sam zaboravio.

-Da li ćeš svaku rečenicu da započinješ sa tim ,,profesore''?

-Da,profesore,jer ne znam kako se zovete,pa ne mogu drugačije ni da započinjem.

-Kako god.Bond.Oven Bond.

-Hah,a ja mislio Džejms.

-Vidim da baš imaš smisla za humor.Ok,ako je to sve,Danijele,onda možeš da sed...

-Nego,profes...Mislim,gospodine Bond,imate li slučajno nekog rođaka po imenu Džejms?

-Mislim da nema potrebe da sa učenicima govorim o svom privatnom životu.

-Ja ću svog sina da nazovem Džoni.

-O čemu ti sad pričaš?!

-Pa tako ću da nazovem sina,Džoni Voker(A/N:Johnnie Walker,tako se zove neki viski).

-Dobro,lepo je to,sad sedi.-rekao je uz duboki uzdah jer je očigledno skapirao o čemu pričam.

Ja sam ga,kao što se i očekuje od jednog odgovornog učenika,poslušao i seo,a onda uzeo telefon i brzo iskucao poruku.

Ja:Nazvaću svog sina Džoni.

Česka:Na kojim si ti drogama,dečko?!

Ja:Što?

Češka:Prvo,radim pismeni,a ti mi šalješ poruke,a drugo,ove poruke su toliko retardirane da nekad pomislim da si pobegao iz ludnice!

Ja:Ok,ok,ne ljuti se odmah,Čes.Šta radiš?

Česka:Radim pismeni,idiote!

Ja:Iz čega?

Česka:Iz književnosti.

Ja:Lepo.Jel ti treba pomoć?

Česka:A ti ćeš baš da mi pomogneš...-.-

Ja:Zašto ne?

Česka:Ok,evo pitanja...Ko je napisao Anu Karenjinu?

Ja:Hah,ništa lakše...Ozbiljno ne znaš to?

Česka:Zaboravila sam kako se zove,Rus neki.

Ja:Aham,Rus.

Česka:Pa jel ćeš da mi kažeš ili ne?!

Ja:Ok.Putin.

Česka:Šta?!

Ja:Vladimir Putin,on je to napisao.

Česka:Nije,sigurno!

Ja:Česka,moj ćale ima izdavačku kuću,znam bar takve stvari.

Česka:Jel si siguran?

Ja:Milijardu posto.

Česka:Ok,onda...Hvala.

Ja:Nema na čemu.

U stvari,nije baš sigurno,ali 99 posto.Dobro,pola-pola,ali ok.To je valjda dovoljno da budeš donekle siguran.Ne znam koliko je još prošlo,znam samo da Česka nije htela više da se dopisuje i bilo je mnooogo dosadno.Naš Džejms Bond je blebetao o nekim glupostima u vezi onih njegovih hijeroglifa,iako bi mnogo bolje bilo da nas je učio kako da ubijamo negativce ili da koristimo neke kul špijunske spravice.Ali ne,umesto toga mi učimo jednačine i druge gluposti.Uf,koji smor...Jel se meni samo čini ili je stvarno svaki put posle matematike ručak?Kako god,meni je to odlično,i onako crkavam od gladi.Lepo moja majka kaže da.mi je stomak rupa bez dna...Kako god,maltene sam otrčao do kantine,gde su me,kao i prošli put,svi gledali kao nekog mutanta,kao da ću sledećeg trenutka da ubijem nekog.Uf,što me ovo nervira!Čini mi se da,kad hodam kroz tu prostoriju,idem na streljanje.Nikad nisam bio nešto sramežljiv,ali ko ne bi bio nervozan da ga neko ovako gleda?!Šta.je to toliko zanimljivo na meni da onako bleje?!Proverio sam jutros,faca mi nije čudna,nemam nikakav osip ili nešto slično,niko mi nije ofarbao kosu u neku ludu boju,sve je normalno sa.mnom,barem spolja,a u glavi...Ne znam,čini mi se da sam sasvim normalan,bar koliko je moguće u ovom ludom okruženju.Prvo sam toliko zadržao onaj red za hranu da mi se čini da će ona kuvarica da stavi znak ,,Zabranjeno za Danijela''.Ali šta da radim kad sam gladan!?Jadni ovi iza mene,mislim da im nije ostalo skoro ništa.Pa ja moram da rastem,ljudi moji!E za to odgovara jedna ćaletova rečenica...,,Gde ćeš da rasteš više,konjino jedna?!'',to uvek kaže svaki put kad ja kažem ovo za rastenje.Hm,da li je to prava reč?Nemam pojam,možda da,možda ne.Pogledao sam preko prostorije i ugledao Česku,začudo samu.Čudno,gde je Lora?Valjda sa Čejsom...A gde je onda on?!Čudno,jako čudno.Prišao sam joj i seo,a onda pitao:

-Gde su ostali?

Za divno čudo,nije čitala ništa,samo je gledala nekuda.

-Koji ostali?-pitala je malo zamišljeno.

-Lora,Čejs,bilo ko?

-Dvoje golupčića su u WC-u,žvalave se.

-Što si tužna?

-Ja?!-odjednom je vratila svoj hladni stav-Ja nisam tužna!Zašto bih i bila?!

-Možda jer si ljubomorna?

-Na Loru i Čestera?!Pa jel si ti normalan,čoveče?!

-Što,baš su slatki.

-Kako god,drago mi je zbog njih,ipak mi je Lora najbokja drugarica.

-Što si onda tužna?

-Jel si ti gluv ili šta?!-sad je ljuta-Nisam tužna,utučena,snuždena ni išta što ima isto značenje!

-Mala,živim sa tri ženske,znam kako razmišljate...Dobro,donekle,ali znam kad ste tužne.

-I prestani više da me zoveš mala!Znaš šta?!Najbokje bi bilo da me lepo ostaviš na miru i ne približavaš mi se!-vikala je besno i primetio sam da je malo falilo da zaplače,a onda je otišla negde napolje.

-Česka!-vikao sam za njom skoro očajno-Čes!Molim te!Šta je bilo?

Šta joj je odjednom?!I šta je meni?!Zašto me je odjednom toliko briga za nju?!Ona mene NE ZA-NI-MA!Ne sme!Kako da sam sebe izbacim odavde ako se zaljubim u neku tamo štreberku?!Odgovor je nikako!Ajde,čoveče,trgni se malo,baš te briga za nju!Moslim,mogu da imam svaku devojku u ovoj školi i van nje,skoro svaka manekenka,pevačica i glumica bi htela da bude sa.mnom ili nar da mi bude drugarica,a ja sam našao da se zatreskam u običnu,totalno nebitnu štreberku?!Ne,Deni,nisi zaljubljen u nju,nema zaljubljivanja ni u nju,ni u nikoga!Ali me ipak zanima šta joj je odjednom,zašto se odjednom rastužila?Odjednom sam pogledao u pravcu u kom je ona malopre gledala i onda sam skapirao šta se desilo.E sad će da se deai nešto loše...

...................................................................
Helou svima!Ne znam stvarno šta da kažem za kraj,hvala svima koji čitaju,vidimo se :D

SweetyEvil