Kada sam otišla doktoru i rekla da sam suicidalna, upitao me:

„Zašto? Zašto si suicidalna?"

A ja nisam imala pojma.

U to vrijeme nisam shvaćala da su moje suicidalne sklonosti bile složene — jer je i moj život bio složen.
Nisam znala kako odgovoriti.

Moja teorija

Tehnologija već zna mnoge razloge zbog kojih ljudi postaju suicidalni.
Postoji mnogo istraživanja na tu temu.
Iako je jasno da još nemamo sve odgovore (jer suicidi i dalje postoje),
neke odgovore već imamo.

Pa zašto ne bismo obrnuli pristup koji koristimo?

Novi način

U sigurnom prostoru, osobi bi trebalo ponuditi dugačak popis faktora koji su poznati po tome da doprinose suicidalnim mislima ili ponašanju.
Zatim bi osoba mogla proći kroz taj popis, označiti ono što se odnosi na nju,
i zajedno s terapeutom izraditi plan iscjeljenja temeljen na tim područjima.

Kada me moj doktor pitao zašto sam suicidalna,
bila sam previše bolesna da to znam.
Da sam imala popis mogućih uzroka —
i prazan prostor da dodam nešto vlastito —
mogla sam početi graditi plan iscjeljenja.

Zaključak

Ne bismo trebali očekivati da pacijenti u krizi znaju kako izraziti što im treba.
Njihovo razmišljanje nije najjasnije u tim trenucima.

Zato bismo trebali ljudima ponuditi popis mogućih razloga,
dopustiti im da označe što im se čini točnim,
i zajedno s njima izgraditi plan iscjeljenja.